7
"Sve što smo dobili od predsednika, vratićemo sa kamatom. Država je u poslenje tri godine isplatila građanima, mladima, penzionerima… neselektivno više od dve milijarde evra. Naravno, te pare nismo imali, za toliko smo se zadužili i uskoro će početi vraćanje duga, a šta mislite, odakle? Iz vašeg džepa, naravno", tako u intervjuu za "Novu" objašnjava profesorka Ekonomskog fakulteta u penziji dr Danica Popović koliko je poguban "helikopter novac" koji vlast, sada već tradicionalno, deli pred izbore.
Na samom kraju godine, pred izbore, režim Aleksandra Vučića počeo je nemilice da troši budžetski novac zarad sopstvene promocije i kupovinu glasova. Novac su dobili penzioneri, srednjoškolci, deca, studenti, a u samom finišu po 20.000 dinara zaposleni u posrnulom EPS-u (a to je više od 20.000 ljudi). Kako to ocenujete?
Svaki dinar se isplatio: izbori su dobijeni, a glasači namireni! Ne znam ima li u razvijenom svetu državnika koji Vučiću iskreno ne zavidi! Glasačima senvič i džeparac, a njemu – apsolutna vlast! I novu partiju je napravio – od ljudi sa titulama i bez karaktera, spremnim da obave svaki posao, od donošenja odluke o beogradskim izborima, do reklame za sodu bikarbonu protiv raka, katarakte i bubašvaba, tri u jedan… I eto, sva ta ulaganja su dala rezultate! Jer, što reče glumac Lane Gutović o našem propadanju – tu gde se ulaže, rezultata ima!
Ko je kriv za to? To je barem očigledno: kriv je nemoral vladajuće garniture, predsednika države najviše… Nema tog nepočinstva koje on nije blagosiljao! Od Vulina koji ništa nije ukrao od kad je na vlasti, preko Koluvijinog blagoslova – ”Jedna tona marihuane? Ništa strašno…”, sve do pohvale održanih izbora, a naročito glasača sa dva prebivališta „ovo su bili najčistiji i najpošteniji izbori do sada! … Pa kako se zove onaj koji ovako pravda nedela i nepočinstva? Saučesnik, naravno.
Šta nakon ovakvog trošenja novca možemo da očekujemo u 2024. godini? Šta su posledice?
Najpre moramo da vratimo sve što smo dobili od predsednika, i to sa kamatom… Prema računici Fiskalnog saveta, država je u poslenje tri godine isplatila građanima, mladima, penzionerima… neselektivno više od dve milijarde evra. Naravno, te pare nismo imali, za toliko smo se zadužili – i uskoro će početi vraćanje duga, a šta mislite, odakle? Iz vašeg džepa, naravno. Hoće li to izvesti kroz rast poreza, poskupljenja struje, ili na neki novi način – videćemo. Vučiću su sve poluge na raspolaganju.
PROČITAJTE JOŠ
7
1
0
Kakav period nam predstoji – produbljivanje krize ili stabilizacija? Šta su Vaša očekivanja?
Vremena se u svetu smiruju, ali će i to potrajati. Korona je savladana, uz relativno visoku inflaciju i ogromne rashode i sad je vreme da se taj inflacioni balon u potpunosti izduva i da krene novi privredni rast. Jedan zamajac nedostaje, a to je ubrzani privredni rast Kine, koji je izgleda trajno snižen. Uz to, Evropa i razvijeni svet se još pribojavaju inflacije, pa će kamatne stope ostati visoke, a samim tim, ni privredni rast ne može biti veliki. Dakle, pred Evropom je oporavak, bez većih izgleda da upadne u neku novu krizu.
Što se tiče Srbije, tu se ne treba zavaravati – suviše je ova bara plitka da je ne bi mogla pomutiti dva-tri krokodila – iz privatnog ili javnog sektora svejedno… ili, setimo se samo vremena Mirka Cvetkovića i višekratnog povećanja penzija koje nas je ubrzo dovelo do ivice bankrota… Ali, evo orijentira: na ovom nivou razvoja, svaka stopa zaduženosti veća od 40 do 45 odsto je prevelika i opasna. Sada smo na oko 51 odsto, pa vi sami procenite.
Javni dug je od 2013. godine do danas porastao za astronomskih 16 milijardi evra. Dokle to zaduživanje može da ide, kada je kraj? Koji je to momenat kada dolazi do kolapsa?
E sad, evo jedne lepe vesti: zemlje nikada ne kolabiraju zbog ekonomskih teškoća. Ništa se nije desilo ni Grčkoj, kada joj se stopa zaduženosti povećala na više od 200 odsto BDP-a, evo, za desetak godina se vratila u porodicu normalnih i uspešnih evropskih zemalja. Ono što nas treba da brine, jeste spor privredni rast. Zašto? Najpre, zato što permanentno sve više zaostajemo za svetom. Recimo, ako Evropa raste po skromnoj stopi od jedan odsto, Srbija mora da ostvari rast od četiri odsto, samo da ne bi zaostajala za Evropom. E sad, za narednu godinu u Srbiji se očekuje rast od dva i po odsto, pa jedino da se nadamo da Evropa uspori rast – drugog izlaza nema!
Ko će plaćati posledice zaduživanja i Vučićeve ekonomske politike „helikopter novca“. Kada sve to stiže na naplatu, već sutra ili će žrtve biti buduće generacije?
Ako niste primetili, vi ste već počeli da vraćate dugove kroz povećane račune za struju… a to vam se desilo samo par dana nakon izbora, usred zime, što je zaista ispod nivoa ljudskog dostojanstva. Ne za sve, naravno, samo za najsiromašnije… ali, ko bi se o njima brinuo? Naročito ako im je duplo više novca dato za sendviče, za naručeni izborni glas, ili novu adresu u Beogradu…
2023. je bila druga godina zaredom u kojoj se održavaju izbori. Koliko održavanje izbora toliko često utiče na ekonomiju jedne zemlje?
U ekonomiji postoji jednostavno pravilo: svaki deficit je dobar, ako se ulaže u sutrašnji ubrzani privredni rast (dakle, u obrazovanje, u neku nedostajuću infrastrukturu, u propulzivne sektore, itd). Svako trošenje državnih para koje to nije, predstavlja loš deficit. E sad, ovi poslednji „najčistiji i najpošteniji izbori do sada” svakako su generator lošeg deficita. Naravno, ti izbori su sigurno SNS-u bili odlični, ali ni njima sutra neće biti bolje jer svima izostaje privredni rast.
Šta je vaš savet građanima Srbije u 2024. godini? Da li da štede ili da ulažu, ili da odlaze iz Srbije?
Kad bi u Srbiji živeo samo jedan stanovnik, i zvao se kao ja, znala bih tačno da kažem šta bi trebalo činiti. Ali ovde nas ima još sedam miliona – svaki za sebe pametniji od svih drugih. I svima nam dve stvari nedostaju: slobodni mediji i pošteni izbori. To će možda pre nas dobiti i Burkina Faso, ako nastavimo da ćutimo na sve što nam se dešava. A onda – pravac tamo!
Zašto je Srbija zemlja sa najvišim kamatama za stambene kreditre u regionu (čak i BiH ima niže)?
To je pitanje koje treba uputiti poslovnim bankama, koje se u Srbiji ponašaju sve bahatije. Recimo, u redu je da se povećaju kamatne stope na kredite uzete u vreme inflacije i rasta eskontnih stopa, ali, zar je stvarno došlo doba da kamatne stope na štedne depozite ostanu bliske nuli? To je već pljačka i bezobrazluk. Pogledajmo rezultate poslovnog uspeha banaka, nikad bolji! Naravno, sve bi se to u tržišnim privredama brzo ispravilo, pojavila bi se nova banka koja nudi povoljne prinose na štednju, pa bismo svi istoga dana prešli u tu banku. E sad, ovde se to ne dešava, jer je teško otvoriti banku bez blagoslova vlasti. Eto, sad vidimo koga i za to treba okriviti!
Mi kao da smo ovce za šišanje. To važi za kamate ali važi i za cene. kako je moguće da proizvodi iz Srbije budu jeftiniji u susednim zemljama nego kod nas? I zašto su naše cene tako visoke, često više nego u zemljama EU?
Mi smo skuplji i od Evrope i od susednih zemalja, ali iz dva različita razloga. Najpre, evropska hrana je jeftinija od naše, jer tamo poljoprivrednici dobijaju obilne agrarne subvencije, dovoljne da svi dobro zarade, a hrana da ostane jeftina. Mi se sa time ne možemo takmičiti. Ali postoji još jedan razlog: ovde su industrijski proizvodi, proizvedeni, recimo u Evropi, skuplji nego u Evropi! A to je zato što trgovci u troškove uračunavaju i rizik poslovanja sa Srbijom, takozvanu premiju na rizik. Pa za zaradu od pet, šest odsto u Evropi, ili čak u zemljama u okruženju, tražiće premiju na rizik od desetak odsto, ako se odluče da posluju sa Srbijom. A ako ova vlast potraje, tražiće i više!
BONUS VIDEO Danica Popović o ekonomskim činjenicama i manipulacijama
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare