0
Međugodišnja inflacija u Srbiji je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, 7,5 odsto i najviše je, saglasni su srpski ekonomisti, uzrokovana spoljnim faktorima. Prema procenama pojedinih ekonomista smirivanje inflacije možemo da očekujemo tek u drugoj polovini naredne godine.
Ekonomski analitičar Saša Đogović očekuje da će do smirivanja inflacije doći u drugoj polovini 2022. godine, a na rast cena proizvoda u predstojećim nedeljama, osim onih namirnica čije cene je Vlada Srbije ograničila do kraja januara, uticaće i pojačana tražnja tokom predstojećiih praznika i perioda slava.
„Neko smirivanje možemo očekivati negde polovinom naredne godine, posle maja ili juna. Sa boljim poljoprivrednim rodom, ako se desi sledeće godine, onda možemo očekivati značajnije smirivanje inflatornih tokova“, ističe Đogović za „Novu“.
Još jedan inflatorni talas u narednom periodu očekuje i profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju Goran Radosavljević.
Radosavljević za „Novu“ ističe da država nema previše mera kojima može da spreči inflaciju, pošto je ona, kako ocenjuje, više prouzrokovana spoljnim faktorima.
„Što se tiče inflatornog pritiska, procene su da će opasti u drugoj polovini naredne godine, a u prvom kvartalu će doći do dodatnih inflatornih pritisaka i to pre svega zbog očekivanog rasta cena grejanja i energenata“, smatra Radosavljević.
Sa druge strane, ekonomista Mihailo Gajić smatra da je u globalu teško reći kada će cene da se smire i da je to teško reći. On ističe da je inflacija globalno postala dugoročni poremećaj.
„Pre nekoliko meseci projekcije su navodile da je ovo privremena inflacija i da će za nekoliko meseci da se stanje vrati na staro, ali vidimo da svuda u svetu ona raste. Izgleda da je inflacija malo dugoročniji poremećaj, nego što je to očekivano ili željeno na početku“, ocenjuje Gajić za „Novu“.
Srpski ekonomisti saglasni su u oceni da je inflacija najviše uzrokovana spoljnim faktorima i dešavanjima u svetu, posebno imajući u vidu pandemiju koronavirusa, ali i energetsku krizu.
Za ekonomskog analitičara Đogovića na rast potrošačkih cena na srpskom tržištu uticalo je „otopljavanje globalne ekonomije i tražnje“, zatim porast cena energenata, pa tako i transportnih troškova koji su uticali na cene sirovina, ali i na maloprodajne cene.
Još jedna od „sila“ inflacije bilo je emitovanje „dosta jeftinog“ novca u doba pandemije koronavirusa kako bi se olakšale tegobe privrede i stanovništva tokom krize, a što nije imalo dovoljno pokrića u, kako ističe Đogović, robnim fondovima.
Na cene su uticale i vremenske prilike, pa su zbog manjeg prinosa ove godine pojedine poljoprivredne kulture skuplje, a cena stočne hrane uticala je i na poskupljenje mesa, ističe Đogović.
Ekonomista Mihailo Gajić kaže da još od 2012. godine nije bila ovako visoka inflacija u Srbiji i glavni razlog za globalni rast cena vidi u nesrazmernom odnosu između proizvedene količine dobara i roba na tržištu i količine novca koji „juri“ ovu robu na tržištu.
Kada više novca „juri“ manju količinu dobara i usluga onda cene počnu da rastu, ocenjuje Gajić.
Gajić navodi da je robe i dobara manje na tržištu zbog pokidanih lanaca proizvodnje tokom pandemije.
„Ako pravite automobil, on u sebi ima 5.000 delova koji treba da se iskoriste u njegovom sklapanju i ako samo jedan deo nedostaje, onda automobil ne može da funkcioniše i ne može da se prodaje“, kaže Gajić.
Naš sagovornik upozorava i da, pored manjka roba na tržištu, istovremeno imamo i velike pakete pomoći privredi u svim zemljama i relaksiranu monetarnu politiku koja „gura mnogo novca u sistem da bi ga održao tokom vanrednog stanja“.
Goran Radosavljević ističe da se faktori rasta cena tiču „bržeg izlaska iz ekonomske krize uslovljene pandemijom koronavirusa“. On podseća da su sve projekcije početkom ove godine očekivale da će mnogo sporije da se izađe iz krize.
Radosavljević upozorava da će se eksplozija cene gasa tek odraziti na nivo inflacije u Srbiji i Evropi.
Radosavljević upozorava da će zbog ovogodišnje inflacije biti „pojeden boljitak građana“ i ističe da je država kroz svoje mehanizme trebalo da pomogne najsiromašnijim slojevima građana koje rast cena „najteže pogađa“.
Rast cena hrane u Srbiji je delimično mogao da se predupredi, ističe Radosavljević za „Novu“.
„Ako videte ovogodišnji realni rast zarade je oko sedam posto, a prema nekim predviđanjima bi mogli da ovu godinu završimo sa inflacijom od osam odsto, te će taj rast biti obezvređen i građane neće očekivati neki boljitak“, ističe Radosavljević.
Ekonomista Dušan Nikezić upozorava da ovogodišnja inflacija dramatično smanjila standard ljudi, naročito onih sa najnižim primanjima.
„Zvanična inflacije je 7,4 odsto, ali su cene hrane i goriva, koji čine više od 50 posto prosečne i više od 60 odsto minimalne potrošačke korpe, porasle preko 20 posto“, kaže Nikezić za „Novu“.
On ističe i da je do ovakvog rasta inflacije, pored spoljnih faktora, uticala i „neshatljiva odluka vlasti da ne koristi mehanizme za kontrolu rasta cena kojima raspolaže, poput robnih rezervi, smanjenja akciza, ograničenja izvoza i maloprodajnih cena“.
Bonus video – Hiperinflacija
Pratite nas i na društvenim mrežama:
