4
Inflacija će nas, sada je već sasvim izvesno, pratiti i u 2022. godini, smatra profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu Jelena Žarković. Upravo su inflacija, energenti i zdravstvena kriza, koja nije u potpunosti završena, važna pitanja na koja ćemo, prema njenom mišljenju, odgovore tražiti i u idućoj godini. Sumirajući godinu za nama iz ekonomskog ugla ona za Infobiz govori o događajima koji su tokom proteklih 12 meseci oblikovali privredu, uticali na standard građana i postavili temelje za naredna ekonomska kretanja.
Nesrazmera između tražnje – koja ne jenjava, i ponude – koja i dalje ne može da odgovori toj količini tražnje, utiče na inflaciju.
„S jedne strane imamo ponudu raznih dobara koja nam trebaju, a ne stižu brzinom koju očekujemo – svi znamo kakvu ulogu u lancu snabdevanja ima Kina koja je ponovo zbog koronavirusa zatvorila grad sa 13 miliona stanovnika – a s druge strane imamo kontinuirano snažnu tražnju koja ne jenjava između ostalog i zbog toga što brojne države pomažu privredu i građane“, objašnjava Žarković.
Ona ukazuje da će najveće svetske centralne banke eventualno podizanje kamatne stope ostaviti za polovinu 2022. godine.
„Jedino što možemo da vidimo je dodatno štampanje novca koje onda ide kroz mere podrške privredi i stanovništvu“, ukazala je gošća Infobiza.
Govoreći o investicijama, Žarković je objašnjavajući nesrazmeru između domaćih i stranih investicija navela da smatra da se situacija do sada promenila, ali da su domaće privatne investicije i dalje – niske.
„Ima više faktora zašto je to tako. Ali, jedan od najznačajnijih je da je nedovoljno razvijeno finansijsko tržište, odnosno ponuda određenih finansijskih instrumenata koji bi mogli da povuku domaću štednju. Domaća štednja je pre svega niska. Mogli bismo reći – to je zato što je Srbija na nižem nivou dohotka i ljudi nemaju šta da štede.
PROČITAJTE JOŠ
Međutim, ako se poredimo sa sličnim državama primećuje se da je tamo domaća štednja daleko veća. Potom je neophodna ponuda finansijskih instrumenata koji bi povukli štednju i preusmerili je u investicije, a ona je – nedovoljna“, objašnjava Žarković.
Gošća Infobiza ukazala je i na značaj zelenih obveznica koje je Srbija prvi put emitovala i tako prikupila milijardu evra za zelene projekte.
Kao eventualni problem u toj oblasti Jelena Žarković vidi nedostatak adekvatne kontrole. Naime, investitori koji nam dali novac kupujući zelene obveznice, pozajmili su nam ga po nižoj kamatnoj stopi. Ali, ne postoji mehanizam koji će kontrolisati gde će se te pare ulagati.
„Da li će to ići u čiste tehnologije? Imamo primere, mislim i Velike Britanije, koja nije uspela da iz vetra proizvede dovoljno energije. Smatram da, iako se promovišu čiste energije, država mora da gleda da li je to zaista put kojim treba da idemo, jer očigledno to neće u potpunosti moći da reši energetske probleme zemlje, a to pokazuju iskustva drugih zemalja“, navela je ona.
BONUS VIDEO: Nikezić: Inflacija u Srbiji pojede jedno letovanje
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
