2
Građani kojima se penzija približava se često nalaze u zbunjujućoj situaciji kada treba da krenu u računanje svojih primanja u starosti.
Tako se Blicu javio jedan čitalac koji je pitao kolika će mu biti penzija, s obzirom na to da će pred penziju imati samo 20 godina radnog staža, koje je proveo prijavljen na platu jednaku ovogodišnjem minimalcu.
Prema zvaničnoj računici ako je neko radio „crno na belo“ 20 godina, prijavljen na platu u visini ovogodišnje minimalne zarade, u starosti ga očekuje nešto više od 100 evra mesečno, tj. da budemo precizni tačno 11.862 dinara.
Formula za izračunavanje nije nimalo jednostavna ali je suština u tome da što je veća plata tokom radnog staža, to je veća i penzija. Visina penzije, praktično, je jednaka proizvodu ličnog i opšteg boda.
Pročitajte još:
Da bismo došli do ličnog boda, moramo da izračunamo lični koeficijent. Do njega dolazimo kada svaku našu godišnju zaradu podelimo sa prosečnim republičkim zaradama u odgovarajućim godinama, a onda zbir dobijenih iznosa podelimo sa godinama staža.
Od 1. 1. 1970. do 2002. godine zarada se uzima u neto iznosu, a od 2003. u bruto iznosu. Kad znamo koliki nam je koeficijent, njega množimo sa godinama staža i dobijamo lični bod. Na kraju dobijeni iznos pomnožimo sa opštim bodom koji od januara 2023. iznosi 1.111,25 dinara.
Prema računici koju je Fiskalni savet uradio za Blic, svi koji su 40 godina radili za minimalac (koji se od 1. januara popeo na nešto više od 40.000 dinara) danas mogu da računaju na penziju od 23.596 dinara.
Za one koji su 40 godina zarađivali više od minimalne zarade i platu od oko 50.000 dinara mesečno penzija bi bila 29.495 dinara. One koji su zarađivali 70.000 dinara sledovala bi penzija od 41.290 dinara, dok za zaradu od 90.000 dinara može da se očekuje penzija od oko 53.000 (53.090 dinara).
„Nakon poslednjih povećanja penzija, primanja za penzionisane radnike sa 40 godina staža iznose u ovoj godini oko 58 do 59 odsto njihove zarade. To je relevantniji pokazatelj nego li odnos prosečne penzije i prosečne plate (koji se razumljivo u široj javnosti najčešće citira), jer u prosečnu penziju ulaze i porodične penzije, i invalidske penzije (koje su godinama bile podložne malverzacijama), kao i poljoprivredne penzije – što umnogome obara prosečan iznos penzije“, rekao je član Fiskalnog saveta, Nikola Altiparmakov.
Nedavno su naši zvaničnici obelodanili da najstariji građani treba da očekuju nove povišice i da će rast biti dvocifren, ali veći od 10 odsto.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
