16
Mnogi građani Srbije koji odu u penziju sretnu se sa nečim što se zove privremeno rešenje o penziji. Ono se donosi kada su uslovi za ostvarivanje prava na penziju ispunjeni, ali se ne može odlučiti o konačnom iznosu penzije na osnovu činjenica i podataka u zvaničnoj evidenciji PIO fonda. Problem, međutim, nastupa onda kada neki penzioneri na konačno rešenje o penziji čekaju godinama, a kada ono konačno stigne, umesto konačnog rasterećenja može da ih strefi glavobolja. Naime, ukoliko je iznos u konačnom rešenju manji od onog u privremenom, državi ste dužni da vratite višak novca zbog greške koju je ona napravila.
Naime, rok za donošenje privremenog rešenja o penziji je dva meseca nakon zvaničnog odlaska u penziju. Za to vreme penzioneri penziju ne primaju, ali, kako nam je objasnio predsednik sindikata penzionera „Nezavisnost“ Miloš Grabundžija, ipak nisu potpuno bez prihoda i to zahvaljujući otpremnini koju pri odlasku u penziju poslodavac mora da im isplati.
Pročitajte još:
16
0
0
„Kada neko odlazi u penziju, poslodavac je prema Zakonu o radu dužan da zaposlenom isplati otpremninu u visini određenoj ugovorom o radu ili opštim aktom poslodavca. Najmanji iznos koji radniku koji odlazi u penziju može da bude isplaćen je jednak visini dve prosečne zarade u Srbiji prema najsvežijem podatku“, objašnjava Grabundžija.
Problem, objašnjava naš sagovornik, nastaje kada penzioner na konačno rešenje o penziji čeka duži vremenski period, a onda, kada ono stigne, visina penzije se razlikuje u odnosu na onom u privremenom rešenju.
„Tu onda postoje dve opcije – ako je iznos veći nego u privremenom rešenju, država će penzioneru isplatiti razliku, ali ako je manji, penzioner je dužan da novac vrati“, kaže Grabundžija.
Da se ovo dešava potvrđuje i Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, koji je krajem prošle godine na svojoj zvaničnoj Fejsbuk stranici objavio informacije o privremenom i konačnom rešenju o penziji.
„Nakon utvrđivanja nedostajućih činjenica i podataka, privremeno rešenje se, po službenoj dužnosti, zamenjuje rešenjem kojim se određuje konačan iznos penzije, od dana utvrđivanja prava na penziju. Ako u roku od tri godine od dana pravosnažnosti privremenog rešenja nisu utvrđene nedostajuće činjenice i podaci, akontativni iznos penzije postaje konačan, o čemu se donosi rešenje po službenoj dužnosti“, naveo je tada PIO fond.
A ako konačno rešenje stigne pre isteka navedenog roka, građanima sledi „lutrija“: da li će iznos ostati isti, da li će dobiti dodatan novac ili će morati da ga vrate državi.
Ako se utvrdi da je korisniku isplaćen manji akontativni iznos penzije od konačnog iznosa, PIO fond će isplatu iznosa razlike izvršiti korisniku u celosti, odjednom.
Međutim, ako se utvrdi da je korisniku isplaćen veći akontativni iznos penzije od konačnog iznosa, Fond će vršiti obustavu do trećine mesečnog iznosa penzije, sve dok se na taj način iznos razlike ne izmiri, osim ako se Fond i korisnik penzije drugačije ne sporazumeju.
Prema tome, građani zbog sporog donošenja konačnog rešenja o penziji i razlike u obračunu mogu ostati bez trećine mesečne penzije, sve dok ne izmire „dug“ prema državi.
A budući da je prosečna penzija u Srbiji 33.371 dinar, ovo znači da bi neko ko prima ovaj iznos, mogao da, umesto te cifre, mesečno prima nešto manje od 22.500 dinara, dok državi ne isplati „dug“.
Nova.rs poslala je upit PIO fondu o ovom problemu, kako bi nam objasnili zašto se na konačna rešenja toliko čeka. Takođe, pitali smo i zašto se dešava da se iznosi razlikuju, od čega zavisi da li će se računice razlikovati i koliko često se to dešava. Međutim, do završetka ovog teksta odgovor nismo dobili.
BONUS VIDEO Slavoljub iz Niša je Vučiću poslao zarđale kašike: Ovaj buntovni penzioner spremio je novi performans za predsednika Srbije
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare