Najave da bi bruto domaći proizvod Srbije 2025. godine mogao dostići 73 milijarde evra i da na kraju 2025. godine prosecna plata bude 900 evra učesnici panela KBF "Nacionalna strategija inkluzivng rasta - pogled domaćih i stranih investitora" ocenili su kao optimistične i da mogu biti realne ako se sprovodi sve što je zacrtano.
Foto: Tanjug
Regionalna direktorka za Zapadni Balkan EBRD Suzana Hargitai rekla je da su predstavnici te institucije prognozirali da Srbija može da ima dvocifreni godišnji rast BDP-a.
Kako kaže, u toj instituciji su optimistični da se dvocifreni rezultat može dostići ako se sprovodi sve što je planirano kada su reforme u pitanju.
Ona je dodala da je Srbija učinila mnogo da poboljša kreditni rejting.
“Što se tiče tržista kapitala, mi ćemo obezbeđivati kreditne linije, voleli bismo da radimo više na tržistu kapitala, i što se tiče izdavanja obveznica, moja želja je da se ostvari da učestvujemo u izdavanju obveznica dinarske vrednosti.Srbija to može da uradi”, rekla je Hartigai.
Ta institicija ulagaće u razvoj zelenih gradova širom Srbije, a Hartigai je navela da između 25 I 40 odsto investicija EBRD daje na opštinskom nivou.
Hartigai ističe da ima prostora za poboljšanje uslova, kao i da se radi na inkluzivnom rastu veština i obrazovanju, ne samo kada su upitanju mladi već i starije generacije.
Predsednik Srpskog poslovnog kluba Privrednik Zoran Drakulić rekao je da je ostvaren rast BDP u trećem kvartalu 2019. i da je to rezultat pre svega velikih građevinskih radova.
On je tokom panela postavio pitanje da li su privatne domaće kompanije ravnopravne u odnosu na strana ulaganja, ističući da strani investitori dobijaju subvencije.
Istakao je da se često daju subvencije za pokretanje proizvodnje koja već postoji u nekim sredinama i da se tako pravi konkurencija domaćoj privredi.
“U redu su subvencije, ali u krajeve gde se loše živi i ima nezaposlenih i u neke industrije koje ne konkurišu onome što već postoji”, rekao je Drakulić.
On je ukazao i da je vazno zadržati radnike i da se moraju povećati plate ako želimo da oni ostanu u Srbiji, a da se sa druge strane poveća i produktivnost.
Zamenik finansijskog direktora u MK grupi Andrija Vuković kazao je da kada se govori o održivom rastu do 2025. godine važno da postoji makroekonomska stabilnost, jake institucije, upravljanje javnim investicijama.
Tri stuba koja treba da iznesu taj rast su ljudski, fizički kapital, kao i produktivnost.
“Da bi dobili rast privatnih investitcija i stimulisali domaće investirotre da ulažu treba raditi na svemu tome, unaprediti instutucionalni i regulatorni okvir, da postoji zaštita privatnog kapitala…”, rekao je Vuković.
On je naveo da su strane direktne investicije poželjne, ali da se napravi odgovarajuća selekcija.
Ističe da bi bilo pogresno forsirati i dalje investicije u sektore niske dodate vrednosti.
MK grupa će se kaže, posvetiti investiranju u sektorima koji obezbeđuju zadovoljavaju povrat na uloženi kapital, odnosno sigurnost kapitala.
Što se tiče MK grupe, Vuković kaže da su značajna sredstva investirana u rast bankarskog dela biznisa, kao i turističkog, a da nije zapostavljena ni poljoprivreda.
U MK grupi planiraju investicije u šećeranama, a posvećeni su i takozvanim zelenim investicijama, u obnovljive izvore energije, razvoj vetroparkova…
“Startegijom rasta do 2025. predviđeno je ulaganja u infrastrukturu i ostale grane što će povući investicije privatnog sektora, podići nivo SDI i nivo konkurentnosti, istakao je Vuković.
Predsednik izvršnog odbora DDOR Novi Sad Ðorđo Markeđani podsetio je da ta osiguravajuća kuća opslužuje lokalno tržiste, pruža usluge stanovništvu, i pravnim licima.
On ističe da postepeni rast može da dovede do toga “da imamo jedno čudo za drugim” i da je realistično da da BDP može da dostigne 73 milijarde do 2025.
“Tu smo da podržimo privredu i pomognemo joj da ojača otpornost”, rekao je on.
Gradonačelnik Banja Luke Igor Radojicicć rekao je da u tom gradu postoji stabilan ekonomski ambijent i da imaju jasne i ambiciozne ciljeve.
“Imamo strategiju razvoja i uspeli smo da definišemo prioritete razvoja kako bi bili kompetitivni i takmičili se sa velikim centrima u komšiluku”, rekao je on i dodao da zaposlenost raste.
Učesnici panela rekli su da postoje izazovi kada je u pitanju radna snaga jer, ne može se investirati ako nema ko da sprovodi program a pozitvan implus daće planirane investicije.
Predsednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović je rekao da su domaće investicije smanjile učesće u ukupnoj strukturi investicija.
Istakao je da preduzeća stranih investitora ne daju u ovom mometu najveći doprinos povećanju zaposlenosti već da tome doprinose domaća privatna preduzeća, iako se subvencije daju stranim investitorima.