20
Nekadašnji radnici turske kompanije Džinsi u Leskovcu, ili bar najveći broj njih, dobili su deo zaostalih plata iz Fonda solidarnosti.
Njima je isplaćen minimalac, a za ostatak će morati da sačekaju prodaju imovine nekada toliko hvaljenog turskog investitora.
Ovo je za Regionalnu informativnu agenciju JUGpress rekao stečajni upravnik “Džinsija” Dejan Petković.
Dodao je da je taj fond isplatio minimalac po 336 rešenja i da su novac dobili svi koji su se prijavili. JUGpressu se javilo nekoliko radnika koji nisu, tvrde, bili obavešteni da treba da prijave svoja dugovanja.
„Mi nemamo obavezu da ih obaveštavamo. Onog momenta kada radnik dobije zaključak o priznatom potraživanju, on dalje preduzima svoje korake. A Zakonom o stečaju nije predviđeno da oni mogu da naplate svoje plate preko Fonda solidarnosti”, objašnjava Petković.
PROČITAJTE JOŠ
20
4
0
Međutim, kaže, nije uobičajeno, ne dešava se često da se zaostale plate, makar minimalac, isplaćuje iz Fonda solidarnosti, i da se možda zbog toga, ljudi nisu interesovali.
Objašnjava da je njegova saradnica izvukla sve platne listiće, odnosno koliko se kome duguje.
“Sigurno je 200 njih prodefilovalo ovde kod nas da im odradimo prijave potraživanja kako treba i sve te priloge kojima dokazuju da im se toliko duguje je odradila ona. Zakonom je predviđeno da svi dobiju otkaz kada se proglasi stečaj, i tada kada su se okupili da im damo rešenja o otkazu. Svima smo rekli da imaju pravo da čuvaju ta rešenja i da imaju pravo na Fond solidarnosti i da za sve što im treba mogu da se obrate nama. Radi se o ljudima koji nisu dovoljno elokventni da mogu samostalno to da rade. Bilo je i radnika sa posebnim potrebama i svima njima smo pisali ovde i zahteve i prijave potraživanja. Obaveštavali smo preko grupe na Viberu sve šta treba, detaljno iako nismo bili u obavezi to da radimo, to je bila naša dobra volja”, navodi Petković.
Činjenica da je praktično Fond solidarnosti, koji novcem pune svi građani isplatio deo zaostalih plata radnicima koje im je ostao dužan investitor iz Turske je u najmanju ruku čudna, a i sam stečajni upravnik nam je rekao da to nije baš uobičajeno.
Motivi i ruka koja je uredila da se to baš tako desi su za sada nepoznati.
Radnicima je, kaže Petković, uplaćen i staž koji nije bio regulisan.
Pitamo ga zar nije bilo logično da se od prodaje firme, ako ima šta da se proda, sve to naplati?
„Fond solidarnosti staje na mesto radnika i jedino oni imaju pravo na ta sredstva. Iz fonda ne mogu novac koji im se duguje da dobiju dobavljači, javna preduzeća, itd”, kaže Petković.
Objašnjava da će ovako Fond solidarnosti da stane na mesto radnika i onog momenta kad se proda firma, to što su isplatili onoliko koliki procenat isplate bude utvrđen rešenjem o glavnoj deobi, toliko će da dobiju.
“Može da se desi da dobiju celokupan iznos, ali može da se desi i da dobiju mnogo manje, zavisi od deobe koja se radi u skladu sa Zakonom o stečaju,” objašnjava.
To, praktično, može da znači da će građani Srbije namirivati dugovanja investitora iz Turske prema radnicima, a da je rizik da se taj novac ne vrati u Fond solidarnosti za radnike nekog drugog preduzeća realan, konstatujemo.
Petković tvrdi da ima šta da se proda i da je i grad Leskovac prijavio dugovanja Džinsija, za koja još uvek nije razjašnjeno zašto ih nisu ažurnije potraživali od turske kompanije.
Da li ima šta da se proda?
„Ima, naravno,” tvrdi Petković.
Opširnije pročitajte na portalu Jugpress.
BONUS VIDEO Protest radnika Džinsija