0
Normalno je da u periodu Nove godine i raspusta hoteli u planinskim centrima budu popunjeni, kao što je to slučaj i ove godine, uprkos pandemiji koronavirusa, rekao je direktor Udruženja hotelsko-ugostiteljske privrede Srbije Georgi Genov. On ističe da hoteli na planinama čine samo 10 do 15 odsto ukupnih smeštajnih kapaciteta u Srbiji.
„Čekaju nas tri teška meseca kada se radi o gradskim hotelima, ni sami ne znamo kako ćemo dočekati april kada se očekuje vakcina, i dolazak stranih turista, jer naši gradski hoteli i u Beogradu, i u Nišu, i u Novom Sadu su uglavnom koncipirani za strane turiste“, kaže Genov u Novom danu na TV N1.
On ističe da je hotelijerskom sektoru dovoljno samo da se sve pokrene.
„Imamo dosta interesovanja, tu su kineski, ruski, grčki, turski turisti. Treba nam samo da se pripremimo“, ističe Genov.
On smatra da će hotelijeri od aprila krenuti u oporavak.
„Delimo sudbinu sa ugostiteljima i turističkim agencijama. Turizam je složen sistem i bez svih učesnika ne može da pruži adekvatan turistički proizvod, i kada se radi o domaćim i stranim turistima“, ocenjuje Genov i dodaje da je Srbija mala, ali interesantna zemlja stranim turistima.
Kaže da je pandemija pokazala da je bilo bolje investirati u planinske hotele, koji su tokom čitave godine prošli bolje od gradskih hotela.
Navodi da u planinskim centrima ima samo 4.000-4.500 soba, kapacitet je mali, te, kako smatra – treba razvijati hotelijerski sektor u Srbiji.
Na Kopaoniku, navodi, ima 1.010 soba, računajući i hotele u Brzeću, u odnosu na 22.000 kreveta u privatnom sektoru.
Kada se sve to ima u vidu, dodaje da je veoma mali broj gostiju u hotelima, od kojih je za novogodišnje praznike bilo više od 70 odsto porodica.
„Zadovoljni smo jer se poštovala distanca koliko je bilo moguće, hoteli su bili spremni, da što manje ima fizičkog kontakta“, kaže Genov.
Ističe da su se hoteli još u decembru pripremili za doček gostiju za Novu godinu, i da nema informacija da nisu poštovane sve propisane sanitarne mere, koje uključuju neophodnu dezinfekciju, nošenje maski, fizičku distancu, i redare koji kontrolišu primenu mera i kod zaposlenih i kod gostiju.
Dodaje i da kada je u pitanju ishrana, osoblje je sa švedskog stola posluživalo, tako da gosti nisu imali direktan kontakt sa hranom. Takođe, ako se desilo da se neko zarazio koronavirusom, bilo mu je omogućeno da ostane u sobi u izolaciji za vreme uplaćenog aranžmana.
„Hoteli su se pripremili za doček gostiju kako bi im pokazali da su hoteli bezbedne zone. Ovde su problem strahovi: jedan je strah na javnom mestu, a drugi da li je higijena u hotelu na visokom nivou. Ljudi se najviše raspituju da li je dovoljno velika kvadratura trpezarije, glavnog hola gde gosti mogu bezbedno da borave i da li je hotel vidno čist. Pogotovu stranih turista neće biti ako hotel nije sertifikovan i ako ne primenjuju sve sanitarne mere“, ukazuje Genov.
* * *
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
