0
Završni račun nam je otkrio da je kroz tekuću budžetsku rezervu tokom 2020. potrošeno 14 milijardi dinara dinara više nego što je objavljeno u Službenim glasnicima, ukazao je Fiskalni savet ocenjujući Predlog zakona o završnom računu budžeta za prošlu godinu. Potrošnja tog iznosa - a reč je o preko 110 miliona evra, na ime 41 korišćenja budžetske rezerve, svrstana je u kategoriju - poverljivih dokumenata.
Rešenja o korišćenju tekuće budžetske rezerve objavljuje se tokom godine u Službenom glasniku, često, kako navodi savet – uz generička i neinformativna objašnjenja. Pored toga, neka plaćanja iz budžetske rezerve uopšte se ne objavljuju u tom dokumentu.
„Tek u Završnom računu vidimo da u tekuću rezervu tokom 2020. preneto (i potrošeno) oko 100 milijardi dinara, dok je u Službenim glasnicima bilo prikazano trošenje do nivoa od 86 milijardi dinara“, navodi Fiskalni savet.
Konkretno, kako se ističe u analizi – čak četrdeset i jedno korišćenje budžetske rezerve ukupne vrednosti 14 milijardi dinara (što je preko 110 miliona evra) svrstano je u kategoriju poverljivih dokumenata, usled čega rešenje o upotrebi nije prikazivano u realnom vremenu.
„Iako se iz Završnog računa može saznati ukupan iznos tako utrošenih sredstava, nema nikakvih detalja o njihovoj krajnjoj nameni – čak ni u načelu. Na kraju, postavlja se pitanje zašto je oznaka poverljivosti, pored novca koji je prenošen Ministarstvu odbrane (9,2 milijarde dinara), dodeljena dodatnom uvećanju aproprijacija telima van bezbednosnog sektora kao što su Generalni sekretarijat Vlade (čak 15 poverljivih rešenja ukupne vrednosti 2,2 milijarde dinara), Republička direkcija za imovinu (0,8 mmilijardi dinara), Uprava za zajedničke poslove i Ministarstvo privrede (po oko 0,5 milijardi dinara)“, navodi Fiskali savet, a prenosi N1.
Fiskalni savet ukazuje da u Završnom računu nije razjašnjeno po kom osnovu, kome i u kom pojedinačnom iznosu je država plaćala kazne i penale u 2020. godini.
„U Završnom računu za 2020. godinu prikazana je samo ukupna suma ovih troškova, bez dodatnih podatka kome i u kom pojedinačnom iznosu se plaćale kazne i penali. To je sporno budući da se radi o neproduktivnom rashodu koji kontinuirano raste – u 2020. premašio 23 milijarde dinara (oko 190 miliona evra). Veličinu ovog troška najbolje možemo ilustrovati činjenicom da je iznos isplaćen za kazne i penale u 2020. godini četiri puta veći nego budžet Ministarstva za zaštitu životne sredine (5,5 milijardi dinara) i za preko 40 odsto veći od ukupne potrošnje na razdelu Ministarstva rudarstva (15,9 milijardi dinara)“, naveo je savet.
Ni u ovom Završnom računu nisu adekvatno prikazane subvencije za privlačenje investicija.
„Ovi podsticaji predstavljaju jednu od krupnijih stavki u budžetu Republike (oko 10 milijardi dinara u 2020. godini) zbog čega je od naročite važnosti da budu transparentno stavljeni na uvid javnosti. Međutim, Zakoni o budžetu, uključujući i rebalanse, po pravilu ne sadrže detaljan prikaz subvencija za privlačenje investicija pa ostaje nepoznato koja preduzeća dobijaju ove podsticaje i u kom iznosu, već samo ukupnu planiranu svotu“, upozorava Fiskalni savet.
Obrazloženje za nepotpun prikaz podsticaja za privlačenje investicija u budžetu je bilo to da plan za ove rashode iskazuje iznos koji neće nužno biti u potpunosti potrošen.
„Međutim, i ovaj put naglašavamo da, s obzirom na to da je 2020. godina uveliko završena, a ova sredstva isplaćena, nema razloga da detaljan prikaz podsticaja za privlačenje investicija ne bude uključen u Završni račun kad već nisu adekvatno prikazani u samom budžetu“, navodi savet.
U analizi se ukazuje i da najveći deo neporeskih prihoda nije detaljnije objašnjen u Završnom računu.
„Završni račun pokazuje da su neporeski prihodi u 2020. godini naplaćeni u iznosu od 192 milijardi dinara, čime su za oko pet milijardi dinara probili plan iz novembarskog rebalansa… Najveća odstupanja u odnosu na plan zabeležena su i u 2020. godini, baš kao i ranije, u okviru grupe vanrednih neporeskih prihoda (naplaćeni u iznosu od 56 miijardi dinara, od čega za oko 80 odsto nije moguće pronaći detaljnije informacije). Konkretno, nije navedeno koja su to preduzeća i javne agencije uplatile dobiti i dividende državi (skoro 29 milijardi dinara) i šta čini ostale prihode budžeta (17 milijardi dinara)“, navodi Fiskalni savet.
Savet smatra da bi iz ugla kvaliteta budžetskog procesa i njegove transparentnosti bilo svrsishodno da redovni mesečni izveštaji i Završni račun, sadrže informacije o izvorima naplate pobrojanih prihoda.
„Ova promena je lako sprovodljiva imajući u vidu da ti podaci već postoje, npr. u Izveštaju o reviziji Završnog računa koju je sprovela DRI. Tek iz ovog izvora može se saznati da su tokom 2020. u budžet dividende i dobit uplatili NIS, Telekom, Komercijalna banka, JP Srbijagas i dr, kao i da ostale prihode budžeta u 2020. godini dominantno čine prihodi od premije u postupku prodaje državnih hartija od vrednosti i uplate sredstava u budžet preko NBS-a“, ističe se u analizi.
Bonus video – Tanja Maksić: Kako zloupotrebljavaju budžetska sredstva
Pratite nas i na društvenim mrežama:
