4
Na interventni uvoz struje zbog kolapsa elektroenergetskog sistema, odnosno ispadanja skoro svih blokova u najvećoj termoelektrani u Srbiji „Nikola Tesla“ za prethodnih osam dana, od nedelje 12. decembra zaključno sa nedeljom 19. decembra EPS je potrošio oko 60 miliona evra, piše Danas.
Kako piše Danas, prema podacima sa portala Energy flux Elektromreže Srbije koji pokazuje podatke o proizvodnji, uvozu i cenama električne energije u Srbiji i regionu, udarni period bio je od ponedeljka do četvrtka kada je za samo četiri dana potrošeno više od 40 miliona evra.
Iako su prema izjavama predsednika Srbije prilikom obilaska Kostolca pre dva dana, svi blokovi vraćeni na mrežu, juče i poslednji blok A6, uvoz struje, mada daleko manji nego prethodne nedelje, nastavljen je i tokom jučerašnjeg dana.
Poređenja radi, ukupne investicije EPS-a u prošloj godini iznosile su oko 320 miliona evra, što znači da je petinu godišnjih investicija odnela jedna havarijska nedelja. Ili, pošto je prošlogodišnji profit iznosio oko 137 miliona evra, skoro pola godišnjeg profita je potrošeno za interventni uvoz struje zbog nedostatka odgovarajućeg uglja za samo nedelju dana.
Kolaps, mada prema rečima izvršnog direktora za proizvodnju energije u EPS-u Miroslava Tomaševića, „ne i raspad sistema“, (jer „nije raspad sistema kada 30.000 potrošača ostane bez struje, to je neprijatno za potrošače, ali kvar se reši. Raspad sistema je kad cela država ostane bez struje“), započeo je u nedelju ujutru drastičnim smanjenjem proizvodnje struje u termoelektranama iz sada već svima poznatih razloga.
Kapaciteti su sa standardnih 2.700 megavata pali na svega 1.000 do 1.200 megavata za sat. U nedelju su zahvaljujući tome što je bio neradni dan i manja potrošnja hidroelektrane uspele da nadoknade veliki deo pada proizvodnje iz uglja, pa je za uvoz potrošeno „svega“ oko tri miliona evra, piše Danas. Takođe, u nedelju sve do posle podne vetroelektrane su radile skoro punim kapacitetom od 350 megavata, ali onda je vetar usporio, a zatim skoro potpuno stao. Od nedelje uveče do petka ujutru vetar nije duvao i praktično nije doprinosio proizvodnji struje. Ovo je bio i razlog zašto je na sednici Vlade u utorak direktorka EMS-a Jelena Matejić upozorila na opasnost ukoliko vetar i solar pređu 20 odsto udela u proizvodnom miksu.
Troškovi balansiranja, iako je u prvi mah struju kupio EMS, ipak se na kraju prevaljuju na EPS, a oni nisu obuhvaćeni ovom računicom.
Elem, kako su vetroturbine proradile u petak tako je osetno smanjen i uvoz električne energije. Recimo u četvrtak u periodu od osam do 12 časova uvoženo je oko 1.200 megavata za sat, u petak u istom periodu to je smanjeno na 975 megavata po satu.
Ipak, najvažnije za elektroenergetski sistem su svakako termoelektrane koje čine oko 70 odsto ukupnih proizvodnih kapaciteta. Ogroman pad u proizvodnji tokom 12. decembra potrajao je sve do 15. decembra poslepodne kada su se kapaciteti termoelektrana postepeno vratili, a proizvodnja povećana na oko 2.000 megavata po satu. Ipak tek u subotu ujutru proizvodnja je vraćena na nivo od 2.500 megavata.
U skladu sa vraćanjem blokova na mrežu smanjivao se i odliv deviza sa EPS-ovih računa. Tako je u ponedeljak 13. decembra potrošeno oko 9,3 miliona evra, a u utorak 12,7 miliona. U sredu je uvoz koštao oko 9,15 miliona evra, a u četvrtak oko 10,5 miliona evra. U petak je sa povratkom struje iz vetrogeneratora pao i uvoz na oko sedam miliona evra. Za vikend je uvezeno oko 8,5 miliona evra struje.
Zanimljivo je i da je količinski najviše struje uvoženo noću, između ponoći i osam ujutru kada je najmanja potrošnja, ali i najjeftinija struja. Tada su čuvani hidropotencijali, a kupovana struja.
Na primer, u četvrtak ujutru između ponoći i pet ujutru uvoženo je po oko 1.300 megavata po satu po ceni od oko 260 evra po megavatsatu. U sredu je recimo od ponoći do četiri ujutru uvoz pokrivao skoro 40 odsto potrošnje. Zatim je od osam sati kada krene potrošnja i u domaćinstvima i u privredi uvoženo po 1.200 megavata po satu, ali je cena bila iznad 400 evra.
To je bila najskuplja struja koja je kupovana tokom ovog kriznog perioda. Već za vikend je pored količine smanjena i cena pa je recimo u nedelju išla od 140 evra noću do 260 evra po megavatsatu u vršnim časovima.
Prema rečima upućenih EPS je kupovao struju ne samo na SEEPEX-u, našoj berzi struje, već i na drugim berzama. To dokazuje i podatak da je na ovoj berzi električne energije u periodu od 15. do 19. decembra istrgovano struje za oko 20,5 miliona evra, dok je ukupan uvoz u tom periodu iznosio oko 35 miliona evra.
Inače, ovo ispadanje blokova TENT-a desilo se u najgorem mogućem trenutku jer je struja u Evropi na rekordnim cenovnim nivoima. Juče je na berzama za dan unapred prosečna cena megavatsata bila skoro u celoj Evropi iznad 300 evra, a Srbija se nalazila među najskupljim tržištima sa 353 evra za megavatsat. Na SEEPEX-u za struju kupljenu za sutra cena megavatsata iznosi 396 evra sa maksimalnom cenom od čak 452 evra za megavata.
BONUS VIDEO: Uzrok i posledice kolapsa TENTA-a
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
