6
U 2021. godini ekonomiju očekuju ozbiljni problemi počev već od januara kada prestaje subvencioniranje i moratorijum na otplatu kredita, ocenjuje Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata.
U upravo objavljenom Rezimeu analize ekonomskih kretanja u 2020, ASNS analizira ekonomska kretanja u godini za nama i uticaj pandemije koronavirusa.
Srbija ima 6.926.705 stanovnika. Prema podacima RZS do septembra ove godine rođeno je 51.753 dece, a umrlo 86.978 stanovnika, pa se broj stanovnika Srbije u odnosu na 2019. godinu smanjio za 18.500, a u odnosu na 2012. godinu za 240.000, navodi se u dokumentu.
„Ova godina započela je atipično visokim rastom BDP-a od 5,1 odsto i obećavala spektakularan ekonomski rast sa svim pozitivnim posledicama koje iz toga proizilaze, ali je nagla epidemija kovida (minorna u poređenju sa sadašnjim brojkama) dovela do zaključavanja i velikog pada BDP za 6,4 odsto“, ističe ASNS.
U trećem kvartalu, sa popuštanjem mera, došlo je do delimičnog oporavka ekonomije i rasta od 1,4 odsto.
„Ako posmatramo kako se trošio BDP, došlo je do porasta državne potrošnje za devet odsto i smanjenja svih ostalih vidova potrošnje uključujući i investicije (12%) i potrošnju domaćinstava (8%)“, ističe se u analizi.
U trećem kvartalu došlo je do normalizacije potrošnje pa je i državna potrošnja znatno smanjena do nivoa od jedan odsto u odnosu na 2019. godinu, investiciona potrošnja manja je za 5,5 odsto, a potrošnja domaćinstava za oko jedan odsto.
I pored velikih oscilacija i pada u drugom kvartalu od 6,5%, industrijska proizvodnja u periodu januar–oktobar veća je za 0,3 odsto. Na stabilizaciju presudno je uticala proizvodnja struje i prerađivačka industrija koja je beležila permanentan rast (u septembru 4,1%).
U spoljnotrgovinskoj razmeni pad iznosi 28 milijardi dolara ili 7,8 odsto.
„Izvezeno je za oko 12 milijardi dolara manje robe (pad od 8,4%), a uvezeno manje robe u vrednosti od 16,1 milijardu dolara (pad od 7,4%). Deficit platnog bilansa iznosio je 1,7 milijardi dolara što je manje za 300 miliona dolara ili 15,4% u odnosu na platni deficit iz 2019. godine“, navodi ASNS.
Prema analizi, promet u trgovini na malo porastao je za 4,6% (hrana, piće i duvan za 7,8%), kod neprehrambenih proizvoda prodaja je bila veća za 9,7%, a značajno je smanjena prodaja goriva i to za 12%.
Obim putničkog saobraćaja smanjen je za 31%, a broj putnika smanjio se za 42%. Železnički saobraćaj smanjen je za 46%, drumski za 3,1%, a vazdušni za 60%.
Gradski saobraćaj smanjen je za 33% i to: tramvajski za 34%, autobuski za 33% i trolejbuski za 33%.
Ukupna količina pretovarenog tereta smanjena je za 10%.
Ukupan neto priliv iznosio je 2,3 milijarde evra.
Direktne strane investicije iznosile su 1,7 milijadi evra, a priliv po osnovu nerezidenata u Srbiji 1,8 milijardi evra. Strane ivesticije smanjene su znatno, u proseku za 34%. Povećane su samo portfolio investicije i iznose 1,3 milijardi evra.
Svi monetarni pokazatelji značajno su povećani i to novčana masa za 668.540 miliona dinara, likvidna sredstava na 1.415.026 miliona dinara i ukupna likvidna sredstva na 3.133.275 miliona dinara. Dinarski krediti povećani su na 2.393.250 miliona dinara, a devizni na 77.976 miliona dinara.
Devizne rezerve NBS smanjene su za 325 milona evra, a devizne rezerve banaka povećane su za 500 miliona evra.
Inflacija u ovoj godini iznosi 1,8%.
Prosečna zarada povećana je nominalno za 9,4 %, a realno za 7,7%, i iznosila je u septembru 2020. godine 82.515 dinara, a po odbitku poreza i doprinosa 59.698 dinara. Medijalna zarada, koja je najbolji pokazatelj o visini zarada zaposlenih, manja je za 13.881 dinar od prosečne (23%) i iznosila je 45.817 dinara.
Cena potrošačke korpe povećana je u 2020. godini za 1.839 dinara ili 2,6% i iznosi 73.188 dinara. Za kupovinu potrošačke korpe bilo je potrebna 1,23 prosečne zarade, a za kupovinu minimalne potrošačke korpe (37.846 dinara) potrebno je nešto više od polovine prosečne zarade (0,6).
Prosečna zarada u 2020. godini porasla je za 9,4%, potrošačke cene porasle su za 1,2%, a inflacija je iznosila 1,8% pa je kupovna moć u ovoj godini nominalno povećana za oko 7%, a realno za oko 6%.
„Predviđanja ekonomskih kretanja u 2021. godini presudno zavisi od kontrole i mogućnosti upravljanja epidemijom sve do masovne vakcinacije i imunizacije stanovništva koja se, posvemu sudeći, neće u Srbiji dogoditi tokom 2021. godine“, ocenjuje se u analizi sindikata.
Po našem mišljenju naziranje ekonomske normalizacije biće moguće, u najboljem slučaju, tek krajem 2021. godine sa prvim efektima tek u 2022. godini.
EU Komisija prognozira ekonomski rast u 2021. godini u Srbiji za 4,8%, Evropska banka za obnovu i razvoj za oko 3%, Svetska banka za 2,9%, a Fiskalni savet za 3-4%.
Vlada planira ekonomski rast od 6%, porast plata i zarada za 11%, i smanjenje javnog duga na 58,7% BDP-a.
„Prema našem mišljenju u 2021. godini ekonomiju očekuju ozbiljni problemi počev već od januara kada prestaje subvencioniranje i moratorijum na otplatu kredita“, ocenjuje ASNS.
Pod pretpostavkom da se situacija sa kovidom drastično ne iskomplikuje prognoziramo da će ekonomska kretanja u 2021. godini biti vrlo slična kretanjima u četvrtom kvartalu ove godine: veliki budžetski rashodi, manji umereni rast proizvodnje, stagnacija potrošnje građana i porast državne potrošnje, manje oživljavanje investicionih aktivnosti, prenapregnute javne finansije i monetarna stabilnost.
„Veliki infrastrukturni radovi pod pretpostavkom da se značajnije poveća učešće domaćih preduzeća, prerađivačka industrija koja presudno utiče na celokupna ekonomska kretanja, a koja je relativno najmanje pogođena kovid krizom, proizvodnja struje i ruda i izvoz intelektualnih proizvoda, pre svega IT -ja, uz rodnu godinu i plansku depolitizovanu i odgovornu kontrolu pandemije, koliko je to moguće bez masovne vakcinacije, po našem mišljenju, omogućila bi da se u 2021. godini održi postojeći nivo proizvodnje uz umereni rast i postepeni oporavak ekonomije na nivou od oko 3%, rast BDP-a od 2,5-3,5%, umereno oživljavanje investicionih aktivnosti i malo bolji život građana kroz nominalni rast standarda od oko 2%“, ukazuje se u analizi.
U ASNS napominju da je, naročito u drugom kvartalu 2021. godine, moguć spektakularni rast indeksa, ali to neće biti rezultat značajnijeg povećanja ekonomskih aktivnosti već izuzetno niske baze.
* * *
Pratite nas i na društvenim mrežama:
