EBRD: Negativan uticaj korone na privredu

Biznis 19. mar. 202001:14
Podeli:
FOTO: EPA/BAS CZERWINSKI

Pandemija korona virusa će imati negativan uticaj na privrede u regionu koji pokriva Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) ali kada se epidemija obuzda očekuje se snažan oporavak, navela je EBRD u ekonomskoj proceni.

Navodi se da se dugoročno očekuje reorganizacija i preusmeravanje globalnih lanaca snabdevanja, što bi moglo da stvori nove šanse za zemlje koje nisu tradicionalno bile na vrhu lista investitora, prenosi Beta.

U analizi se navodi da pravi i očekivani uticaj korona virusa deluje istovremeno i na ponudu i na tražnju, a konačni ekonomski uticaj će zavisiti od trajanja pandemije kao i od odgovora vlasti i vlada u ključnim izvoznim tržištima.

U nekim sektorima radom na daljinu zaposleni mogu da nastave ali u drugm će proizvodnja biti poremećena. Napori za suzbijanje epidemije će dovesti do manjeg korišćenja usluga, kao što su restorani, rekreacija i u odredjenoj meri saobraćaj, a takodje će negativno uticati na potrošnju domaćinstava. Neka domaćinstva bi mogla da odlože neke nabavke zbog neizvesnosti zazvane pandemijom.

Kako se tražnja bude smanjivala mnoge firme, pogotovo male i srednje firme mogu da imaju jak pad prihoda, i smanjenu likvidnost a neke ako su prezadužene mogu da rizikuju bankrot.

To se, kako se navodi, može ublažiti bankarskim sektorom, koji bi mogao da dozvoli odložena plaćanja i zavisi od zdravlja bankarskog sektora kao i od mera koje uvode vlasti.

Takodje se očekuji indirektni efekti kao posledica poremećaja lanca snabdevanja, slabije strane tražnje, nižih cena nafte i robe i regionalnih padova u turizmu i putovanjima.

Ukazuje se da neke zemlje već osećaju poremećaje u snabdevanju zbog zatvaranja kineskih fabrika a da su zemlje integrisane u italjanski lanac nabavke takodje pogodjen. Izvoz nafte i robe pogodjen je manjom kinekom tražnjom i padom cena.

Prognozira se da će sektor turizma beležiti pad 2020. u odnosu na predvidjen rast od tri do četiri odsto. To će, kako se očekuje posebno pogoditi jadranske i sredozemne zemlje kao i Kavkaz, gde je turizam važan deo rasta BDP.

Pogođeni će biti kanali doznaka iz inostranstva, ukoliko emigranti izgube svoja radna mesta, ili ne mogu da rade usled nekih mera.

U mračnijem scenariju ukoliko kriza bude duža jedan broj kompanija bi moglo da pribegne otpuštanju zaposlenih, a to će još pojačati udar na tražnju, navodi se u analizi.

Takodje dok lobalna neizvesnost raste zbog nepoznanice krize, tržišta novca bi mogla da budu osetljivija na odredjene slabosti pojedinih zemalja, kako spoljno finansiranje bude otežano.

Zavisi od vlasti

Konačno, navodi se u studiji, krajnji uticaj krize će zavisiti od politike koju preduzmu vlasti. Kao primer navodi se da odgovor monetarne politike zemalja regiona centralne i istočne Evrope direktno zavisiti od delovanja Evropske centralne banke. Odgovor fiskalne politike će zavisiti od fiskalnog prostora u svakoj zemlji.

U sadašnjim okolnostima očekuje se da će pristup tržištu biti jedina fiskalna brana na koju treba da se računa.

EBRD investira u u 38 privreda u brzom razvoju na tri kontinenta i pokrenula je hitan paket solidarnosti od prvobitnih milijardu evra da podrži kompanije u zemljama koje trpe zbog krize.

EBRD je navela da će dati detaljna predviđanja za zemlje i regione u kojima je angažovana i u kojima investira.