Nijedna nadležna državna institucija nema podatke o nepokretnoj imovini u vlasništvu državne „Holding kompanije Fond Ineks Intereksport“ vrednoj skoro 14 miliona evra.
Ni Direkcija za imovinu, koja bi prema zakonu morala da ima evidentiranu svu državnu imovinu, ni katastar nepokretnosti, u kome se na mestu nekih od zgrada ove firme još uvek nalaze upisani voćnjaci, niti Ministarstvo privrede, koje decenijama unazad postavlja rukovodioce „Ineks Intereksporta“, nemaju spisak nepokretnosti kojima raspolaže ova državna firma, inače naslednica preostale imovine jedne od najvećih kompanija za izvoz u bivšoj Jugoslaviji, otkriva Pištaljka.
Jedini tragovi o poslovanju i imetku ove firme mogu naći oni koji se upuste u istraživanje finansijskih izveštaja podnetih Agenciji za privredne registre, u kojima takođe nema upisanih nepokretnosti već samo zbirnog podatka o njihovoj novčanoj vrednosti. Ko je odredio vrednost te imovine i na osnovu čega – ne piše u finansijskom izveštaju.
Šta država poseduje od nekretnina koje se vode na ovu firmu, ostaje da se veruje na reč bivšim direktorima „Ineksa“ od kojih je jedan hapšen zbog zloupotrebe službenog položaja, a jedan ima krivičnu prijavu za saradnju sa organizovanim kriminalnim grupama po kojoj tužilaštvo vodi istragu. Aktuelna direktorka, koja je prethodno radila u beogradskom Sekretarijatu za legalizaciju i koja je postavljena u januaru ove godine, odbija da govori sa novinarima.
Vlada je još 2015. godine prekinula postupak privatizacije i preuzela 99,98 odsto društvenog kapitala dok je 0,02 odsto ostalo u rukama drugih akcionara. Ko su ti drugi akcionari ne može se naći niti proveriti ni u jednoj od nadležnih institucija. U Centralnom registru hartija od vrednosti (CRHOV), u kome bi trebalo da su registrovana sva akcionarska društva, pa i ovo, nema nikakvih podataka o akcionarima „Ineksa“. Štaviše, CRHOV, kako je odgovoreno Pištaljki iz ove institucije, nema nikakve podatke o „Ineksu“ jer firma „nije upisana u centralni registar“.
Kako ova državna firma od 2015. godine ne posluje u skladu sa zakonom, jer nadležne institucije nemaju evidencije o njenom poslovanju, tako javnost sve ovo vreme nema uvida ni u to kako se postavljaju direktori i uprava, niti kako se vredne nekretnine o kojima nema podataka izdaju u zakup i na po 20 godina zakupcima koji se biraju bez javnih oglasa. Novac od zakupa se, kako se vidi iz finansijskih izveštaja, osim na plate troši i na radove i usluge koji se nabavljaju mimo Zakona o javnim nabavkama. Ova firma, naime, ne podleže Zakonu o javnim nabavkama jer, kako se to kaže, nije naručilac, odnosno prema kriterijumima iz zakona spada u grupu onih državnih firmi koje ne moraju da oglašavaju svoje nabavke.
Pištaljka je uspela da utvrdi da se u katastru nepokretnosti na ime ove kompanije vodi 1.600 kvadrata u zgradi na beogradskom Trgu republike 5, dva lokala u Beogradskoj ulici od 72 i 42 kvadrata, „fri šop“ objekat od 658 kvadrata na graničnom prelazu Bačevo (Dimitrovgrad) i objekti u Bačkom Bregu, Čajetini i Kraljevu. Takođe, kompanija ima pravo korišćenja nad zgradom u Rajićevoj 12 koja je u vlasništvu Republike Srbije.
Međutim, izveštaj o poslovanju za 2020. godinu koji je do sad bio skriven od javnosti svedoči da ovo nije konačan spisak nekretnina. U dokumentu se pominju i nekretnine u Apatinu, Nišu, te još dve lokacije u Beogradu – u ulici Starine Novaka i Bulevaru Milutina Milankovića. Ovoj imovini traga nema ni u katastru jer je na adresi na kojoj je registrovana i na kojoj se trenutno nalazi „Fond Ineks Intereksport“ u ulici Starine Novaka 22 upisan – voćnjak.
Izveštaj o poslovanju svedoči i da je u samo jednoj – 2020. godini – „Holding kompanija Fond Ineks Intereksport” potrošila više od 50 miliona dinara na ugovore za nepotreban softver, za analize poslovanja (due diligence), ali i za renoviranja za koja ne postoje podaci da li su uopšte bila potrebna.
Za konsultante koji se nikada nisu bavili time – 21 milion
Najviše novca „Ineks“ je potrošio za kupovinu tri analize poslovanja, takozvani „due diligence” koje je platio 21 milion dinara od tri, kako se ispostavlja, povezane firme – „Jovanović Invest 035”, „Kontast trejd” i „Dual Ivi” koje se nikada pre nisu bavile ovim poslovima i do tog posla su bile registrovane za potpuno druge delatnosti.
Uprkos tome što je uobičajeno da se „due diligence“ izveštaji naručuju od revizorskih kuća ili čak i od advokatskih kancelarija koje svojim kredibilitetom garantuju za istinitost izveštaja, „Fond Ineks Intereksport“ je odabrao da za taj posao angažuje firme koje se nikad ranije nisu bavile ovim poslom.
Firma „Jovanović invest 025” je osnovana 2019. godine, i prvo se zvala „Moj vozač MD”, registrovana za usluge kopnenog prevoza putnika. Do kraja 2019. godine, pred sklapanje ugovora sa „Ineksom“, promenjen je naziv, sedište, delatnost, vlasnik i direktor firme. U januaru 2020. godine sklapaju ugovor sa „Fondom Ineks Intereksport” za pružanje konsultantskih usluga iz oblasti primene Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Za konsultantske usluge državni „Ineks“ je firmi koja se do juče bavila prevozom putnika platila 48.000 evra.
Vlasnik firme Dragutin Jovanović, po završetku posla izlazi iz vlasništva u firmi, a firma sa novim vlasnikom i direktorom krajem 2021. godine odlazi u blokadu iz koje do danas nije izašla. Dragutin Jovanović ima ili je imao udela, vlasničkog ili upravljačkog, u još desetak drugih firmi koje su takođe u blokadi.
Među tim ugašenim firmama nalazi se i „Dual Ivi” od koje je kompanija svojevremeno kupila još jednu stručnu analizu – ekonomski „due diligence” za 66.000 evra. Po istom obrascu, Jovanović je u vlasništvo nad firmom ušao nekoliko meseci pre dobijanja posla od kompanije a iz vlasništva izašao nekoliko meseci posle.
Vlasnik „Dual Ivi” u junu 2020. godine postaje Stevan Skevelić, koji je bio i poslednji vlasnik druge ugašene firme – „Kontast trejd” – od koje je „Ineks“ 2020. godine kupio i treći „due diligence”, opet za 66.000 evra. Pre nego što će izraditi pravnu analizu za „Ineks“, „Kontast trejd” se bavio prodajom drveta na veliko, građevinskim materijalom i sanitarnom opremom.
BONUS VIDEO Na Savskom nasipu je država pala na testu: Evo kako je jedno njeno preduzeće legalizovalo bezakonje