Država Beogradskom sajmu oduzela i zemljište i hale

Prema procenama iz 2018. godine, vrednost zemljišta kojim je raspolagao Sajam je nešto više od dve milijarde dinara (17,1 milion evra), dok je procenjena vrednost građevinskih objekata 2,5 milijardi dinara (21,5 miliona evra), vidi se iz finansijskog izveštaja.Podsetimo, gradski menadžer Miroslav Čučković u aprilu ove godine najavio je da se Sajam za približno pet godina seli u Surčin, kod budućeg nacionalnog stadiona, a u okviru kompleksa koji će država sagraditi za potrebe specijalizovane izložbe EXPO 2027.Hala 1, koja je pod zaštitom, biće pretvorena u kreativni centar, rekao je tada Čučković za Večernje novosti.Poslednjih meseci u javnosti su kružile i glasine da bi prostor Beogradskog sajma mogao da bude dat „Beogradu na vodi“ za dalju gradnju stanova.„Beogradski sajam“ i Republika Srbija su se od 2015. godine sudili oko toga koliko zemljišta, zgrada i sredstava koje koristi „Beogradski sajam“ pripada državi.Presudom Privrednog suda u Beogradu iz oktobra 2015. godine utvrđen je udeo državne svojine od 26,48 odsto, a presudom Vrhovnog kasacionog suda iz jula 2019. godine još 73,52 odsto.Na osnovu ovih presuda utvrđeno je da je država vlasnik svih sto odsto sredstava koje koristi „Beogradski sajam“.Sajam se žalio na upis u katastruNa osnovu presuda, Republički geodetski zavod je u Katastru nepokretnosti promenio podatke i na zemljištu Sajma upisao državu kao jedinog vlasnik i jedinog imaoca prava.„Beogradski sajam“ se žalio na ovu odluku Sajma tvrdeći da presude suda ne „opredeljuju nijednu nepokretnost“, odnosno da su one „deklarativnog karaktera“ i da na osnovu njih ne može da dođe do promena u katastru, već da se samo utvrđuje vlasništvo Srbije nad sredstvima koje koristi Sajam.Republički geodetski je u martu 2021. doneo delimično rešenje, a u martu 2022. godine dopunsko rešnje.Međutim, iako su podaci u katastru već bili izmenjeni, Sajam nije svoje knjige uskladio sa ovim stanjem.U izveštaju za 2022. godinu, piše da je Sajam faktički nastavio da koristi sve parcele i sve objekte, tako da u poslovnim knjigama nije „vršilo knjiženje nikakvih promena po ovom osnovu“.Međutim, u aprilu ove godine, Vlada je donela Zaključak koji se saglasila da Skupština Sajma donese odluku o usaglašanju imovine u bilansu. Skupština je ovu odluku donela u junu 2023. godine.Gubitak od skoro milijardu dinaraNa osnovu odluke, Sajam je isknjižio sve nepokretnosti, na teret rashoda. Tako je u korigovanom finansijskom izveštaju za 2022. godinu iskazan gubitak od 991,5 miliona dinara.Sajam je gubitak pokrio smanjenjem osnovnog kapitala.Međutim, u trenutno jedino javno dostupnom finansijskom izveštaju i dalje je upisan dobitak od 3,5 miliona dinara.Kako Beogradski sajam pojašnjava u pisanom odgovoru Novoj ekonomiji, preduzeće je redovan godišnji izveštaj podnelo u martu 2023. godine. U tom izveštaju je iskazan dobitak od 3,5 miliona dinara.Nakon što je sprovedena odluka Skupštine o isknjiženju imovine, podnet je korigovani redovni godišnji izveštaj koji u APR ima status „podnet“, odnosno još uvek nije objavljen.U ovom izveštaju Sajam će imati iskazan gubitak od 991,4 miliona dinara.Zeleno-levi front: Više zemlje za Beograd na vodiKomentarišući isknjižavanje zemljišta Beogradskog sajma, gradska odbornica Natalija Stojmenović iz Zeleno-levog fronta ocenila je da je ovo jedan od mnogih koraka povlašćivanja interesima investitora i planiranja grada po njihovoj meri.„Ovo izgleda ko prvi korak ka tome da Beograd na vodi dobije još više zemlje, dok naši gra+ani dobijaju dugove, mnogi ostaju bez osnovnih uslova za život jer prioritet ove vlasti nije narod već njima bliski investitori“, kaže Stojmenović.Dodaje i da se ovaj prioritet vlasti ogleda u tome kako je gradska vlast „brzinom svetlosti“ donela odluku da usmeri 25 miliona za uređenje zelenih površina na Beogradu na vodi, a da se „godinama nije izgradila kanalizaciona cev“.Postupak privatizacije prekinut zbog utvrđivanja imovineNakon što je Vrhovni kasacioni sud presudio da sva sredstva koja koristi Sajam pripadaju državi, „Beogradski sajam“ je promenio pravni formu iz društvenog preduzeća u DOO.Kako je tada određeno, „Beogradski sajam“ posluje sredstvima koja su u državnoj svojini i koja nisu preneta na „Beogradski sajam“ kao nosioca prava korišćenja, piše Nova ekonomija.Postupak privatizacije nad „Beogradskim sajmom“ je prekinut 2014. godine upravo zbog rešavanja pitanja imovine. Kako se navodi u finansijskom izveštaju, proces privatizacije je prekinut do pravosnažnog okončanja spora oko utvrđivanja udela Republike Srbije u društvenom preduzeću „Beogradski sajam“.Izmenama Zakona o privatizaciji preduzećima za koja je započet proces utvrđivanja udela državne svojine, što je bio slučaj i sa Sajmom, nije važio rok za privatizaciju koji je prethodno određen ovim propisom, odnosno kraj 2015. godine.BONUS VIDEO "Polako se spremajte, uskoro će selidba": Da li Beogradski sajam menja lokaciju?

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=beogradskisajammenjalokaciju-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5405903"]