4
Dragana P. je u martu uzela stambeni kredit od 100.000 evra s rokom otplate od 15 godina. Prva rata joj je bila 660 evra, a već u septembru je porasla na 745 evra. Za sve je kriv rast euribora na osnovu kojeg se obračunavaju rate kredita koje građani uzimaju u evrima. Draganu sledeći obračun rate čeka u decembru i od toga je već hvata panika.
Jučerašnja odluka Evropske centralne banke (ECB) da podigne tri ključne kamatne stope za 0,75 odsto zabrinula je i sve građane Srbije koji imaju kredite u evrima, naročito korisnike stambenih kredita, koji su, po pravilu, najskuplji i najduže se otplaćuju.
Zašto je to problematično? Razlog je jednostavan – kada raste euribor, raste i iznos za koji će džep građana biti „lakši“ svakog meseca.
Kako je za Nova.rs objasnio profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić, rast euribora, za koji se očekuje da će pratiti rast tri ključne kamatne stope ECB, najviše će pogoditi nove korisnike kredita, dok će nešto bolje proći oni koji su već otplatili više od polovine duga.
Samo dan pre donošenja odluke glavne evropske finansijske institucije, 26. oktobra, tromesečni euribor bio je na nivou od 1,578 odsto, dok je šestomesečni bio na nivou od 2,103 odsto. Na dan kada je odluka doneta, tromesečni euribor dostigao je nivo od 1,605 odsto, a šestomesečni 2,118 odsto.
Ova dva nivoa euribora su najvažnija, budući da se korisnicima kredita sa varijabilnim kamatnim stopama, po ugovorima, rata i koriguje na tri ili šest meseci. Prema tome, rate možda neće narasti odmah, u zavisnosti od toga kada je njihov „red“ da budu korigovane.
Ovo, već treće uzastopno povećanje kamata ove godine, ne da mira građanima Srbije, koji, uz inflaciju i poskupljenja koja se sada već dešavaju na dnevnom nivou, konstantno moraju da strepe i od toga da li će biti u stanju da svoje obaveze prema bankama izmiruju na vreme.
Ako je neko, na primer, imao kredit sa kamatnom stopom od tri odsto, plus euribor, u januaru je plaćao kamatnu stopu od 2,46 odsto, a u oktobru čak 5,1 odsto. Na primeru stambenog kredita od 50.000 evra sa otplatom na 360 meseci, ovo znači skok mesečne rate sa oko 178 na 257 evra.
Tako naša čitateljka Dragana sada ima još više razloga za paniku.
U martu, kada je Dragana podigla kredit, vrednost tromesečnog euribora iznosila je -0,534 odsto. Šest meseci kasnije, prilikom drugog obračuna mesečne rate, njegova vrednost bila je 1,185 odsto.
Nakon prvih šest meseci otplate i povećanja euribora od 1,719 odsto, Draganina mesečna rata porasla je za 85 evra. Sada, umesto prvobitnih 660, ona plaća 745 evra mesečno.
Međutim, ovim tempom, Draganu u decembru čeka finansijski „pakao“, pošto joj tada sleduje sledeći obračun rate.
„Ne znam šta da očekujem. Kada sam uzela kredit, što je bilo pre samo nekoliko meseci, euribor je bio u minusu. Od tada je samo rastao, a sva je prilika da će se taj rast nastaviti. Pitam se gde je granica. Kredit treba da otplaćujem 15 godina. Još nije prošlo ni godinu dana, a rata mi je već skoro za 100 evra veća“, kaže Dragana za Nova.rs.
Euribor je istorijski maksimum dostigao 2008. godine, kada je bio oko pet odsto, a ako bi se ovo ponovilo, Draganina mesečna rata mogla bi da se popne na čak 950 evra.
„Situacija me iz dana u dana brine sve više. Inflacija, poskupljenja svega, sad još i ovo. Za ovaj naš standard, stvari polako ali sigurno postaju nepodnošljive“, zaključuje naša sagovornica.
BONUS VIDEO Vladimir Vasić o povećanju iznosa rate kredita u Srbiji nakon najave Evropske centralne banke
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
