Građani koji se upuste u podizanje kredita, tokom ovog procesa nailaze na ključni korak - Kreditni biro. Bez obzira na to da li se radi o velikom iznosu pozajmice, recimo stambenom kreditu ili manjem iznosu keš kredita, ova institucija daje konačni sud o tome da li je potencijalni klijent kreditno sposoban ili ipak ne. Ako je izveštaj loš, odnosno ako pokazuje da klijent ipak nije redovno plaćao svoje rate u prošlosti, banka može da ga odbije, čak i za najmanju pozajmicu, poput dozvoljenog minusa ili kreditne kartice. Čak i ako se zakasnele rate isplate, one će u naredne tri godine stajati u izveštaju i predstavljati prepreku za novi kredit.
Kreditni biro je monetarna institucija koja čuva kreditne aktivnosti svih dužnika u Srbiji, što znači da će samo jedno kašnjenje sa isplatom rate ili ulazak u nedozvoljeni minus, ostati zabeleženi tri godine, počevši od dana izmirenja obaveze, odnosno raskida ugovora o kreditu ili nekoj drugoj pozajmici.
„U izveštajima Kreditnog biroa prikazuju se pozitivni i negativni podaci o aktivnim uslugama, kao i o uslugama koje su otplaćene ili ugašene u prethodne tri godine“, navode u Kreditnom birou.
Izveštaj Kreditnog biroa ne poseduju samo neredovne platiše. On se formira za svakog građanina koji je nekada koristio kreditne usluge banke.
U izveštaju Kreditnog biroa navode se apsolutno sve informacije o istoriji zaduživanja korsnika. Tako u njemu piše kod koje banke se korisnik zadužio, ali i da li je podigao kredit, limit po kreditnoj kartici ili bilo koju drugu vrstu pozajmice.
Takođe, naznačeno je i kada se klijent zadužio, u kom iznosu i da li redovno namiruje svoje obaveze.
Pored kreditnih dužnika, u problemu mogu da budu i oni korisnici koji neodgovorno koriste dozvoljeni minus. Naime, kada korisnik prekorači maksimalni nivo dozvoljenog, ulazi u nedozvoljeni minus, a osim što su kamate ogromne, nedozvoljeni minus takođe se beleži u izveštaju Kreditnog biroa.
Statistika o zaduženjima i otplati kredita pokazuje da najviše kasne građani koji su podigli keš kredit. Najredovnije platiše su, s druge strane, oni koji su podigli stambene kredite.
Ipak, ne evidentira se svako kašenjenje, već samo ona od 60 dana, odnosno kada dužnik preskoči dve rate.
To kasnije građane dovodi u nepovoljnu situaciju, ukoliko po isplati kredita žele da podignu novi.
Kako objašnjavaju kreditni savetnici, kada banka prijavi kašnjenje Kreditnom birou, a ni posle toga dužnik ne namiri svoj dug, nakon tri meseca, odnosno 90 dana od početka kašnjenja, celokupan dug dospeva na naplatu, a to su već tri rate.
Ukoliko klijent i dalje ne plaća svoje obaveze, banka kreće u pripreme za sudski postupak.
Ako je klijent, primera radi, otplatio dug koji je imao, pa želi da podigne novi kredit, banka će na uvid tražiti izveštaj Kreditnog biroa.
Oni koji su rate redovno plaćali, nemaju razloga za strah – banka će pogledati izveštaj, videti da ranije nije bilo nikakvih problema u otplati i, ako klijent ispunjava sve ostale uslove, odobriti kredit.
Ipak, u velikom problemu mogu da budu oni koji su kasnili sa isplatom rata, jer je ove informacije nemoguće sakriti od banke.
A ne postoji nijedna banka koja će kredit odobriti bez prethodne provere.
Dakle, sve aktivnosti u otplati kredita vide se u naredne tri godine, što znači da će banka videti da je klijent bio neredovni plaitša, ukoliko u tom vremenskom roku bude želeo ponovo da se zaduži.
Razlog zbog kojeg banke ne odobravaju kredite onim klijentima koji imaju lošu kreditnu istoriju je to što se oni vode kao klijenti visokog rizika.
Iako je neko možda bio neredovni platiša, on će ipak moći ponovo da se zaduži.
Bez obzira na to što u izveštaju Kreditnog biroa kašnjenje ostaje evidentirano tri godine, moguće je podići novi kredit, ali tek nakon godinu dana od namirenja svih dugovanja za zakasnele rate. Međutim, da li će novo zaduženje tada biti moguće, zavisi samo od dobre volje banke.
BONUS VIDEO Prof. dr Svetlana Popović Da li odabrati fiksnu ili varijabilnu kamatu za kredit