4
Prošla godina je za dužnike u Srbiji bila stresna. Kamate su rasle, a rate kredita bilo je sve teže otplatiti. S druge strane, ovakve brige nisu imale banke, koje su svoju zaradu uvećale i za skoro 140 odsto.
Srbija je po visini kamata na stambene kredite pri vrhu liste evropskih država. Bilo i to možda i podnošljivo i prihvatiljivije da se Srbija nalazi na vrhu te iste liste po visini plata. To, međutim, ni izbliza nije tako.
I upravo ta činjenica i podatak da su cene usluga banaka u protekloj godini takođe porasle, jasno pokazuje kako su banke u Srbiji ostvarile ogromne zarade.
Analiza portala Nova.rs pokazuje da su pet velikih banaka (OTP, Rajfajzen, Inteza, NLB komercijalna, Erste) koje posluju u našoj državi ostvarile čistu zaradu koja se meri i u stotinama miliona evra.
Prema našoj analizi, najbolje je prošla Erste banka.
PROČITAJTE JOŠ
4
0
0
Ona je za samo godinu dana uvećala dobit za čak 137 odsto, odnosno sa oko 20 na 47,37 miliona evra (sa 2,34 na 5,55 milijardi dinara).
Razlog za ovoliko povećanje leži, između ostalog u kamatama.
Erste banka je, naime, u godini za nama ostvarila prihod veći od 14,6 milijardi dinara, odnosno 124,9 miliona evra po osnovu kamata. Godinu dana ranije, prihod od kamata iznosio je 10,2 milijarde dinara, odnosno oko 87,15 miliona evra.
Iako nije imala najveći procentualni rast, Rajfajzen banka ostvarila je najveći profit od svih banaka čije smo poslovanje analizirali. Naime, finansijski izveštaj Rajfajzen banke pokazuje da je njihova čista zarada u 2023. godini bila neverovatnih 182,4 miliona evra (21,36 milijardi dinara), što je povećanje od čak 120 odsto u odnosu na 2021, kada je profit ove banke bio za oko sto miliona evra manji. Tada su, naime, profitirali oko 82,78 miliona evra, odnosno 9,36 milijardi dinara.
Kada su u pitanju prihodi od kamata, oni se mere u iznosu od skoro 243,76 miliona evra, odnosno 28,5 milijarde dinara.
Samo godinu dana ranije, Rajfajzen je od kamata prihodovala 12,4 milijardi dinara, odnosno 105,7 miliona evra.
Dalje, finsansijski izveštaj NLB komercijalne banke pokazuje da je njihova neto dobit u 2023. godini iznosila oko 128,6 miliona evra (15 milijardi dinara), što je povećanje od oko 80 odsto u odnosu na godinu dana ranije, kada je ova banka profitirala skoro 71,5 miliona (8,37 milijarde dinara).
U izveštaju NLB komercijalne banke vidi se da je ona u prošloj 2023. godini samo kamate naplatila skoro 222 miliona evra (25,9 milijardi dinara), što je više u odnosu na 2022, kada je zarada po ovom osnovu iznosila 138,2 miliona evra (16,2 milijarde dinara).
Kako se vidi u finansijskom izveštaju banke Inteza, ostvarena čista zarada na kraju prošle godine bila je oko 180 miliona evra (21 milijarda dinara), odnosno 66 odsto više nego 2022.
PROČITAJTE JOŠ
Naime, na kraju 2022. godine, Inteza je imala čistu zaradu od oko 108,2 miliona evra (12,7 milijardi dinara).
Samo od kamata, Inteza je 2023. godine zaradila 323,8 miliona evra (37,9 milijardi), što je daleko više od zarade ostvarene samo godinu dana ranije. Naime, prihod od kamata ove banke na kraju 2022. godine iznosio je 207,4 miliona evra (24,28 milijardi dinara).
Za kraj, neto dobit OTP banke za 2023. godinu iznosila je 143 miliona evra (167 milijardi dinara), što je povećanje za oko 54 odsto za godinu dana.
Tada je, naime, OTP banka imala profit od oko 92,77 miliona evra, odnosno 10,86 milijardi dinara.
Što se tiče kamata, OTP banka je prošle godine na to ime prihodovala 253,44 miliona evra (29,67 milijardi dinara), a godinu dana ranie nešto manje – 180,52 miliona (21,13 milijardi dinara).
Inače, NBS je prošle jeseni ograničila kamate na stamebne kredite, a prema procenama koje je tada iznela, bankarski sektor bi ova mera mogla da košta oko 120 miliona evra.
Ipak, očigledno je da je period od svega nekoliko meseci bio prekratak da bi naneo štetu bankama, koje su svakako drastično uvećale profit.
Mera NBS je na snazi do kraja 2024. godine, što znači da će se njeni efekti na poslovanje banaka u potpunosti tek videti.
Konkretno, NBS je donela odluku da zamrzne nominalne kamatne stope u periodu od oktobra 2023. do kraja 2024. godine, i to na nivo od 4,08 odsto za stare kredite, dok novi dužnici plaćaju bankarsku maržu od 1,1 odsto, na koju se potom dodaje euribor i tako se dolazi do nominalne kamate od oko pet odsto. Što se fiksnih kamata tiče, nomilana kamata može da bude najviše 5,03 odsto. Ipak, druge vrste pozajmica koje takođe mogu biti u evrima, poput keš kredita, onih za refinansiranje ili kupovinu automobila, nisu obuhvaćene ovom odlukom, te je odluka ECB odlična vest.
U međuvremenu je Evropska centralna banka (ECB) konačno smanjila svoje referentne kamatne stope, koje utiču na sve kredite indeksirane u evrima. I to je jedna dobra vest za dužnike, kojima je prošla godina donela visoke kamate i rate koje neprekidno rastu.
BONUS VIDEO Kada će pasti kamatne stope: Živi se od keš kredita, a stanovi se kupuju za gotovinu
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
