8
Nedavno je obelodanjeno da pasulj uvozimo iz daleke Kine, ali to nije jedina tradicionalna poljoprivredna kultura, koja u naše kuhinje stiže preko granice. Uvozimo paradajz, krastavac, krompir, papriku, beli i crni luk... sve ono što se nalazi u našem svakodnevnom jelovniku i što smo svojevremeno sami proizvodili za domaće potrebe. Što pretekne, izvozili smo. Sada smo došli u apsurdnu situaciju, da domaće proizvode i dalje izvozimo, a s druge strane, istovremeno, to isto povrće, uvozimo u mnogo većim količinama.
Najnovija kriza sa mlekom, otvorila je Pandorinu kutiju i ogolila situaciju u srpskoj poljoprivredi. Na rafovima u prodavnicama nema mleka, Vlada Srbije uvodi nove mere, ograničava cenu i zabranjuje izvoz, a poljoprivrednici kažu, da je alarm odavno usijan i da je trenutna situacija, samo posledica, na koju su odavno upozoravali.
‘‘I nije samo problem u mleku, sada je sve dogorelo‘‘, tvrdi za naš portal Milan Milošević, poljoprivednik iz Rače kod Kragujevca, inače jedan od osnivača Udruženja za zaštitu poljoprivrednika.
Nedavno udruženi, formirali su Radnu grupu poljoprivrednika iz cele Srbije i zatražili hitan sastanak u nadležnom Ministarstvu. Ako do sastanka ne dođe, najavljuju izlazak na ulicu.
‘‘Više nema nekog pojedinačnog problema koji je gorući. Agrarna politika je pogrešna na svim nivoima, apsolutno smo svi u problemu. Nije više pitanje šta sve uvozimo ili zabrana izvoza naših proizvoda. Ugroženi smo svi, voćari, stočari, ratari, mali, srednji, problem su i cene, zatim nafta, subvencije, mehanizacija, svi smo u istom problemu, svi‘‘, podvlači naš sagovornik.
Dodaje da država kasni sa subvencijama, te da ništa nije isplačeno ‘‘još od prošle godine‘‘.
‘‘Problem nije u nama, problem je loša politika koju država sprovodi.
Ako Ministarstvo poljoprivrede i kompletan državni vrh ne prihvate naše predloge i ne počnu da rešavaju probleme koje su sami prouzrokovali, mi nemamo drugog izbora nego da izađemo na ulice.
„Jesu li poljoprivrednici krivi što će oni sad da uvoze mleko? Naravno da nismo‘‘, kategoričan je Milošević i poručje nadležnima da je „ovo poslednji voz da se držvni vrh uozbilji i počne nešto konkretno da radi“.
Domaći mediji nedavno su objavili da smo u prvih šest meseci ove godine uvezli na hiljade tona krompira, paradajza, pasulja, luka… U spoljnotrgovinskoj razmeni, ostvarili smo i izvoz domaćeg povrća, ali su naši proizvodi „otišli“ po ceni znatno nižoj od one po kojoj smo uvozili to isto.
Tako je na svakih hiljadu tona krompira, koji smo izvezli, u našu zemlju ušlo 29.000 tona. Domaći smo prodali za 284 evra po toni, dok smo uvozni plaćali oko 320.
Na strano tržište poslali smo 564 tone paradajza, a uvezli čak 23.000 tona. Dvostruko više uvozimo i krastavac nego što ga izvozimo, a dvostuko više ga i plaćamo.
Takođe i beli luk više uvozimo, nego što izvozimo, ali je kod njega cena u našu korist, pa tako u izvozu dobijamo 2.466 evra po toni, dok uvozni plaćamo 2.378 evra.
U prvoj polovini ove godine, uspeli smo da izvezemo i šest tona pasulja, ali smo s druge strane, uvezli 35 tona stranog.
Agroekonomista Milan Prostran, za Nova.rs ističe da je Srbija u prethodnom periodu potpisala brojne sporazume o slobodnoj trgovini, i da zbog toga, kako kaže, uvozimo ‘‘sve i svašta, i što nam treba i što nam ne treba‘‘.
Podsetio je na vreme kada su u izvozu domaćih poljoprivrednih proizvoda bila na snazi „tri trgovinska režima“, odnosno, kada se izvoziilo prema kvotama, količinskim kontigentima i dozvolama, te dodao da to sada „ništa ne važi“.
„Naše tržište je sada, pogotovo dolaskom velikih trgovinskih lanaca, potpuno otvoreno i nezaštićeno. Potpisujući sporazume u okviru CEFTA, kao i brojne bilateralne sporazume, mi smo sami sebi vezali ruke. Kada vi to potpišete, taj sporazum ima snagu jaču od našeg zakona i onda vi morate domaće zakone da prilagođavate sporazumu. Dakle, tu više ništa ne možete. Sada uvozimo krompir, što nikada nismo radili. Stvarnost je takva, da će sada i Otvoreni Balkan ugroziti domaće proizvođače, jer će na tržište stizati velike količine povrća iz Albanije i Makedonije, a oni imaju povoljnije klimatske uslove i niže cene radne snage“, rekao je agroekonomista.
Milan Prostran navodi da se principijelno zalaže za povećanje subvencija za poljoprivrednike i povećanje ukupnog agrarnog buđeta. Ističe, da bi izdvajanja države za poljprivredu, trebalo da budu u istom procentu u kom poljoprivreda učestvuje u BDP-u, što je, kako kaže, prema zvaničnoj metodologiji Eurostata, oko 10 odsto.
„Sada zamiislite, da umesto sadašnjih 400 miliona evra, što je nešto manje od pet odsto ukupnog budžeta Republike Srbije, imamo 10 procenata, odnosno milijardu evra za poljoprivredu. Onda je to velika šansa i za razvojne projekte i za subvencije“, zaključio je Milan Prostran.
„U našoj zemlji imamo Strategiju poljoprivrede, ali, ona je samo na papiru i ne primenjuje se u praksi. Zbog toga je stanje u poljoprivredi, godinama unazad poremećeno i sve se radi stihijski“, u jednoj rečenici opisuje aktuelnu situaciju, Katarina Jelisavčić, diplomirana inženjerka poljoprivrede i konsultatnt za poljoprivredne proizvođače.
U svetlu najnovije krize oko nestašice mleka na tržištu, ona je istakla da je to ‘‘ogledalo‘‘ odnosa države prema direktnim proizvođačima i farmerima.
„Država više brine o prerađivačima mleka. Oni su prerađivačima dali neki stimulans, a zaboravljaju na proizvođače. To se, naravno, dešava i u svim ostalim sferama poljoprivrede“, rekla je Jelisavčić, te naglasila, da kao rezultat takve agrarne politike imamo uvoz kultura koje su „nekada bile autohtone“.
Prema njenom mišljenju, zasnovanom na dugogodišnjem iskustvu u radu sa poljoprivrednicima, država još uvek neće uraditi ništa po pitanju njihovih problema. Svoje tvrdnje potkrepljuje stavom državnog vrha, koji, kako kaže, „predstavlja sliku da je sve u najboljem redu“.
„Mi imamo ozbiljan broj proizvođača kojima je jako dobro. I onda vi ne možete da imate jasno definisanu sliku pravog stanja. Taj sloj, kojima je dobro, ima novu mehanizaciju, ima sve uslove koji su potrebni i uglavnom je vezan za državni aparat i za sistem. Oni su dobijali svoje subvencije i benefite u smislu korišćenja sredstava iz IPARD-a, pa su naravno investirali u poljoprivredu i iz nekih svojih različitih biznisa. Tako da, u tom smislu imamo ‘božanstvenu‘ sliku poljoprivrede Srbije koju nam serviraju. To je veliki paradoks, jer sa druge strane pričamo o poljoprivredi koja propada. Ovakvo raslojavanje je zapravo šizofrena slika kompletne poljoprivrede“, rekla je agroinženjerka Katarina Jelisavčić.
Ona je na kraju zaključila da bi država, uz obaveznu praktičnu primenu Strategije i neke dugoročne mere, za spas svoje poljoprivrede, u ovom treutku morala da uvede urgentne mere i pomogne proizvođačima povrća, koje sad stiže. Pre svega, navodi ona, da im obezbedi plasman, ali i da određenim iznosom subvencioniše svaki kilogram provrća, što kako kaže, odavno rade vlade u Španiji, Italiji i drugim evropskim zemljama.
BONUS VIDEO: Hleba i igara, do kada će cene skakati?
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
