6
Procenjuje se da oko 40.000 radnika otvara "lažna bolovanja". Kako bi tome stali na put poslodavci sve češće angažuju privatne detektive. Nikola Novak iz detektivske agencije kaže da poslednjih godina ima sve više i više takvih zahteva i naveo interesante primere iz prakse. Pukovnik policije Nataša Ignjatović objašnjava ko može da bude detektiv i šta nikako ne sme da radi.
Sezonski stomačni virusi i alergije, “depresivni” septembar i “burn out” nakon godišnjih odmora – neki su od razloga što u ovo doba godine broj odlazaka zaposlenih na bolovanje u celom svetu raste.
Poslodavci dodaju – poslednjih godina raste i broj onih koji odsustvuju s posla, a da nemaju nikakve zdravstvene tegobe, piše RTS.
Procenjuje se da oko 40.000 radnika otvara „lažna bolovanja“ i to najčešće da bi radili na drugim, bolje plaćenim mestima, ili da bi napravili predah. Kako bi tome stali na put poslodavci sve češće angažuju privatne detektive.
Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca kaže da navike da se tek tako ode na neko bolovanje, da bi se završio neki lični posao, da bi se malo i odmorilo – su iz onog vremena, kada je bilo više izvršilaca u nekom poslu.
„Sada, jednostavno firme imaju tačno onaj broj izvršilaca koliko im treba. Oni jednostavno nisu u situaciji, radi konkurencije i uopšte produktivnosti, da zaposle veći broj ljudi na nekim poslovima nego što im je to neophodno“, napominje Atancković.
I onda kada se taj broj smanji, neočekivano i u većem procentu, onda cela proizvodnja, ceo taj posao počinje da trpi. Posebno trpe i oni ljudi koji nisu otišli na bolovanje, kaže Atanacković.
Postoji mogućnost da posladavac istraži opravdanost bolovanja, međutim, to je ipak jedan postupak koji nije toliko jednostavan i gde treba angažovati neke ljude koji bi to ustanoljavali.
Velike su štete koje pojedini poslodavaci trpe zbog takvih bolovanja. „S jedne strane poslodavac ima trošak oko toga, s druge strane poslodavac ima trošak iz razloga što mu je taj radnik neophodan, nije on neki višak, nego jednostavno on je trebao da stvori takođe višak svojim radom, tako da je to s jedne strane šteta. S druge strane je šteta i u samom procesu proizvodnja“, podvukao je Atanacković.
Da bi smanjili te troškove koje prijavljaju, posebno zbog onih koji su na bolovanjima bez tegoba, sve češće poslodavci se obrate detektivskim agencijama.
Nikola Novak iz detektivske agencije kaže da poslednjih godina ima sve više i više zahteva.
„Prema nekim istraživanjima oko 40 posto bolovanja je lažnih bolovanja. I onda se javljaju poslodavci sa željenjem da istraže to. Bila je firma iz Vojvodine, koja ima oko 300 zaposlenih i konstantno im je oko 30 njih na bolovanju, znači, 10 posto. Ovi se vrate, ovi odu. Dešavalo se i da ljudi uzmu bolovanje, pa izađu u klub, odu na skijanje ili rade na drugim poslovima. Ni detektivi iz agencije nisu svemogući“, rekao je Novak.
Naveo je primer da ako se neko bavi IT-jem, to može da radi od kuće, pa detektivi tu ne mogu ništa.
Lažno bolovanje može da bude opasno po poslodavca, napominje Novak.
„Imao sam jedan slučaj da su na smenu u radnici uzimali lažno bolovanje, a paralelno otvorili firmu koja je konkurentna toj firmi i uzimali klijente, prebacivali sa ciljem da unište ovu firmu“, naveo je Novak.
Ako neko uzme bolovanje, dovoljno da budete ispred njegovog stana, da vidite da li izlazi, ako izlazi da li samo do lekara ili do prodavnice, dodaje detektiv Novak, uz napomenu da je bilo situacija gde ljudi lažiraju da su čak do invaliditeta došli, pa traže odštetu.
„Pa glume da ne mogu da hodaju. U stvari, radom dođemo do toga da je to sve gluma. Šta rade detektivi na terenu, ne mogu da vam otkrijem tajne“, kaže Novak.
Ministarstvo unutrašnjih poslova dva puta godišnje organizuje obuku za one koji žele da se bave tom vrstom posla.
„Ministarstvo je ove godine organizovalo obuku za sedmu klasu privatnih detektiva. Do sada je 90 lica prošlo tu obuku. Na obuci se saovladavaju određene tematske oblasti koje su u vezi sa detektivskim poslovima, počev od zakona o detektivskoj delatnosti, koji su dužni da poštuju i poznaju kako ne bi došli na udar zakona. Zatim, metodiku prikupljenja obaveštenja, metodiku rada, odredbe ZKP-a, krivičnog zakonika“, navela je pukovnik policije Nataša Ignjatović.
Privatni detektiv u skladu sa zakonom u Republici Srbiji može da da bude lice koji je isključivo državljanin Republike Srbije, punoletan, sa prijavljenim prebivalištem na teritoriji Republike Srbije, koji je psihofizički zdrav za obavljanje ovih poslova, ima visoko obrazovanje na studijama prvog stepena – osnovne akademske i strukovne studije i studije u trajanju do tri godine.
Takođe, kandidat treba da je bezbednosno proveren, odnosno da na strani tog lica ne postoje bezbednosne smetnje za rad u ovoj oblasti.
Neophodno je da to lice savlada obuku Ministarstva unutrašnjih poslova i položi stručni ispit pred Komisijom Ministarstva.
Ignjatovićeva navodi da su obuke oslobođene određene kategorije lica: to su lica koja su pet godina provela na poslovima ovlašćenog policijskog službenika, na poslovima odbrane, obaveštajno-bezbednosnim poslovima, na sudijskoj i javnotužilačkoj funkciji, na stručnim poslovima o sudovima i tužilaštvima.
I naravno, zakon tačno utvrđuje koje to vrste poslova detektiv može da obavlja u Republici Srbije, dodaje pukovnik policije.
Ignjatovićev akaže da ih ima tačno devet, njihov posao se svodi na prikupljanje podataka i pružanje informacija korisniku usluga.
„Sve drugo nije njihov posao. Oni ne mogu da se mešaju u rad državnih organa, to im je izričito zabranjeno. To su poslovi da mogu da tragaju za licima koja se kriju radi izbegavanja krivičnog i prekršajnog gonjenja, mogu da tragaju za licima koja anonimno i protivpravno postupaju prema korisniku usluga bez obzira da li je šteta nastupila ili ne, mogu da se angažuju kada su u pitanju krivična dela koja se gone po privatnoj tužbi, mogu da tragaju za predmetima koji su izgubljeni ili ukradeni, mogu da preduzimaju mere radi zaštite intelektualne svojine, da prikupljaju podatke o bonitetima određenih pravnih lica za koje ih je angažovao klijent koji ima nameru da zaključi ugovor“, nabraja ona.
Takođe, mogu se angažovati od stare strane klijenata kada su u pitanju povrede radnih obaveza i dužnosti, odnosno radne discipline, a zloupotreba bolovanja u skladu sa zakonom predstavlja i otkazni razlog.
***
BONUS VIDEO – Pregovori o minimalcu – dogovor sindikata i poslodavaca ili presuđuje država?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
