8
S jedne strane nema novca, a s druge strane taj novac ide tamo gde baš ne bi trebalo. I kad se te dve stvari udruže, onda to znači da privreda ne može da se nada nekakvoj većoj podršci, naročito ne dovoljnoj - s obzirom na veličinu štete koja je nastala usled pandemije. Ovim rečima ekonomista, profesor Ljubimir Madžar, ocenjuje trenutno stanje i potrebu za novim državnim merama za pomoć privredi. Dok Madžar ne očekuje dodatne mere države u tom pravcu, Dejan Šoškić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, kaže da je prava adresa za to pitanje - Ministarstvo finansija.
Narodna banka Srbije dodatno je snizila ključnu kamatnu stopu na osnovu koje se formira cena svih dinarskih kredita u zemlji. Prepolovljeno je i učešće za bankarske zajmove za kupovinu prvog stana. Uvode se podsticaji za prve plate novozaposlenih mladih ljudi. Sve ovo je deo mera uvedenih prethodnih dana. S druge strane, 7. jula očekuje se isplata trećeg, poslednjeg minimalca iz paketa državne pomoći privrednicima. Mogu li da očekuju još nešto?
„Snižavanje referentne kamatne stope NBS moglo je da usledi znatno ranije, i pre više godina. Kod nas su te kamatne stope bile, po mom mišljenju, više nego što je trebalo da bude već duže vreme. NBS ih je držala na višem nivou u želji da olakša fiksiranje deviznog kursa“, kaže za Nova.rs Dejan Šoškić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i bivši guverner centralne banke.
On smatra da dodatno snižavanje referentne kamatne stope na sadašnji nivo od 1,25 odsto, neće imati naročitog uticaja na rast domaće tražnje niti na podsticanje ekonomske aktivnosti u zemlji. To je, nažalost, tako jer nije dovoljno urađeno u domenu dinarizacije domaćeg finansijskog sistema, kaže Šoškić.
„Na strani pasive – izvora finansiranja, a to su depoziti u bankama, najveći deo je u evrima. Sa druge strane, na strani aktive – kada se odobravaju krediti, i oni su najvećim delom indeksirani u evrima. Dakle, promene u kamatnoj stopi u dinarima na kratak rok, što NBS može da uradi, neće nužno bitno uticati na agregatnu tražnju niti na privrednu aktivnost“, objašnjava Šoškić.
Kada je reč o snižavanju obaveznog učešća za stambene kredite, sa 20 na 10 odsto za kupovinu prve nekretnine, Šoškić ocenjuje da će ta mera za posledicu imati rast tražnje na tržištu stanova.
„Time će biti lakša i profitabillnija prodaja stanova na domaćem tržištu, po višim cenama. Ali, to nosi opasnost da se ljudi zadužuju više nego što realno mogu da vrate, čime se stvaraju potencijalni problemi u smislu problematičnih kredita banaka u budućem periodu. Ovo, naravno, važi u slučaju da banke prihvate tu meru, koja nije obavezujuća“, objašnjava Dejan Šoškić.
On nije želeo da komentariše planove i potrebe za eventualnim dodatnim državnim merama koje bi omogućile da privrednici lakše prebrode ekonomsku krizu nakon pandemije virusa korona.
„To je pitanje za Ministarstvo finansija“, kratko je prokomentarisao.
Ljubomir Madžar ističe da su do sada uvedene mere bile podsticajne.
„Ako se smanji kamatna stopa znači da je kredit jeftiniji i da će se možda naći neki koji će krenuti u neke poduhvate u koje inače ne bi krenuli. To je dobro. Kao što je dobro i ono što je Ministarstvo finansija odlučilo kao oblik podrške za razne organizacije, posebno manje, i olakšanje otplata kredita i tako dalje. Sve su to mere koje privrednicima olakšavaju život. Drugo je pitanje da li će te mere biti dovoljne da privredu podstaknu onoliko koliko je potrebno da se nadoknadi ovo što se dogodilo tokom epidemije“, navodi Madžar za Nova.rs.
I potom ocenjuje – verovatno neće biti, a razlog je dvostruk.
„Prvo nema dovoljno novca u budžetu. Država se, tako javljaju, zadužila za oko sedam milijardi evra po kratkom postupku. A, čim se počne neko zaduživati znači da nije u sjajnoj finansijskoj situaciji. Dakle, prvi razlog za nedovoljnost tih mera je nedostatak sredstava. A , drugi razlog je što su neka sredstva, po nekim mišljenjima kojima se i ja pridružujem – nerazumno bačena, nerazumno potrošena“, kaže Madžar aludirajući na podelu sto evra punoletnim građanima.
To je, kako kaže, „onih 500 miliona evra kojima je država, odnosno vlast častila glasače uoči ovih izbora“.
„Fiskalni savet je vrlo jasno i oštrim rečima osudio tu meru i mislim, kao i obično, da su oni u pravu – dobro rade svoj posao i mislim da su i ovog puta tačno i ispravno okrakterisali tu meru“, navodi Madžar ističući da ne bismo mogli očekivati da bude nekih dodatnih podsticajnih mera.
Jer ako bi se tako nešto desilo, kako ističe, onda bi odnos druga prema bruto domaćem proizvodu još više skočio, što kvari rejting zemlje na međunarodnim finansijskim tržištima i poskupljuje eventualna dalja zaduživanja.
Pratite nas i na društvenim mrežama: