22
Sedmoro članova Nadzornog odbora Elektroprivrede Srbije za šest meseci prošle godine na ime naknada u bruto iznosu je dobilo ukupno 47,6 miliona dinara, odnosno nešto više od 405.000 evra. U proseku svaki član Nadzornog odbora, kada se odbiju porezi i doprinosi, prima mesečno 850.000 dinara, što je oko 7.200 evra, mada je jasno da nisu isto plaćeni stručnjaci iz Norveške i predstavnik Sindikata EPS. U svakom slučaju ova naknada je visoka za preduzeća u javnom sektoru. EPS je takođe u 2023. za naknade troškova smeštaja, prevoza i ishrane članova Nadzornog odbora potrošio više od 25.000 evra.
Međutim, javnost sve ovo saznaje posredno od državnog revizora, pošto sama Elektroprivreda Srbije već duže vreme odbija da saopšti podatke o naknadama članova Nadzornog odbora.
U izveštaju revizora o EPS navodi se da su naknade Nadzornom odboru za period od juna do decembra 2023. isplaćene u bruto iznosu od 47,6 miliona dinara. Međutim, revizor ocenjuje da Skupština EPS nije jasno odredila pravila za određivanje naknade članovima Nadzornog odbora, a da ugovori o njihovom angažovanju ne sadrže sve elemente propisane internim aktima EPS.
Pošto su iz EPS-a već mesecima nemi kada je u pitanju ova tema, ostaje nam da sami pokušamo da izračunamo koliko su plaćeni članovi Nadzornog odbora našeg najvećeg državnog preduzeća.
Pošto je ukupno 47,6 miliona dinara isplaćeno za šest meseci, prosta računica kaže da je mesečno za ovu svrhu otišlo 7.933.333 dinara. Kada se opet ta brojka podeli na sedam članova Nadzornog odbora, to je u proseku oko 1.133.333 po članu, što je oko 9.600 evra.
Ovde je važno istaći da je to bruto naknada, odnosno da su u njoj uračunati i doprinosi i porezi, kao da je sasvim jasno da istu naknadu za članstvo u Nadzornom odboru ne prima konsultant doveden iz Norveške i predstavnik Sindikata EPS.
22
4
23
Profesor FEFA fakulteta Goran Radosavljević objašnjava za Nova.rs da kada su u pitanju strani stručnjaci u Nadzornom odboru da je moguća da oni primaju naknadu u bruto iznosu pa da onda sami rešavaju pitanje poreza i doprinosa u svojoj zemlji.
“Stranci koji žive fizički u našoj zemlji 186 dana tokom godine postaju naši poreski rezidenti. Tako da ako su norveški stručnjaci iz Nadzornog odbora EPS više od pola godine nastanjeni kod nas onda ovde plaćaju poreze i doprinose. S obzirom na poreze u Norveškoj to me ne bi čudilo jer je kod njih oporezivanje na ovakve vrste naknada više nego kod nas”, navodi Radosavljević.
U svakom slučaju, prema njegovim rečima, kada je u pitanju bruto zarada, računica je da od 25 do 30 odsto u njoj odlazi na poreze i doprinose. Međutim, upozorava da sve to zavisi od naknade do naknade.
Ukoliko od bruto proseka od 1.133.333 odbijemo oko 25 odsto, računica nas dovodi do 850.000 dinara, što je oko 7.200 evra za naknadu u Nadzornom odboru.
“Jasno je da ne primaju svi istu naknadu u Nadzornom odboru, ali u svakom slučaju, čak i kada govorimo o ovom proseku, to je neuobičajeno velika cifra za kompanije u državnom sektoru, bar ja nisam čuo za tako visoke iznose. U privatnim kompanijama, koje su profitabilne i koje su na tržištu, to nije ništa čudno. Ali EPS nije na tom nivou”, ističe Radosavljević.
Iz izveštaja državnog revizora može se saznati da je EPS na troškove smeštaja, prevoza i ishrane članova Nadzornog odbora u 2023. godini potrošio tri miliona dinara, što je oko 25.570 evra. Naime, revizor upozorava da EPS na taj iznos nije platio pripadujući porez i doprinose na taj iznos. Kako se navodi to se odnosi na naknadu troškova i drugih rashoda licima koja nisu zaposlena kod isplatioca.
Od norveških stručnjaka, da podsetimo, u Nadzornom odboru su Oluf Ulset, bivši sekretar norveškog premijera i dugogodišnji direktor u kompanijima u energetskom sektoru ove zemlje, Per Sanderud, koji je bio na više pozicija u ministarstvima Norveške, kao i u Evropskoj asocijaciji za slobodnu trgovinu i u Evropskoj banci za obnovu i razvoj, kao i Hilde Baken, koja je bila na pozicijama u norveškoj energetskoj kompaniji Statkraft.
Kada su u pitanju članovi iz Srbije tu je Vladan Živanović, inženjer elektrotehnike, koji poslednjih godina rukovodi beogradskom kancelarijom Euroneta, Dejan Ostojić, koji je najveći deo karijere bio vodeći specijalista za energetiku u Svetskoj banci u Vašingtonu, Igor Petković, magistar ekonomije na rukovodećim pozicijama u domaćim i stranim bankama i u energetici, kao i Miodrag Ranković, predstavnik Sindikata radnika EPS i glavni poslovođa za pomoćnu mehanizaciju RB Kolubara.
Svojevremeno su predstavnici Sindikata EPS-a „Nezavisnost“ objavili da stručnjaci iz Norveške dobijaju po 20.000 evra mesečno, ali je EPS-a to demantovao.
Međutim, iz same Elektroprivrede Srbije više puta su odbijali da saopšte kolike su naknade za članstvo u Nadzornom odboru.
Nova.rs je još proletos tražila podatke o platama generalnog direktora, članova Nadzornog i Izvršnog odbora te kompanije, koja je u stopostotnom vlasništvu države, odnosno građana Srbije. EPS je odbio da dostavi te podatke uz obrazoloženje da oni više nisu javni funkcioneri i da bi time povredili njihovo pravo na privatnost i zaštitu podataka o ličnosti. Nova.rs se zbog ovakvog odgovora žalila povereniku za informacije od javnog značaja.
Ponovo smo pitali EPS o naknadama članova Nadzornog odbora, kao i o primedbama koje je tim povodom u svom izveštaju navela Državna revizorska institucija, ali do objavljivanja ovog teksta nismo dobili odgovor.
