1
Kriza izazvana pandemijom COVID-19 pogurala je budžetski deficit Srbije na najveći nivo u poslednjih 20 godina.
Uredbom Vlade Srbije o rebalansu budžeta planira se da razlika između budžetskih prihoda i rashoda bude 380 milijardi dinara, tj. 3,24 milijarde evra ili 6,9 procenata BDP-a, kako je rekao ministar finansija Siniša Mali.
Ovo je računica pod pretpostavkom da se za pad BDP-a za ovu godinu uzme projekcija Vlade Srbije po kojoj će se BDP smanjiti za 1,8 procenata. Ako se, međutim, ostvari procena MMF-a po kojoj će pad iznositi 3 procenta, onda će deficit biti još veći.
Inicijalni budžetski deficit planiran za 2020. godinu iznosio je tek 20 milijardi dinara (171 milion €), što je, uzimajuću u obzira tada planirani rast od 4,2 procenta, iznosilo oko 0,3 procenta BDP-a opšte države.
Poslednji put tako visok budžetski deficit, veći od šest odsto, Srbija je imala 2012. ( 6,4 ) i 2014. godine ( 6,2 ), navodi Nova ekonomija.
Fiskalni savet je odmah po izbijanju krize ocenio da su jednokratni i privremeni deficit države opravdani da bi se pomoglo privredi i zdravstvu Srbije u lečenju građana obolelih od koronavirusa.
Država za finansiranje svih budžetskih obaveza u 2020. godini, uključujući i planirane antikrizne mere, mora kod kreditora da obezbedi oko 6,5 milijardi evra što će biti veliki izazov“, ocenio je početkom aprila Fiskalni savet.
Ekonomisti ove institucije su naveli da je najvažnije ekonomsko pitanje u ovom trenutku od koga i pod kojim uslovima će se država zadužiti tokom 2020. za finansiranje svih svojih obaveza.
Fiskalni savet je naveo da će država morati da se zaduži da bi finansirala antikrizni paket mera za pomoć privredi i građanima od 3,1 mlrd evra. Uz sve to, država mora tokom 2020. da obezbedi i dodatnih tri milijarde evra za otplatu ranije uzetih kredita, tj. dela javnog duga koji tokom 2020. dospeva na naplatu.
Izvor: Nova ekonomija
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare