0
Većina potencijalnih kupaca nekretnina uglavnom razmišlja o tome koliki kredit treba da podignu, kolika će im biti mesečna rata i kako da dođu do novca za učešće. Ipak, kupovina stana nije samo podizanje kredita, već sa sobom donosi još dosta troškova, pa ko nema 80.000 evra, ne treba ni da razmišlja o kupovini prosečnog stana od pedesetak kvadrata.
Da bismo proverili koliko zapravo košta kupovina stana od 50 kvadrata, za početak smo “prečešljali” oglase kako bismo pronašli što povoljniju nekretninu u starogradnji i novogadnji, a potom smo obračunali i sve ostale troškove koje je potrebno platiti.
Jedan od najpovoljnih stanova u starogradnji nalazi se na Mirijevu i košta 75.000 evra.
PROČITAJTE JOŠ
0
1
1
Kako većina ljudi odluči da stan kupi uz pomoć agencije za nekretnine, jer je proces potrage za stanom jednostavniji nego da to rade samostalno, tu se stvara još jedan trošak. Većina agencija naplaćuje po dva odsto od obe strane u kupoprodaji, dakle od kupca I od prodavca, a u ovom slučaju, kupac bi morao da plati 1.500 evra.
Veći deo cene nekretnine “pokriće” stambeni kredit.
Međutim, to što stan košta 75.000 evra, ne znači da će banka da odobri kredit u tom iznosu.
“Trik” je učešće, odnosno keš koji je kupcu nekretnine potreban kako bi mu banka odobrila kredit. U većini banaka, to je 20 odsto cene stana. To znači da, u ovom slučaju, kupac mora da ima 15.000 evra u kešu, a kredit koji će banka odobriti biće 60.000.
Sledeći trošak za kupca stana u starogradnji, odnosno stana koji je već bio u prometu, to jest imao vlasnika, jer porez na prenos apsolutnih prava, koji se plaća u iznosu od 2,5 odsto cene nekretnine, što je, na primeru stana od 75.000 evra – 1.875.
Sledi trošak obrade kredita, koji zavisi od banke, a koji veliki broj banaka ni ne naplaćuje, mada one koje naplaćuju, traže 0,5 odsto od iznosa kredita, što je u ovom slučaju 300 evra.
“Sitniji” troškovi odnose se na izveštaj Kreditnog biroa, u kojem se navode svi podaci o trenutnim ili otplaćenim kreditima kupca stana, što košta oko dva evra, a potrebne su i dve menice koje će ukupno koštati oko 3,5 evra.
Sledeći u nizu troškova odnose se na upis u Katastar nepokretnosti, odnosno upis prava svojine. Drugim rečima, vlasnik stana treba da upiše pravo na korišćenje nekretnine. Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), taksa za zahtev za upis prava košta 330 dinara, promena imaoca prava 5.730, dakle ukupno 5.730 dinara, to jest 50 evra.
Zatim treba platiti troškove upisa založnog prava, odnosno hipoteku koja služi banci kao garancija da, ukoliko kupac ne bude mogao da nastavi sa otplatom kredita, ona može da proda nekretninu i na daj način ipak naplati ceo iznos pozajmice.
Ovaj trošak zavisi od iznosa kredita, ali se na početku plaća taksa za zahtev od 330 dinara, a nakon toga se plaća sam upis hipoteke, čija cena zavisi od vrednosti nekretnine. Kako stan u našem primeru košta 75.000 evra, upis hipoteke koštaće oko 470 evra.
Za Katastar, dakle, ukupno treba dati oko 525 evra.
Na kraju, treba platiti i trošak izdavanja izvoda iz lista nepokretnosti, a uz zahtev od 330 dinara, treba platiti još 550, što je ukupno 880 dinara, odnosno 7,5 evra.
Ovo nije kraj troškovima, jer kupac potom mora da sastavi kupoprodajni ugovor kod advokata, a potom ga overi kod notara, a cena zavisi od cene same nekretnine, a u ovom slučaju, ukupni troškovi biće oko 500 evra.
Posao notara je da overi i prethodno potpisanu založnu izjavu, što je dodatni trošak od oko 70 evra. Za kraj, notar je zadužen za potvrdu o isplati kupoprodajne cene sa klauzulom intabulandi. To je zapravo bezuslovna saglasnost za upis u Katastar, odnosno izjava prethodnog vlasnik kojom dozvoljava uknjižbu na drugo lice, a košta oko 50 evra.
Novogradnja iste površine, 50 kvadrata, u istom delu grada, Mirijevu, košta 85.000 evra.
I u ovom slučaju je, naravno, moguće angažovati agenciju za nekretnine, a svoje usluge ona će naplatiti 1.700 evra.
Kao i prilikom kupovine stana u starogradnji, i u novogradnji je princip isti – kupac mora da ima 17.000 evra gotovine, a kredit će iznositi 68.000.
Obrada kredita kod banke, u iznosu od 0,5 odsto je naredni trošak, koji će kupca koštati 340 evra.
Ostali troškovi banke – izveštaj kreditnog biroa i menice koštaju ukupno oko 5,5 evra.
Za razliku od kupaca stana u starogradnji, ko želi ganc novi stan, neće platiti porez na prenos apsolutnih prava, već porez na dodatu vrednost, odnosno PDV.
Ovaj porez iznosi 10 odsto cene nekretnine, što je u našem primeru 8.500 evra.
Prilikom kupovine prve nekretnine u novogradnji, kupac ima pravo n apovrat PDV-a, ali samo na površinu do 40 kvadrata , što u ovom slučaju znači da može da mu se vrati 6.800 evra.
Ipak, to ne znači da će kupac prilikom kupovine da plati taj, umanjeni, iznos PDV-a, već će mu se novac tek kasnije vratiti, te u startu mora da ima pun iznos, koji je inače uračunat u cenu nekretnine.
Takođe, ako će u tom stanu živeti više od jedne osobe, ostali članovi domaćinstva može da zatraži povrat za po 15 kvadrata, ali ako nekad odluči da sam kupi stan, neće moći ponovo da koristi ovu olakšicu.
Što se tiče troškova upisa u Katastar, oni su isti kao i prilikom kupovine stana u starogradnji, a kada se na gomilu stave takse za zahteve, promena imaoca prava I upis hipoteke, troškovi su isti – 525 evra.
Razlog za nepromenjene troškove, uprkos tome što je stan u novogradnji skuplji, je činjenica da se upis hipoteke naplaćuje istih 470 evra za sve nekretnine čija je cena između 51.000 i 255.000 evra.
Što se tiče troškova izdavanja izvoda iz lista nepokretnosti, kao i u slučaju starogradnje, potrebno je platiti 7,5 evra.
Slede sastavljanje i overa kupoprodajnog ugovora, što je trošak od, oko 560 evra, više nego u slučaju starogradnje, jer je nekretnina skuplja, a treba platiti I overu založne izjave, te je to trošak od još 70 evra za notara.
BONUS VIDEO Fiksna ili promenljiva kamatna stopa za kredit: Šta je pametnije?