0
Nekadašnjeg guvernera i aktuelnog profesora Ekonomskog fakulteta Dejana Šoškića pitali smo koje bi to ekonomske mere trebalo da preduzme neka nova vlast, koji bi to bili najhitniji ekonomski postupci. U svojoj analizi, profesor zapravo skreće pažnju na to da su potrebni sveobuhvatni društveni procesi i promene. Da bi nam ekonomija i standard bili bolji, neophodno je suzbiti korupciju, po kojoj Srbija prednjači u Evropi.
Analizu profesora Šoškića prenosimo vam u celosti:
Problemi privrednog razvoja Srbije samo su manjim delom vezani za mere i korigovanje iz domena ekonomske politike. Ključne kočnice ubrzavanja privrednog razvoja leže u širim društvenim procesima i poremećenim skalama vrednosti koje potkopavaju temelje društvenog ambijenta potrebnog za zdrav i dugoročno održiv privredni rast i konačni izlazak iz siromaštva u našoj zemlji.
U oblasti ekonomske politike, svakako bi se mogle unaprediti neke stvari. Pre svega, dobro bi bilo da za nosioce ekonomske politike imamo ljude koji zaista razumeju makroekonomska pitanja. Fiskalna politika bi trebalo da prestane sa neracionalnim politički popularnim trošenjima novca poreskih obveznika. Monetarna politika bi trebalo da sprovodi u praksi ono što stoji u zvaničnim dokumentima naše države, a ne da govori da radi jedno, a u praksi da radi drugo. Javna preduzeća bi trebalo pretvoriti u korporacije i postaviti profesionalni menadžment i finansijski sistem bi trebalo dodatno izgraditi u domenima gde postoji očigledan prostor za njegovo unapređenje.
Ali ključni razvojni problemi naše zemlje leže u pogrešnim društvenim procesima koji se odvijaju oko nas. Po oceni svih relevantnih međunarodnih institucija koje prate korupciju i pranje novca, Srbija je u kontinuiranom padu od 2011. godine i jedna je od najkorumpiranijim država Evrope sa izrazitim problemima u oblasti pranja novca. Srbija je bila jedina evropska zemlja na listi međunarodne agencije za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma (FATF) od 2018. do sredine 2019. godine i danas je na režimu pojačanog nadzora.
Kladionice su postale najrasprostranjeniji „posao“ i preuzele su poslovni prostor i ulice naših gradova. Naša deca su slabije obrazovana od svojih vršnjaka u dobro uređenim državama i njihov zaostatak na kraju osnovne škole je oko godinu dana. Znamo da postižu vrlo slabe rezultate na PISA testovima, ali su problemi u obrazovanju na višim nivoima još veći.
Zbog poplave nekvalitetnih diploma i kompromitovanog akreditacionog procesa, Srbija je izbačena iz Evropske asocijacije za obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju (ENQA). Lažne diplome, plagirani i lažni masteri i doktori postali su ne samo masovno prisutni bez bilo kakve ozbiljne javne osude, već često rukovode našim političkim životom i nalaze se na ključnim mestima odlučivanja u državi. Obrazovanje ne samo da je nekvalitetno, već i nedostupno nekim kategorijama našeg društva, a i košta naše roditelje iako bi trebalo da bude besplatno. Vrhunac ironije je da inostrane kompanije štampaju udžbenike za našu decu i u tom poslu profitiraju.
Zdravstveni sistem je u velikoj meri razbijen, krajnje neefikasan, neorganizovan i skup. A za nauku se izdvaja procentualno manje nego u 90-im godinama pod sankcijama. Naši državni istraživački instituti su često ugašeni, zapostavljeni ili privatizovani i svedeni na kratkoročno profitabilan biznis. A o problemima i neefikasnosti našeg pravnog sistema ne treba ni trošiti reči. Ako se društvo kreće u pravcu u kome je neistina jača od istine, neobrazovanje jače od obrazovanja, nepristojnost jača od pristojnosti, a prevara jača od poštenja, takvo društvo gubi osnova i za privredni razvoj.
Bogate zemlje počivaju na tome da u njima dobro obrazovani i zdravi ljudi sa konkurentnim znanjima i veštinama vredno rade u dobro uređenom sistemu sa pravnom zaštitom, slobodnim tržištem i jakim institucijama. Srbiji je potrebno temeljno „društveno resetovanje“ pa tek onda solidne ekonomske politike da bi dobila šansu da se postepeno pretvara u bogato i srećno društvo.
BONUS VIDEO: Dejan Šoškić, profesor na Ekonomskom fakultetu
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
