0
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić je ocenio da predsednik Srbija Aleksandar Vučić kreira ekonomsku politiku prema ličnom interesu i naveo da njegovo obećanje da će prosečne plate u 2025. godini biti 900 evra nije bilo održivo ni pre ekonomske krize izazvane pandemijom, a "pogotovo nije sada".
„Problem nije u tome što predsednik Vučić ne razume ekonomiju, nego u tome što pri kreiranju ekonomske politike često daje prednost partijskim i svojim ličnim interesima – da ostane što duže na vlasti, u odnosu na dugoročne interese društva“, rekao je Arsić u intervjuu za portal Direktno.rs.
Dodao je da „većina političara u svetu želi to isto, ali u uređenim zemljama postoje institucije koje ih u tome ograničavaju, dok u Srbiji to nije slučaj“.
Arsić očekuje da će zbog posledica epidemije korona virusa, u Srbiji ostati bez posla nekoliko desetina hiljada ljudi, i da bi država morala značajnije da pomogne sektore i preduzeća snažno pogođena krizom.
„Produženje epidemije će dodatno povećati pad privredne aktivnosti i rast nezaposlenosti u ovoj godini, a oporavak privrede će biti dugotrajniji nego što je to izgledalo pre nekoliko nedelja. Posledice će biti dodatno povećanje fiskalnog deficita i rast javnog duga, kao i rast procenta loših kredita. Ukoliko se pretera s fiskalnom i monetarnom ekspanzijom, to će imati za posledicu smanjenje deviznih rezervi, rast pritiska na devizni kurs, a potom i povećanje inflacije“, rekao je Arsić.
Najveće otpuštanje radnika očekuje u delatnostima najviše pogođenim krizom, a to su delatnosti koje imaju „neegzistencijalne proizvode“ – turistička putovanja, trajna potrošna i kapitalna dobra, poput mašina i opreme.
Na pitanje o tome šta država treba da uradi da bi sprečila kolaps privrede i sačuvala što više radnih mesta, Arsić je rekao da je „fiskalni prostor za primenu dodatnih mera vrlo skroman“, jer je Vlada u prethodnom delu ove godine „primenila izdašan paket mera“ koji je, osim ekonomski opravdanih, uključivao i „skupe, ekonomski neefikasne i društveno nepravične mere“, kao što je dodela 100 evra punoletnim građanima.
„U narednom periodu Vlada i NBS bi mogli da primene slične mere, ali bi one morale da budu znatno selektivnije, što znači da bi se odnosile samo na sektore i preduzeća koji su snažno pogođeni krizom. Tvrdnje predstavnika vlasti da je selektivnost neustavna je krajnje neubedljiva, jer se u svim prirodnim katastrofama državna pomoć odobrava samo onima koji su pogođeni njima“, istakao je Arsić.
Njegova je procena da neće biti neophodno smanjivanje plata u javnom sektoru i penzija, ali da je sasvim izvesno da neće biti ni mogućnosti za njihov veliki rast u narednih godinu-dve, iako to predstavnici vlasti najavljuju.
„Ekonomska i fiskalna pozicija Srbije je takva da se u narednoj godini može očekivati minimalan rast plata u javnom sektoru i penzija, a nije isključeno ni to da će biti zamrznute“, rekao je Arsić.
Smanjivanje javnih investicija za oko 20 odsto pri rebalansu budžeta je, prema njegovim rečima, jedna od loših odluka Vlade, jer bi javne investicije mogle da budu pokretač oporavka privrede po završetku pandemije.
„U tom periodu domaći i strani investitori i potrošači će još uvek biti uzdržani, pa bi javne investicije mogle da ‘uskoče’ i kompenzuju nisku privatnu tražnju. Da bi javne investicije dale pun doprinos oporavku privrede, ali i dugoročnom razvoju zemlje, presudno je da se realizuju ekonomski i društveno opravdani projekti, da se izvođači biraju u konkurentskoj proceduri, ali i da se obezbedi adekvatan nadzor“, rekao je Arsić.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
