0
Američka centralna banka ponovo je podigla kamate, Evropska centralna banka samo što nije, a što se tiče Srbije neporno je da treba očekivati lančanu reakciju i novi udar na novu cenu stambenih kredita, ali i na postojeće rate.
Novi rast referentne kamatne stope Federalnih rezervi SAD je alat u borbi sa inflacijom koji će izazvati usklađivanje kamata u Evropi, što će se preliti i ka kraditno zaduženoj privredi i građanima, i više su nego složni ekonomisti. Ocena je da se svet protiv inflacije već neko vreme bori podizanjem kamata, da bi takav trend mogao da potraje i sve do polovine naredne godine, a da u međuvremenu treba očekivati povećanje rata na stambene kredite kojih u Srbiji ima oko 150.000.
Rate na stambene kredite već su u proseku skočile za oko 60 evra. Na Mesečni iznos od oko 300 evra ceh je prethodnih meseci povećan za i do 90 evra, a sudeći po očekivanjima za dalji rast euribora, ovaj iznos bi samo mogao da bude veći. Još gore u celoj priči je da se rešenje ne nazire jer banke neće da rizikuju i da se odlučuju na fiksiranje kamata, što bi građanima donelo veću ratu, ali fiksnu, bez mogućnsot da raste.
„Evropska centralna banka (ECB) mora da nastavi da podiže kamatne stope kako bi se izborila s inflacijom, čak i ako se verovatnoća recesije u evrozoni poveća“, izjavila je predsednica ECB Kristin Lagard za letonski dnevnik Delfi.
FED je referentnu kamatnu stopu podigao za 75 baznih poena, pa je dostigla 3,75- 4,0 procenta.
PROČITAJTE JOŠ
Profesor Ekonomskog fakulteta Beogradskog univerziteta Ljubodrag Savić ocenio je da povećanje nikog neće ostaviti ravnodušnim, te da će se loše odraziti na celokupnu svetsku privredu, pa i na srpsku privredu.
Ističe da će posledice imati građani sa kreditima, jer je očekivano da će biti usklađena i kamata Evropske centralne banke.
Objasnio je da će odmah poskupeti dolarski krediti, kao i da sledi lančana reakcija u kojoj će i druge zemlje morati da se prilagođavaju.
„To će naterati i Evropsku centralnu banku i druge vodeće svetske banke, da koriguju kamatnu stopu“, rekao je on.
Objašnjava da će stopa prinosa kod onih koji trguju novcem u SAD biti veća, te da će i Evropska centralna banka svoju kamatu korigovati da bi se sprečio beg kapitala preko okeana, što je bio slučaj početkom krize.
„Beg kapitala bi bio poguban za Evropu u ovom trenutku, pa verujem da će i Evropska centralna banka promptno uskladiti kamatu sa SAD. U ovom trenutku povećavaju se rate na dolarske kredite, ali vrlo brzo biće pogođeni i oni koji imaju kredite u evrima“, rekao je on.
Nakon skoka vrednosti šestomesečnog euribora sa minus 0,54 odsto u januaru ove godine na sadašnja dva odsto, a kalkulacije pokazuju da će rate za pojedine stambene evrokredite porasti od 68 evra (7.976 dinara) do čak 114 evra (13.372 dinara)!
Naime, ukoliko je neko podigao kredit od 50.000 evra na 20 godina, početkom godine imao je ratu od 276 evra, a ona će sada biti 344 evra, što je za 68 evra više. A ukoliko je, na primer, neko podigao 80.000 evra na 25 godina, rata mu je početkom godine bila 377 evra, a sada je 491, što je za 114 evra više u odnosu na početak godine. Ovi primeri odnose se na zajmove sa ugovorenom kamatom od 3,5 odsto plus šestomesečni euribor.
Savić kaže i da nove kamate povećavaju obaveze Srbije za plaćanje dolarskog duga.
„Srećna okolnost, ako je srećna, jeste da se u poslednje vreme smanjuje učešće duga države u dolarima u odnosu na dug u evrima“, rekao je on za Blic.
Ocenio je da u Srbiji nema puno ljudi koji imaju kredite u dolarima, ali upozorava na sekundarni efekat prigođavanja evropskih kamatnih stopa.
„To će pogoditi ljude koji imaju kredite u evrima, a njih je danas u Srbiji najviše“, rekao je on.
Savić je poručio da ovo nije kraj jer će, zbog rastuće inflacije koja beleži istorijsko visoke iznose u svetu, verovatno biti novih korigovanja kamata, počevši od FED.
„Ovakav rast inflacije u svetu nije viđen u poslednjih 40 godina. Ovo nije kraj, biće novih korigovanja kamata. Nastaviće se muke ljudi koji imaju kredite sa promenljivom kamatnom stopom“, rekao je on.
Savić ne očekuje da će građani Srbije zbog podizanja kamatne stope na uloge masovnije početi da oročavaju svoj novac u banakama.
„Te kamate su još uvek simbolične. Jedino je za ljude primamljivo da ne rizikuju da ih neko opljačka kod kuće ili da kuća izgori i pare u njoj“, rekao je on.
Dodao je da uopšte ne očekuje da će banke brzo pratiti kretanja kamata na zapadu.
„A to onda ne motiviše ljude da polažu novac u banke“, rekao je Savić.
Smatra da će ljudi koji imaju od nekoliko hiljada do nekoliko desetina hiljada evra u ovom teškom vremenu to ostaviti na sigurno mesto i pod svojom kontrolom.
Generalni sekretar Udruženja banaka Srbija Vladimir Vasić za Tanjug je ocenio da je prema najavama FED povećao kamate s obzirom da je inflacija i dalje daleko od ciljane.
Objasnio je da je inflacija pokazala znake usporavanja ali da to nije dovoljno i da FED reaguje očekivano jer čini zaduživanje skupljim, a indirektno šalje poruku svima koji bi da uzmu kredit i investiraju da će cena biti skuplja.
„Indirektno FED poručuje da usporimo potrošnju i da više štedimo. To je poruka politike bilo koje centralne banke, uključujući i Narodnu banku Srbije i Evropsku centralnu banku“, rekao je on.
Dodao je da inflacija ne usporava pa je zatezanje kaiša, odnosno monetarne politike, jedan od lekova za njeno zaustavljanje.
„Siguran sam da krajem godine i početkom sledeće, možemo očekivati da se inflacija generalno u svetu zaustavi. To zavisi od kontinenta, globalnih uticaja, energetske krize, sukoba Rusije i Ukrajine, klimatskih promena, tražnje poljoprivrednih proizvoda… Trebalo bi da ove restriktivne mere svima pošalju poruku da smanjimo potrošnju i tako indikretno utičemo na buduća cenovna očekivanja i time i na inflaciju“, rekao je on.
Vasić je naveo da istovremeno raste i kamata na depozite, što je motiv za dodatnu štednju i nagradu za one koji novac povere bankama.
„Sada već možete dobiti između 1,5 i dva odsto kamatu na evro štednju, a za štednju dinara i 3,0-3,5 procenta“, rekao je on.
Naveo je da je u bankarskom sektoru Srbije štednja sada već na istorijskih 14 milijardi evra.
„Bankarski sektor je stabilan, likvidan, solventan, a uticaj ima i stabilan kurs koji vodi Narodna banka Srbije. Tako daje dodatnu stabilnost u ovim vremenima“, poručio je Vasić.
FED je povećao referentnu kamatu za 0,75 procetnih poena četvrti put zaredom, na raspon od 3,75-4,0 posto, na najviši nivo od 2008. godine.
