Ako epidemija stane do jula, sledi brz oporavak privrede

Podeli:
Foto: EPA-EFE/TATYANA ZENKOVICH

Ako bi se epidemija koronavirusa završila tokom prve polovine godine, privreda bi u Srbiji mogla da ostvari rast od oko dva odsto, umesto planirana četiri procenta. U tom slučaju bi se privreda brzo oporavila tokom naredne godine. Međutim, ako se epidemija "protegne" na celu 2020, negativni efekti bi bili snažniji, a privreda bi ušla u recesiju, ocenjuju autori najnovijeg "Kvartalnog monitora", u izdanju Ekonomskog fakulteta u Beogradu i FREN-a.

Mada je negativan uticaj epidemije na privredu Srbije sasvim izvestan, veličinu negativnog uticaja nije moguće pouzdano proceniti.

„Važno pitanje odnosi se na to koliko će biti dugotrajne posledica epidemije na privredu Srbije i drugih zemalja. Pretpostavljajući da će epidemija biti okončana u toku ove godine negativan uticaj epidemije na privredu bi bio kratkotrajan, što znači da bi se okončao ubrzo nakon završetka epidemije“, navodi se u „Kvardalnom monitoru“.

Privreda Srbije bi se, u narednoj godine velikim delom oporavila od negativnih efekta epidemije, uz relativno visoku stopu rasta.

„Razlog za to je što su ključne karakteristike epidemije neizvesne – nije poznata dužina njenog trajanja, ni ukupan broj ljudi koji će biti zaražen u Srbiji i zemljama njenim ključnim ekonomskim partnerima, ni broj ljudi koji će biti u karantinu i dr. Takodje, za sada su samo delimično poznate mere koje će u Srbiji i zemljama našim glavnim ekonomskim partnerima biti preduzete kako bi se ublažili efekti epidemije na privredu“, ocenjuju autori najnovijeg „Kvartalnog monitora“, u izdanju Ekonomskog fakulteta u Beogradu i FREN-a..

Uticaj epidemije na privredu sličan je uticaju drugih prirodnih katastrofa kao što su velike poplave ili suše, koje izazivaju veliki pad privrede u godini u kojoj se dogode, ali već u narednoj godini, kako se navodi – sledi snažan oporavak.

„Priroda usporavanja ili pada privredne aktivnosti usled epidemije se suštinski razlikuje od recesije koja je rezultat unutrašnjih problema privrednog sistema, kao što je to bio slučaj sa velikom recesijom iz 2008-2009. godine. Unutrašnji problemi privrede kao što su visoki nenaplativi privatni i javni dugovi, neadekvatn regulativa finansijskog sektora, naduvane cene hartija od vrednosti i realne imovine, visoka korupcija i neefikasna država, dovode do dugotrajne recesije i sporog opravaka a privrede, dok prirodne katastrofe i epidemije dovode do naglog pada privrede nakon čega sledi brz oporavak“, ističe se u analizi.

Mere koje imaju za cilj da ublaže ekonomske posledice epidemije bi trebalo da budu fokusirane prema delu privrede i gradjanima koji su najviše pogodjeni epidemijom, a njihovo trajanje bi trebalo da bude vremenski ograničeno.

„Odobravanje privremenih poreskih olakšica i oslobadjanja za preduzeća u delatnostima koja su posebno pogodjena epidemijom, kao što su hotelijerska preduzeća i preduzeća koja se bave prevozom roba i putnika bi doprinelo da ova preduzeća premoste problem likvidnosti do početka opravka privrede. Takve olakšice bi mogle da obuhavataju oslobadjanje od poreza na imovinu u periodu trajanja epidemije preduzeća iz oblasti hotelijerstva, odlaganje plaćanja poreza na zarade i socijalnih doprinosa za zaposlene koji nisu radili u periodu epidemije“, navode autori „Kvartalnog monitora“.

Kako ističu, oslobadjanja i odlaganja poreskih obveza mogla bi biti uslovljena time da preduzeća u odredjenom vremenskom periodu zadrže zaposlenost  na nivou koji je postojao pre epidemije.

„Država bi mogla da formira fond iz koga bi odobravala vanrednu socijalnu pomoć radnicima koji su usled epidemije prestali da dolaze na posao“, navodi se u analizi.

Sličan cilj bi imalo postizanje sporazuma izmedju preduzeća u posebno pogodjenim delatnostima i banaka kojim bi se tokom trajanja epidemije obustavilo ili redukovalo vraćanje kredita.

„Odluka o opštem obustavljanju vraćanja kredita u perioduod 90 dana je ekonomski neopravdana jer će ona obuhvati i preduzeća i gradjana koji bi mogli da vraćaju kredite. Takva mera nije u intersu privrede jer su i banke deo privrede, a one će primenom ove mere osatati bez znatnog dela svojih prihoda, pa će teško izmirivati obaveza prema zaposlenima, državi, deponentima i dobavljačima“, ocenjuju ovi analitičari.

Država bi, kako smatraju, tu mogla da ponudi subvencije ili garancije za bankarske kredite za likvidnost malim i srednjim preduzećima, kako bi navedena preduzeća premostila period epidemije. Slično tome, ističu,  bilo bi primereno da se gradjanima koji nisu ostvarivali zaradu u toku epidemije privremeno odgodi vraćanja kredita.

„U slučaju epidemije povećanje javnih investicija, kao stimulativnre mera, skoro sigurno nije izvodljivo zbog razboljevanja radnika, ali i zbog ograničavanja njihovog kretanja i zastoja u medjunarodnom transportu proizvoda. Stoga bi se u uslovima epidemije sprečavanja pada javnih investicija predstavljalo uspeh, dok je povećanje javnih investicija nerealan cilj. Drugi razlog neefikasnosti ove mere je što usporavanje ili pad privrede usled epidemije traje znatno kraće nego u slučaju klasične recesije. U tom relativno kratkom vremenu nije moguće da se urade kvalitetni projekti, oceni opravdanost njihove realizacije, odaberu izvodjači radova u konkurentskoj proceduri i dr“, zaključuju autori „Kvartalnog monitora.

Autori da vode da se, ukoliko bi se epidemija završila tokom prve polovine godine,  očekuje da bi BDP Srbije u celoj godini mogao da ostvari rast od oko dva odsto, umesto planiranih četiri odsto.

„Godišnji rast od dva procenta bio bi rezultat usporavanja privrede u prvom kvartalu, snažnog pada u drugom kvartalu i relativno snažnog oporavka u drugoj polovini ove godine. Sporiji rast BDP ali i smanjenje domaće tražnje i pogoršanje likvidnosti poreskih obveznika imaće za posledicu automatski pad poreskih prihoda i rast fiskalnog deficita na oko 1,5 odsto BDP“, navodi se u analizi.

Fiskalni deficit će dodatno porasti zbog troškova koji su direktno usmereni na suzbijanje epidemije, a to je rast troškova zdravstva, bezbednosnih službi i dr, kao i zbog primene mera za ublažavanje negativnih efekata epidemije na privredu.

„Epidemija bi mogla da utiče na usporavanje realizacije javnih investicija zbog bolesti radnika, uvodjenja karantina, nemogućnosti nabavke odredjenih inputa, pa bi rashodi države po tom osnovu mogli da budu manji nego što je planirano. Uzimajući u obzir sve faktore koji utiču na poreze i rashode ocenjujemo da bi fiskalni deficit u 2020. godini mogao da iznosi od dva do 2,5 odsto BDP“, ukazuje se u analizi.

Ukoliko bi, međutim, epidemija trajala tokom cele 2020. godine, privreda Srbije bi ušla u recesiji, što znači da bi BDP opao, a fiskalni deficit bi, kako se ocenjuje, bio veći od tri odsto BDP.

Dugotrajnija epidemija uticala bi na značajnije smanjenje stranih direktnih investicija u Srbiju, čiji bi pad skoro sigurno bio veći od smanjenja deficita u tekućem platnom bilansu. Zbog toga bi se, kako se navodi, devizne rezerve značajno smanjile, dok bi se pojačali pritisci na slabljenje dinara.

Pratite nas na društvenim mrežama: Facebook, Instagram, Twitter.