Poslednjih meseci suočavamo se sa različitim ekonomskim merama koje uvodi Vlada Srbije – od zabrane izvoza, pa sve do ograničenja cena osnovnih životnih namirnica koje je na snazi od novembra prošle godine. Sa profesorom Ekonomskog fakulteta dr Ljubodragom Savićem i glavnim urednikom nedeljnika NIN Milanom Ćulibrkom razgovarali smo o tome zbog čega se vlast odlučuje na ovakve poteze, kao i o tome zbog čega se na njih ne treba oslanjati predugo.

1.Sve što dugo traje – ne valja

Kako Milan Ćulibrk ističe, svaka administrativna mera na dugi rok je loša. Privremeno zamrzavanje cena ide u korist potrošačima, ali na dugi rok se postavlja pitanje kakav će biti efekat ako se finansijski ugrozi najvitalniji deo srpske privrede, a to je prerađivački sektor, odnosno prehrambena industrija. Dodaje da za veštačke nestašice, poput nestašice šećera sa kojom se trenutno suočavamo, nisu krivi proizvođači, nego Vlada koja je odlučila da zamrzne cene u trenutku kada troškovi rastu.

Ističe da je držanje cena određenih proizvoda na istom nivou kao i u novembru prošle godine „apsurdno“, jer su u međuvremenu mineralna đubriva poskupela za više od 100 odsto.

„Ova mera ne sme toliko dugo da traje, jer je tržište poremećno. S jedne strane, nemate zamrzavnja cena energije, gorivo je poskupelo, svi ostali troškovi proizvodnje su veći, a s druge strane, zamrznute su samo cene finalnih proizvoda. Prave se makaze koje nekoga moraju da ošišaju. Za sada neće ošišati građane, ali u jednom trenutku hoće, jer kad uđete u pekaru, platićete pogačicu ili perecu 45 dinara, skoro koliko bi trebalo da košta hleb zbog odluke Vlade“, kaže Ćulibrk, objašnjavajući da jednom kada se cene odmrznu, one će skočiti mnogo više nego što bi se to desilo da nije bilo Uredbe.

2.Naglo će skočiti cene – iz straha

Kako objašnjava, proizvođači će naglo povećati cene iz straha da bi država ponovo mogla da ih ograniči i u startu će cene povećati na viši nivo nego što bi to inače uradili, da ova Uredba ne traje već mesecima. Prema njegovim rečima, da nakon prvog ciklusa ograničenja cena ova Uredba nije produžena, cene bi postepeno rasle, a potrošači bi se privikli na poskupljenja koja su neminovna.

Profesor Ljubodrag Savić smatra da ovakve ekonomske odluke niko ne donosi u normalnoj situaciji, već tek onda kada smatra da je neophodno, ali da su neke od mera koje je država donosila da bi zaštitila potrošače mogle da se izbegnu, odnosno prekinu na vreme, a ograničenje cena upravo je jedna od njih.

3. Nestašica – rizik

„Nestašica šećera je samo posledica uverenja da se administrativnim merama može u dugom roku ostvariti neki ozbiljniji cilj. Dakle, ta mera ima smisla kada hoćete da u kratkom roku ‘presečete’ neko stanje, pa kada to prođe, cene se vraćaju u normalu. Bio je zamrnut samo šećer u pakovanju od kilogram, a sada možete da kupite samo onaj od 25, čija cena do pre nekoliko dana nije bila ograničena. Novo zamrzavanje svakog pakovanja šećera na 90 dinara po kilogramu ima smisla ukoliko vlasti procenjuju da postoji rizik od nestašice šećera“, kaže Savić.

On objašnjava da do nestašica dolazi zbog ljudi koji kalkulišu – proizvođači meda ili rakije, kojima je potrebna velika količina šećera, kupovaće ovaj proizvod u manjim pakovanjima jer im je povoljnije, te će na kraju za potrošače biti dostupni samo paketi od 25 ili 50 kilograma.

4.Zabrana izvoza pšenice – „apsurd“

Zabrana izvoza pšenice je, prema Ćulibrkovim rečima, bila u potpunosti nepotrebna.

„Srbija proizvodi mnogo više nego što može da potroši, a u trenutku kada su cene na svetskom tržištu na rekordnom nivou, zabraniti izvoz bilo je direktno usmereno na štetu potrošača“, kaže naš sagovornik. Pored zabrane izvoza pšenice, Vlada je usvojila odluku o privremenoj zabrani izvoza drveta za pelet na 60 dana.

Prema rečima Savića, i pored odluke o zabrani izvoza – prerano je da se potrošači raduju.

„Potrošači misle da je ovo dobra odluka, ako se pelet ne izvozi – biće više za domaće proizvođače, biće niže cene. Ali, neće. Na početku tog lanca prodaje peleta nalaze se ljudi koji najmanje zarađuju i koji obezbeđuju velike količine drveta za pelet, onda imate nakupce koji zarade, onda neke proizvođače, pa i trgovce koji zarade – a niko od njih neće se odreći svog dela kolača“, kaže Savić, i dodaje da na visoke cene utiče i tražnja peleta koja je nikad veća.

5.Jednokratna pomoć – krivac za poremećaje tržišta

Jednokratna pomoć u iznosu od 100 evra još jedna je ekonomska mera koju je država donela. Od početka pandemije koronavirusa, 100 evra su dobijali svi punoletni građani, penzioner, mladi, zdravsteni radnici.

„Na kraju krajeva, država deli po sto evra bez ikakvih kriterijuma i očekuje da ta dodatna količina novca neće da ima uticaj na cene. Jednim delom je i država doprinela povećanju tražnje i dizanju cena“, kaže Ćilubrk.

BONUS VIDEO Čemu zabrana izvoza brašna kad ima viška a ide nova žetva

***
Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram