"Spremali smo veliku akciju u Srbijagasu, pa iz novina saznali za šok odluku"

Radna grupa MUP Srbije za ispitivanje sporne 24 privatizacije osnovana je 4. septembra 2012. godine, uz veliku pompu i bila je predizborni adut Srpske napredne stranke (SNS) koja je te godine došla na vlast.Okupljeni su policajci iz svih krajeva Srbije, a većina njih je svoj posao shvatila ozbiljno i isto tako su počeli da rade. Radili su do novembra 2014. godne, a onda je došlo do rasformiranja i to neposredno pre jedne planirane akcije."U petak samo otišli sa posla najnormalnije, a u subotu smo iz medija saznali da je Radna grupa MUP-a rasformirana. Niko nije našao za shodno da nas o tome obavesti, pa smo u ponedeljak i zvanično obavešteni da se vraćamo na rad u mesta odakle smo i došli u Beograd", objašnjava Janković, inspektor MUP-a u penziji i osnivač NVO “Institut za istraživanje korupcije Kareja”.

Inspektori iz radne grupe su već postigli rezultate, neke krivične prijave su biile podnete Tužilaštvu za organizovani kriminal, a spremao se još jedan veliki udar na finansijsku mafiju."Tokom nekih istraga došli smo do "Srbijagasa", međutim, već u prvom trenutku omeli su nas da radimo svoj posao. U to vreme, na mestu direktora bio je takođe Dušan Bajatović. Mi smo se spremali za novu akciju, bilo je planirano da oko 100 operativaca radi šest meseci u "Srbijagasu", jer je toliko posla bilo. Onda smo rasformirani i do ulaska u "Srbijagas" nikada nije došlo. To je sada gubitaš koji košta građane stotine miliona evra, a da je smo tada počeli istragu, sve bi bilo drugačije", objašnjava Janković.

Iako zaduženi pre svega za 24 sporne privatizacije, dok su radili na njima, istražitelji su naišli i na veliki broj "malih predmeta", koji su takođe procesuirani."Kada smo počeli da radimo na sumnjivoj privatizaciji Azotare Pančevo, mi smo došli "sa mirazom" - dvogodišnjom istragom o malverzacijama sa regresiranim veštačkim đubrivom. Država je iz budžeta regresirala cenu veštačkog đubreta, a promet se obavljao samo na papiru, a uz tu lažnu dokumentaciju je crpljen novac iz budžeta. Ali, uz privatizaciju smo otkrili niz drugih malverzacija, između ostalog i da je Azotara trgovala sa pšenicom, da je poslovala sa “Srbijagasom”, a otkriveno je još dvadesetak sitnijih krivičnih dela", objašnjava Janković.Šteta od "velikih predmeta" koju su ustanovili istražitelji, a na štetu budžeta Republike Srbije i njenih građana, iznosila je oko 800 miliona evra, a suma vezana za "sitnije predmete" je oko 200 miliiona evra, ukupno čak milijardu evra. Ipak, umesto priznanja usledila je kritika i rasformiranje."Tadašnji direktor policije Milorad Veljović je izjavio da je Radna grupa rasformirana, da su inspektori raštrkani, ali da će nastaviti da se bave svojim poslom. To je doprinos nauci, jer kriminalistika ne poznaje takvu teoriju da inspektori raštrkani rade te predmete. Onda je usledila nova izjava, "da smo previše skupi". Argument je bio da smo za nešto više od dve godine državu koštali oko 2 miliona evra. Pri tome smo ušli u trag malverzacijama "teškim" oko milijardu evra. Grubo rečeno, to je oko 500 miliona evra "profita" na milion uloženih evra. Toliki novac ne zarađuju ni trgovci kokainom. Posebno me je pogodio naslov u jednim novinama "Radna grupa skuplja od mafije"”, objašnjava Janković.Ono što je bio problem od početka i velika manjkavost ove grupe je što su je činili samo policajci."Namera je bila da zajedno sa policajcima radi i poreska policija. Tamo gde bi mi završili istragu oko kriminala i korupcije, oni bi trebalo da nastave finansijsku istragu, a da potom ta protivpravno stečena imovina bude oduzeta. Naravno da ne bi država naplatila sav novac koji je pokraden, ne bi mogla ono što se potroši u kafani, ali bankovni računi, nekretnine, automobili i sve ostalo, ukoliko bi bilo zaplenjeno, nadoknadilo bi makar deo štete. Ipak, to nikada nije urađeno, jer nije bilo političke volje", objašnjava Janković.On i njegove kolege smatraju da javnost nije dovoljno svesna šta je zapravo finansijski kriminal i kako to utiče na svakog građanina ove zemlje."Evo, imate primer Azotare Pančevo. To pokazuje spregu ljudi iz raznih struktura koji su se međusobno uvezali. Kao kupci na tenderu su se pojavili dva Litvanca i jedan naš državljanin, ali ne običan, već čovek koji je nekada bio u tadašnoj Državnoj bezbednosti, a bio je povezan i sa političkih strukturama. Iako su oni dali najnižu ponudu, ona je prihvaćena, jer su obećali da će uložiti novac u nove pogone. Ali, nikakvog ulaganja nije bilo, osim što su uložili malo novca dobijenog prodajom veštačkog đubriva ispod cene i prodajom mašina. Na kraju je pogon Karbamid 2 završio u Litvaniji, gde, prema mojim saznanjima i dalje proizvode veštačko đubrivo koje izvoze u Evropu., Mi smo od zemlje koja je bila izvoznik, postali uvoznici, a cene su skočile posle izbijanja sukoba u Ukrajini. Zamislite koliki profit bi mogla država sada da ostvari da Azotara nije uništena? Ne da ne bi morali da skupo plaćamo uvoz, već bi ostvarivali profit od izvoza. A svaki građanin kada jede treba da zna da jede ono što je odgajeno uz pomoć veštačkog đubriva", objašnjava Janković.Kako je CINS pisao pre nekoliko godina, samo polovina od 24 sporne velike privatizacije u Srbiji, čiju istragu je svojevremeno tražila Evropska unija, došla je do suda, a pravosudni postupak danas se vodi samo u osam slučajeva.

Predizborna kampanja SNS

Inače, Aleksandar Vučič, sadašnji predsednik Srbije, uoči dolaska na vlast 2012.najavio je da će se obračunati s kriminalom.

Upravo tada je i formirana Radna grupa Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije (MUP) za istraživanje sumnjivih privatizacija.VIDEO: Zaboravljene 24 sporne privatizacije

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=zaboravljene24sporneprivatizacije-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4066714"]Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram