Piše Janja Klasinc: Odjeci samita Brdo-Brioni

Brdo je jedno prekrasno, 500 hektara veliko imanje i ima bogatu istoriju dugu više od 500 godina. Na imanju se nalazi renesansni dvorac Brdo, čiji počeci sežu u 15. vek i u kojem su vekovima živele mnoge plemićke porodice. U prethodnom veku vilu je povremeno zauzimala jugoslovenska kraljevska porodica Karađorđević, a posle Drugog svetskog rata bivši jugoslovenski predsednik Josip Broz-Tito. Dvorac Brdo danas je centralni protokolarni objekat Republike Slovenije. Već sama istorija mesta susreta predsednika balkanskih zemalja mogla bi nagovestiti da će se desiti nešto značajno. Ali naravno zlatni sjaj još ne znači da se stvarno radi o zlatu. To svi koji živimo na području Balkanskog poluostrva vrlo dobro znamo.

Uspeh je već samo učešće?!Relativni značaj ovog skupa bio je jasan već unapred. Tako smo od organizatora skupa Boruta Pahora i Zorana Milanovića na konferenciji za štampu posle završetka samita čuli da je uspeh već u tome da su na Brdo došli predsednici svih država koje sastavljaju tu inicijativu. Na skupu su, pored Pahora i Milanovića, učestvovali i predsednici Albanije, Crne Gore, Kosova, Severne Makedonije i Srbije Iljir Meta, Milo Đukanović, Vjosa Osmani, Stevo Pendarovski i Aleksandar Vučić, a Bosnu i Hercegovinu zastupala su trojica članova njenog Predsedništva Milorad Dodik, Šefik Džaferović i Željko Komšić. S obzirom na odnose među nekim čelnicima tih država, samo učešće na skupu stvarno nije bilo razumljivo samo po sebi. Prvi put od kada je pokrenuta ova inicijativa samit nije imao gosta iz inostranstva. Svoje učešće je ove godine najavio francuski predsednik Makron ali ga na kraju ipak nije bilo zbog navodno neodloživih poslova u Parizu.Nikako ne bih želela da umanjim iskrenu želju slovenačkog predsednika Pahora i hrvatskog predsednika Milanovića da doprinesu bržem razvoju evropskog pristupnog procesa na ovom delu Evrope. To je od samog početka i osnovni cilj Procesa Brdo – Brioni. Ali poznavajući realnu situaciju u Uniji kao i na Zapadnom Balkanu, unapred se znalo da tu ne treba očekivati nešto epohalno. Kad Balkance nije uspelo ujediniti ni super snagama poput Sjedinjenih država i EU, gde će to uspeti dvojici ne baš harizmatičnih ili uticajnih predsednika država koje imaju i same isti značaj kao i njihove vođe. Da ne bismo bili nepravedni prema mojoj i susednoj zemlji, ni druge zemlje, čiji lideri su se na jedan dan našli na kraljevskom imanju, nisu u nešto boljem položaju. Naprotiv! One su čak na gorem. Nalaze se na dugačkom putu da dostignu barem položaj kakav već dugo imaju dve njihove nekadašnje sestre iz bivše jugo porodice - sada već čvrsto udomljene u Evropskoj porodici.

Granice - od povišenih tonova do kompromisaSamit ove inicijative koja se bavi Zapadnim Balkanom, organizovan je samo nekoliko nedelja posle izbijanja afere sa takozvanim non-pejperom koji je otvarao mogućnost prekrajanja granica u regionu. Iako su stizali iz zvanične Ljubljane stavovi da Slovenija sa tim dokumentom nema ništa, u javnosti se ipak odžala sumnja da to nije tako. Zbog toga se slovenački predsednik nadao da će jedan od zaključaka ovog sastanka sadržati i tekst sa kojim bi se svi učesnici samita izjasnili protiv promena granica na Zapadnom Balkanu. Iz jednog naizgled logičnog usmerenja, nastala je prava drama. Predsednik Vučić je, naime, dva dana pre održavanja skupa upozorio da je i Beograd protiv menjanja granica ali poštovanjem principa da se nikada ne menjaju granice koje su priznate od strane UN. Zna se da se to odnosi na nezavisnost Kosova kao i priznavanje kosovske državnosti od strane većine država članica EU i SAD, odnosno ukupno 114 država sveta. Prema rečima Pahora i Milanovića rasprava na samitu je bila složena jer je i kosovska predsednica Osmani bila „veoma ambiciozna u svojim zahtevima“. Prema Pahorovim rečima u raspravi je bilo mnogo razlika, pa povremeno povišenih tonova kao i kasnijih smirivanja. Pošto je predsednik Vučić imao istog dana zakazan u Briselu sastanak sa generalnim sekretarom NATO-a Jensom Stoltenbergom, Pahor je čak zvao Stoltenberga da se pomeri sastanak sa Vučićem za nekoliko sati kako bi srpski predsednik ostao do zaključaka rasprave. Na kraju su došli do kompromisa. Zaključak tog dela rasprave glasi: „Zapadni Balkan je deo Evrope i bez njega evropska integracija ne može da bude završena. Članstvom u Evropskoj uniji, granice između država članica postaju sve manje značajne, a prostor za suživot brojnih nacionalnih identiteta se povećava.“

Vođe Procesa Brdo-Brioni su u posebnoj deklaraciji istakli svoju posvećenost zajedničkoj strateškoj viziji Evrope koja treba biti sveobuhvatna, slobodna i živeti u miru. Ističu svoju posvećenost miru i stabilnosti kao i dobrosusedskim odnosima.Aktivnija EU kao i Zapadni BalkanU vezi sa pandemijom koronavirusa i njenim ekonomskim i socijalnim posledicama naglasili su potrebu da treba oporavak iskoristiti kao priliku za zelenu i digitalnu tranziciju koja će omogućiti razvoj i bolje mogućnosti za mlade generacije. Raduje ih što je 2020. godine usvojen Ekonomski i investicioni plan EU za Zapadni Balkan i što on uključuje velike finansijske resurse. Kao sastavni deo Evrope, Zapadni Balkan ima pravo i odgovornost da što tešnje prati razvoj Evropske unije i da na taj način olakšava put ka članstvu u Uniji.„Proširenje Evropske unije na čitav region Zapadnog Balkana je u političkom, bezbednosnom i ekonomskom interesu Unije. Predstavlja geopolitičku potrebu i glavni politički uslov za stabilnu, prosperitetnu i održivu evropsku budućnost,“ u deklaraciji ističu predsednici balkanskih zemalja.

„Sa ambicioznijim i odlučnijim procesom proširenja Evropska unija treba da zauzme aktivniji stav prema čitavom regionu Zapadnog Balkana i da u regionu podstakne sve da što pre ispune jasno definisane uslove za članstvo u Uniji. Evropska unija ima, sa nuđenjem mogućnosti članstva i ukidanjem viznog režima za čitav Zapadni Balkan, u rukama najefikasniji politički alat za promene. Svi partneri su svesni da treba da usvoje i primene neophodne reforme, uključujući i one na polju vladavine prava, demokratizacije i ekonomije, i posvećeni su tome da to ostvare što brže i efikasnije. Evropska unija ima sposobnost apsorpcije da prihvati nove članice sa Zapadnog Balkana.Pozivamo Uniju da – stvarno što pre - ubrza pristupni proces i čitav Zapadni Balkan integriše u EU, uzimajući u obzir napredak svake pojedine države. Čvrsto smo posvećeni početku pregovora o pridruživanju sa Albanijom i Severom Makedonijom, koji moramo započeti bez ikakvog odlaganja,“ zaključili su čelnici Balkanskih zemalja.Nikome se ne žuriUpravo poslednji stavovi su suština čitave priče odnosa između država Zapadnog Balkana i Evropske unije. To je obostrani proces. Unija treba da ima u tom odnosu ulogu neke vrste mentora, sponzora i kontrolora država koje žele da joj se pridruže u bodućnosti. Treba da redovno podstiče države kandidatkinje da budu aktivnije u donošenju reformi koje su potrebne za ulazak u taj Evropski klub. Ali to više nije tako. Evropa se već neko vreme bavi sa raznim unutrašnjim problemima. Počelo je ekonomskom i migracionom krizom, sledio je Bregzit, pa problemi sa autoritarnim režimima na istoku Unije i završilo se koronom. Balkanski problemi su zbog toga pali na donji deo evropske agende.

Sa druge strane, zemlje koje su Uniju zvanično zamolile da ih primi u svoje redove, moraju da ubrzaju procese modernizacije svog društva, kako u pogledu demokratskih procesa, vladavine prava tako i sasvim tehničkih pitanja na raznim stručnim poljima – od poljoprivrede do nauke. A čini se da im se nigde ne žuri. Umesto da sve snage usmere u modernizaciju svojih društava, one hvataju krivine i žale se danas na jedno, a sutra na drugo. Najbrži tempo imala je Crna Gora koja je taj tempo promenom vlasti značajno umirila. Kako izgleda još se najviše trudi Severna Makedonija, a ona prima udarce čas sa Juga čas sa Istoka, a EU ne zaustavlja Bugarsku u njenim nerealnim i bezobraznim zahtevima prema toj državi.U Evropi ima više inicijativa koje se bave uključivanjem balkanskih zemalja kandidatkinja u EU. Pored spomenutog Brdo – Brioni procesa , tu se najviše ističe Berlinski proces. Taj će se u Berlinu održati u julu. Njegov spiritus agens je Angela Merkel koja polako odlazi iz politike i to će biti jedan od njenih poslednjih velikih događaja. Verovatno će biti mnogo ambicioznija od Pahora i Milanovića i ostale ekipe, kojima je pošlo za rukom sastaviti samo neku uopštenu deklaraciju punu fraza.Deset šefova država sastalo se samo nedelju dana nakon početka Konferencije o budućnosti Evrope, koja će se verovatno takođe suočiti sa izazovima budućih proširenja. Stoga bi jasna, odlučnija zajednička izjava balkanskih lidera bila važan početni regionalni doprinos takvoj raspravi. Takođe, zato što nudi neke nove, do sada neproverene oblike proširenja. Predlaže, naime, grupni, regionalni prilaz proširenju. Međutim, lideri su ostali na staroj frazeologiji. Umesto da Evropskoj uniji jasno i jednoglasno kažu šta mogu i šta su spremni zajedno učiniti za članstvo u Evropskoj uniji, oni su uglavnom naglašavali šta od nje očekuju. Zajednička deklaracija je zato zvučala kao jedan obični deja vu dokument.Sve dok političari ovog regiona ne osveste da je sudbina njihovih zemalja ogromnim delom u njihovim rukama, u bržim reformama i demokratizaciji društva, kao i u zajedničkim akcijama i nastupima i međusobnoj podršci, dotle neće biti od strane EU odlučnije spremnosti da joj proširenje i de facto postane prioritet.Tako je sjaj sa Brda nažalost dolazio od izglancanog mesinga a ne od zlata.Teks preuzet sa sajta Medija Centra.

***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram