1
Čija je odgovornost što je automobil završio u rupu na gradilištu na Dorćolu, vozača, investitora ili izvođača radova, pitanje je o kojem se od juče ujutru licitira, od kada je objavljen video snimak na kome se vidi kako je automobil u beogradskom naselju Dorćol završio u provaliju na mestu gde je gradilište i gde se radi rekonstrukcija ulice. Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja smatra da treba utvrditi odgovornost i vozača i izvođača radova.
Kako je automobil „uspeo“ da upadne u rupu kod gradilišta „Zeleni bulevar“ na uglu ulica Rige od Fere i Cara Dušana u Beogradu, pitanje je koje se od juče postavlja na društvenim mrežama. U ovom incidentu na svu sreću nije bilo povređenih, a pitanje koje se odmah nametnulo jeste da li je Grad Beograd, izvođač radova i saobraćajna policija učinila sve što treba, kako do nezgode ne bi došlo.
“Ko je imao sreće da se jutros probudi u Beogradu, može se smatrati da je za danas dovoljno postigao u životu. Svako dalje insistiranje na još nečemu, bilo bi neskromno.”
Goran Vesić pic.twitter.com/sxK87xt2YJ— Aleksandar Rajčić (@Rafinisani) November 7, 2020
Iz kompanije „Energoprojekt niskogradnja“ i „Colas rail“ naveli su da je do nezgode došlo kada gradilište nije radilo, najverovatnije tokom noći, ali i to da su preduzete sve mere za obezbeđenje gradilišta nakon završetka druge smene.
Beoinfo je saopštio da su saobraćajna signalizacija i prepreke bile postavljene u skladu sa Rešenjem koje je izdao Sekretarijat za saobraćaj, kao i elaboratom za obezbeđenje gradilišta koje je izdao „Beograd put“.
Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja kaže za Nova.rs da generalno postoje dva režima, odnosno redovan i kada je saobraćajnica zatvorena, i da od toga zavisi čija je odgovornost, pod uslovom da je bilo propusta.
„Prvi režim je kada je saobraćajnica u upotrebi, odnosno „otvorena“, kada je dozvoljena za javni saobraćaj, i tada je upravljač puta po zakonu dužan da put bude u takvom stanju da se na njemu može bezbedno odvijati saobraćaj. Na teritoriji Beograda, upljavljač puteva jeste JP „Putevi Beograda“. Režim broj dva jeste kada je saobraćajnica zatvorena za saobraćaj, odnosno kad taj prosto nema status javnog puta, već ima status gradilišta“, objašnjava Okanović.
On kaže da, ukoliko je u pitanju gradilište, investitor je obavezan da preuzme sve mere kako bi to gradilište bilo bezbedno.
„To podrazumeva između ostalog i postavljanje privremene saobraćajne signalizacije, koje treba na odgovarajući način da učesnike u saobraćaju upozna sa činjenicom da su u blizini gradilišta, pod broj dva, koji treba na odgovarajući način da ih obavesti o tome kako treba da se ponašaju, i pod tri, da postavi odgovarajući fizičke prepreke koje treba da spreče pristup gradilištu“, kaže Okanović.
On navodi i da je krovna odgovornost pre svega na investitoru, ali da se može utvrditi posebna odgovornost izvođača odnosno podizvođača.
„Proverava se ko je zadužen za postavljanje signalizacije, da li je projekat signalizacije uopšte dobar, da li je projektan dobro isprojektovao signalizaciju, da li je onaj koji je postavio, uradio to u skladu sa projektom, da li je onaj ko je zadužen za održavanje, održavao, da neko nije ukrao, da nije vetar oborio i slično..“, navodi Okanović.
Za kraj, Okanović navodi i da kada god se desi ovakav događaj, mora da se utvrdi odgovornost učesnika u saobraćaju, konkretno vozača, ali i da se ispita da li postoji odgovornost onoga ko je bio zadužen, da to gradilište bude bezbedno za učesnike u saobraćaju.
Sa druge strane, advokat Danko Cvejić kaže za portal Nova.rs da ukoliko se ustanovi da gradilište nije bilo obezbeđeno, odgovornost jeste na izvođaču jer je njegovo da se obeleže radovi.
„Ukoliko se ustanovi da je obeleženo gradilište, onda je odgovornost vozača automobila. Treba videti šta je konkretno bilo, da li su bili obeleženi radovi ili ne. Sad će zavisiti dalje od toka istrage šta će se konkrektno desiti, da li su postojali znakovi, da li je bilo obezbeđeno ili nije, to će verovatno biti ustanovljeno u postupku“, kaže Cvejić.
U Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima, u članu 154 stoji:
„Deo puta na kome su nastale prepreke, odnosno oštećenja, koje se ne mogu odmah ukloniti, odnosno otkloniti ili na kome se izvode radovi, mora biti obeležen propisanom saobraćajnom signalizacijom, a učesnici u saobraćaju obezbeđeni postavljanjem branika. Za postavljanje privremene saobraćajne signalizacije iz stava 1. ovog člana mora se izraditi saobraćajni projekat, osim u slučajevima izvođenja hitnih radova koji ne traju duže od 24 sata. Saglasnost na saobraćajni projekat daje ministarstvo, odnosno nadležni organ jedinice lokalne samouprave. Bliže propise o privremenoj saobraćajnoj signalizaciji, načinu izvođenja radova na putu, izgledu, tehničkim karakteristikama, načinu postavljenja i upotrebe branika i drugih sredstava za obezbeđenje mesta na kome izvode radovi donosi ministar nadležan za poslove saobraćaja. Upravljač puta dužan je da obezbedi postavljanje privremene saobraćajne signalizacije na delu puta na kome su nastala oštećenja ili prepreke koje se ne mogu odmah otkloniti i da obezbedi učesnike u saobraćaju. Izvođač radova dužan je da pre početka radova postavi privremenu saobraćajnu signalizaciju i obezbedi mesto na kome se izvode radovi i da istu održava u propisanom stanju tokom izvođenja radova, a nakon završetka radova da istu ukloni“
Pratite nas i na društvenim mrežama: