2
Biro za društvena istraživanja (BIRODI) zatražio je od Agencije za borbu protiv korupcije da javnost upozna sa svojim predlogom regulisanja sukoba interesa, koji je nastao konstituisanjem najnovijeg saziva Narodne skupštine, jer su poslanici sa izborne liste “Aleksandar Vučić za našu decu" stavljeni u zavisan odnos prema predsedniku Republike. Šta to znači?
Ukratko, iza ove kompleksne najave krije se sada već višedecenijska želja da se sa Narodne skupštine – predstavničkog tela građana ove zemlje – skine uticaj predsednika države koji je (u svim slučajevima sem jednog) ujedno i predsednik najveće stranke i najvažnija politička ličnost u Srbiji.
PROČITAJTE JOŠ...
Kako objašnjava Zoran Gavrilović, predsednik BIRODI, sukob interesa nastao je tako što je predsednik Republike, u svojstvu predsednika Srpske napredne stranke, izradom kriterijuma i predlaganjem kandidata za izbornu listu “Aleksandar Vučić za našu decu” i pozajmljivanjem svog imena izbornoj listi stranke stavio u zavisan odnos prema sebi novoizabrane poslanike sa te izborne liste .
„U kombinaciiji sa činjenicom da je trenutni rejting predsednika Republike znatno viši od rejtinga Sprske napredne stranke i njenih poslanika, poslanici sa liste “Aleksandar Vučić – Za našu decu” svoje postupanje, pre svega glasanje mogu staviti u funkciju ostvarivanja interesa predsednika Srbije, jer su svesni da on može da iskoristi svoj rejting i raspusti aktuelni saziv Narodne skupštine, ukoliko poslanici ne glasaju u skladu sa njegovim interesima“, navodi BIRODI.
„Nasušna potreba“
”Tražimo od Agencije za borbu protiv korupcije da što pre predloži rešenje za regulisanje potencijalnog sukoba interesa narodnih poslanika iz aktuelnog saziva Skupštine Srbije izabranih na listi “Aleksandar Vučić za našu decu” i predsednika Republike i time obezbedi ustavno i zakonito funkcionisanje skupštine“, navodi BIRODI a Gavrilović za portal Nova.rs naglašava da je to „nasušna potreba“ naših građana.
„Zašto? Tu imamo činjenicu da se kupština Srbije kao deo zakonodavne vlasti podređuje predsedniku države, a u Ustavu piše da je Srbija država koja ima podelu vlasti. Druga stvar: mi smo zemlja koja u svom Ustavu ima u članu 6. sukob interesa, operacioinalizovan u članu 7. Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije. Nama je to potrebno za očuvanje podele vlasti“, kaže Gavrilović.
On ne tvrdi da je ovaj uticaj i ostvaren, ali mogućnost manipulacije postoji.
Tomislav Nikolić – „heroj“ demokratije
„Skupština Srbije ima svoj plan integriteta, i taj instrument mora da ima svoju funkciju. Sama Skupština bi morala ovo da uradi i bez Agencije, ali…“, kaže Gavrilović.
Istorija je surovo jasna: nijedan vlastodržac u Srbiji – od Miloševića do Vučića – nije skupio hrabrosti da načini ovaj korak na svoju štetu a u korist demokratije i društva u celini. Svi osim jednog: Tomislav Nikolić je podneo ostaku na čelo SNS nakon što je izabran na mesto predsednika, i to je praktično bio kraj njegove političke karijere.
Njegov primer je verovatno opomena svim naslednicima.
Hrvatski model, makedonski izazov
„Primera radi, u hrvatskom ustavu stoji da predsednik, čim stupi na funkciju, ukoliko je član stranke ili predsednik, daje izjavu o ostavci i podnosi je Skupštini. Nama treba takva promena Ustava ili makar dodatak za Zakon o predsedniku. Ovo je trebalo još 2006. godine da donesemo, ali to se nije dogodilo u Tadićevom mandatu, pa ni u Nikolićevom i Vučićevom“, kaže Gavrilović.
U Makedoniji je ovo pitanje otvorneo, zaključuje direktor BIRODI.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
