0
Mladen Šarčević bio je ministar prosvete u veoma delikatnom perodu kada se prosvetni sistem kao i cela država suočio sa pandemijom. Onlajn nastava, TV časovi, problemi sa malom maturom, provaljivanje testova, sve je to protutnjalo prosvetnim resorom za vreme Šarčevićevog mandata. Sa mesta ministra, on je prešao na novu funkciju i sada je savetnik predsednika države - bavi se strateškim i reformskim pitanjima u oblasti obrazovanja. Za Nova.rs, Šarčević je pričao o zadacima koji ga očekuju sa nove pozicije. Reči je bilo i o uticaju korone na naš prosvetni sistem, a nekadašnji ministar najavljuje i plan nadoknade onoga što je u gradivu propušteno tokom pandemije
„Strategije se neće menjati zbog korone, one su dugoročne priče. Ovde samo može da dođe do neke vrste nadokande rada na znanju učenika, zbog, eventualno, očekivanih propusta i smanjenja obima rada. Ako me budu pitali, ja ću nametnuti pitanje šta ćemo sve predložiti, šta će sve da se radi u prolećnom periodu, u vidu nekih nadoknada, u vidu prelaska nekih delova gradiva koji su sada donekle smanjeni“, najavljuje Šarčevi i otkriva nam teme koje će predložiti u radu Saveta za strateška pitanja i reforme u oblasti obrazovanja, vaspitanja i nauke – tela u kojem su, pored njega i premijerka Ana Brnabić i aktuelni minsitar prosvete Branko Ružić.
Upitan da li nadoknada podrazumeva i neke dodatne časove, Šarčević kaže da je sada rano govoriti o tome.
Zanimalo nas je i da li bi on u ovom trenutku predložio da i učenici mlađih razreda, poput starijih đaka osnovne škole i srednjoškolaca, pređu na onlajn nastavu.
„Svuda u svetu je to postavljeno ovako. Do 11. godine, deca su obavezna da imaju staratelja sa sobom i ne mogu da sede kod kuće sama“, kaže Šarčević.
Nekadašnji ministar, a aktuelni savetnik predsednika Srbije, smatra da će i mala matura na kraju tekuće školske godine biti još bolje digitalno pripremljena.
Zanimala nas je i Šarčevićava ocena o tome kako je obrazovni sistem do ovog trenutka odgovorio na problem pandemije i sprovođenje nastave u drugačijim okolnostima.
„Mi smo dobar model napravili još u martu, a onda smo dobro plivali do juna, bili smo cenjeni pohvaljeni i u nekim razmerama van države. Da je bilo para, da smo mogli da nabavimo još silne računare, bili bismo još kudikamo spremniji. Međutim, znate i sami da je bilo i pitanje čuvanja plata, da su morali budžeti da se koriguju. Osatala je izvesna rupa koja nije omogućila da mi imamo neki ozbiljniji pristup platformama. U ovim okolnostima ne može da se očekuje neki kvalitativniji skok“, objašnjava doskorašnji ministar.
Sa sadašnje pozicije savetnika predsednika Srbije, Šarčević se bavi dugoročnim strategijama kada je reč o prosveti i nauci, planovima za narednih desetak godina.
„Obrazovni standardi postignuća nisu se menjali više od 50 godina. Sadržaju koji se prenose i reprodukuju na zastareli način i gde ima otpora i gde se mnogo zaboravlja. Zato mi na PISA testovima ne možemo da napravimo veliki kvalitativni iskorak. Niko se više od 50 godina nije udubio da sve nastavne sadržaje, od prvog osnovne do kraja srednje škole, kompletno istrese i prepakuje. Sa ciljem da se 30 posto toga smanji, ali ne tako što ćete ga iseći, izbaciti, nego tako što ćete ga na drugi način raditi“, objašnjava Šarčević jedan od svojih zadataka.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
