„Ako iko svojim identitetom razume šta su društvene nepravde, omalovažavanje i nedostatak ljudskih prava u svakodnevnom životu, onda su to žene Srbije i cele planete“, rekla je ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić na multisektorskom dijalogu "Stanje rodne ravnopravnosti u Republici Srbiji". Predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović ocenila je na osnovu podataka da se stanje rodne ravnopravnosti u Srbiji ne razlikuje mnogo od bilo koje zemlje u svetu.
Gordana Čomić je istakla da je važno da „jedni druge slušamo i kada nam se činjenice o rodnoj ravnopravnosti ne sviđaju“. Rekla je da će Srbija bez dijaloga „imati onoliko istina koliko će imati interpretcija kroz monologe ljudi koji ne bi trebalo da učestvuju u monolozima“.
Čomić je rekla da „nikada nije vreme za ono što su problemi žena u Srbiji, osim danas, sada i ovde u Srbiji“.
Alat za promenu nabolje su, istakla je, dosledna primena zakona i obavezno postupanje po preporukama društvenog dijaloga, „što je drugo ime za vladavinu prava“.
Čomić kaže da je sada vreme da se menja položaj žena u Srbiji nabolje na osnovu činjenica o stanju rodne ravnopravnosti.
„Društveni dijalog će služiti da Srbija razgovara o dva osnovna problema, o promeni moći i o ukupnom nedostatku procesa i dijaloga u Srbiji kojim se mere činjenice“, zaključila je Čomić.
Ona je rekla da su žene „hiljadama godina čekale da počnu da ih tretiraju kao ljudska bića, a ne kao predmete i robu, da ih tretiraju kao osobe koje imaju svoja prava, želje i duboku unutrašnjost kojom žele da ižive ono što izbija iz njih“.
Čomić je podsetila da se rodna uloga žene drastično promenila za poslednjih 100 godina i napomenula da će se tek promeniti „za godinu, dve ili četiri u Srbiji ako zajedno budemo radili na primeni onoga što već piše u zakonima u vezi sa ženskim ljudskim pravima“.
Predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović rekla je da su statistika i podaci pokazali da se stanje rodne ravnopravnosti u Srbiji „ne razlikuje baš mnogo od stanja u evropskim državama ili u svim drugim državama na svetu“.
Prema njenim rečima, važno je što je Srbija „u prethodnom periodu pokušala da uvede određene institute i napravi određene dijaloge između institucija i nevladinog sektora“.
Ona je rekla i da je Srbija do nedavno bila jedina država van Evropske unije koja je uvela indeks rodne ravnopravnosti a da je među retkim državama u svetu koje su uvele rodno budžetiranje.
Istakla je da je krovna strategija rodne ravnopravnosti „koja će da se izrodi u narednom periodu“ veoma značajna, kao što je značajan i Zakon o rodnoj ravnopravnosti.
Kako kaže moderan Zakon o rodnoj ravnopravnosti je pripremljen 2016. godine ali nije usvojen jer je bilo „dosta neslaganja unutar Vlade, tačnije u jednom od najznačajnijih ministarstava“.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar