Dok Belorusija ojačava granice s Poljskom, Litvanijom i Ukrajinom, u Ženevi je na zahtev Nemačke održana hitna sednica Saveta za ljudska prava. Usvojena je rezolucija Evropske unije o pokretanju tešnjeg nadzora Ujedinjenih nacija nad navodnim kršenjem ljudskih prava u Belorusiji.
Uprkos protivljenju Rusije, Belorusije, Venecuele i Kine, u sedištu Ujedinjenih nacija u Ženevi održana je žustra debata o stanju ljudskih prava u Belorusiji nakon prošlomesečnih predsedničkih izbora.
U rezoluciji koju je predložila Nemačka zahteva se brz odgovor tog tela, uz ocenu da beloruska policija i zatvorski organi uhapšene demonstrante podvrgavaju mučenju i nečovečnom postupanju.
Specijalni izvestilac UN za Belorusiju Ane Marin kaže da se ne sme dozvoliti još jednu gvozdenu zavesu na evropskom kontinentu.
„Zatvaranje granica prekinuće međunarodnu pažnju. Ljudska prava nisu unutrašnje pitanje neke zemlje, već su od interesa za međunarodnu zajednicu“, naglasila je Marinova.
Učesnicima zasedanja se, putem video-linka, iz egzila u Litvaniji obratila i glavna kandidatkinja opozicije na predsedničkim izborima.
„Tražimo hitan prekid nasilja nad mirnim građanima, oslobađanje političkih zatvorenika, slobodne i poštene izbore. Zahtevamo takođe da se specijalnom izvestiocu Ujedinjenih nacija za ljudska prava omogući ulazak u Belorusiju“, poručila je Svetlana Tihanovska.
Na izlaganje predstavnice opozicije, oštro je reagovao ambasador Belorusije.
„Neprihvatljivo je da se Savet Ujedinjenih nacija za ljudska prava koristi u ocenjivanju izbornog procesa u bilo kojoj zemlji. Hiljade ljudi je pritvoreno jer su kršili zakon – koristili su kamenice, štapove, molotovljeve koktele protiv snaga reda“, naglasio je Jurij Ambrazevič.
Lukašenko: Neće proći scenario iz Venecuele
U Belorusiji se, u ovom trenutku, rešava sudbina Evrope, kaže Aleksandar Lukašenko i upozorava da se u njegovoj zemlji nikada neće dogoditi blickrig za preuzimanje vlasti.
„Prinuđeni smo da zatvorimo granicu sa zapada, pre svega sa Litvanijom i Poljskom i ojačamo granicu s bratskom Ukrajinom, kaže Lukašenko.
Prema rečima Lukašenka, Belorusija je u fazi snažnog političkog, finansijskog i diplomatskog pritiska spolja.
„Susedne zemlje odbijaju da priznaju rezultate naših izbora i, prema venecuelanskom scenariju, pronašle su ‘gvaidicu’ (po Huanu Gvaidu) i proglasile je za predsednika“, dodaje Lukašenko.
Vlasti Poljske i Litvanije zatečene su najavom Minska. Tvrde da granice s Belorusijom za sada funkcionišu normalno.
„Dobijamo informacije da nije obustavljen transport robe preko granice, tako da nam nije jasno šta se dešava. Moramo sačekati, ali je to svakako očajnički potez“, smatra šef litvanske diplomatije Linas Linkevičijus.
Odmeravanje snaga nastavlja se i na vojnom terenu. Dok se kod Bresta u Belorusiji održavaju zajedničke rusko-beloruske vežbe Slovensko bratstvo 2020., američka vojska i njeni zapadni saveznici održavaju vojne vežbe u Ukrajini i Gruziji.
Inače, Tihanovska je danas pozvala Beloruse i strance koji podržavaju Belorusiju da se pridruže Globalnom danu solidarnosti sa Belorusijom 20. septembra. U stvari, to nije jedan dan već cela nedelja, od 20. do 26. septembra.
Sviatlana Tsikhanouskaya invited Belarusians and foreigners supporting Belarus to join the Global Day of Solidarity with Belarus on September 20. Actually, it’s not one day but the whole week (Sep 20-26)
Hashtags of the campaign #solidaritywithbelarus #StandWithBelarus pic.twitter.com/HQ03uP5seq
— Franak Viačorka (@franakviacorka) September 18, 2020
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar