Norveška, jedna od najbogatijih zemalja u Evropi, mogla bi u bliskoj budućnosti da svojevoljno umanji, a potom se i odrekne novca koji joj donosi nafta. Iako su na „crnom zlatu“ dostigli status evropskih superbogataša, nova vlada koja bi uskoro trebalo da bude formirana planira da se okrene obnovljivim izvorima energije. To, međutim neće biti ni lako, ni jeftino.vljive izvore energije u zemlji koja je čiatvo bogatstvo stekla izvozom nafte.
Pročitajte još:
Na nedavno održanim izborima, na kojima su se koplja lomila oko klimatskih promena i budućnosti industrije nafte i gasa u Norveškoj, pobedu su odneli levičari.
U odnosu na dosadašnju konzervativnu vlast prevođenu Ernom Solberg, najdugovečnijim premijerom u Norveškoj, levičari se zalažu za ograničavanje proizvodnje nafte i za nove zelene tehnologije, kao što su energija vetra i takozvani „plavi vodonik“ koji koristi prirodni gas za proizvodnju alternativnog goriva.
Da bi oformio održiv kabinet, mandatar Jonas Gar Stjor mora da ubedi potencijalne partnere na kompromis u pogledu čitavog niza politika koja se kreću od nafte i privatnog vlasništva do odnosa Norveške sa Evropskom unijom.
Zeleni, najverovatniji partner u novoj vladi, pozvaju na hitan prekid istraživanja nafte, a ta stranka je najavila da će ući u vladu samo ako Norveška odmah prestane s eksploatacijom nafte i gasa. Stjor je pozvao na postepen prelazak iz naftne ekonomije. Potencijalni premijer takođe je istakao i spremnost njegove vlade da se usresredi na smanjenje emisije ugljen dioksida u skladu sa sporazumom iz Pariza 2015. godine.
Kris Rokan Iversen, zamenica predsednika Zelenih, tvrdi da, ako Norveška ubrzo ne prestane s vađenjem nafte, to će se negativno odraziti kako na klimu, tako i na čuvenu državu blagostanja.
„Usred klimatske i kovid krize, zaključali smo se još više u naftu i gas“, kaže Iversen.
Norveška je vodeći proizvođač nafte u Zapadnoj Evropi i treći najveći izvoznik prirodnog gasa u svetu posle Rusije i Katara i trenutno se nalazi na raskršću između ekoloških težnji i zavisnosti od ogromnih rezervi nafte i gasa.
Proizvodnja nafte poslednjih godina u ovoj zemlji raste nakon otkrića orgnomnog nalazišta Johan Svedrup u Severnom moru. Ranije je ukupna proizvodnja iznosila 226,5 miliona barela, šest odsto više nego godinu ranije.
„Napuštanje nafte je neizbežno“
Ekonomisti veruju da će napuštanje nafte za Norvešku biti skupo, ali i neizbežno.
– Možemo li da priuštimo napuštanje nafte? To će biti ekstremno skupo. Ipak, možemo li da priuštimo da ne napustimo naftu? Ne, ne možemo. Teško je reći da je nečinjenje najbolja opcija, ali moramo pronaći dobru ravnotežu – kaže Hilde Bjornland, profesorka ekonomije na BI poslovnoj školi.
Naftni sektor čini 14 odsto bruto društvenog proizvoda Norveške, kao i 40 odsto njegovog izvoza i zapošljava 160.000 ljudi direktno, odnosno šest odsto ukupne radne snage naftna industrija je pomogla zemlji da stekne največisuvereni fond na svetu, koji danas vredi oko 12 triliona norveških kruna, odnosno 1,4 triliona dolara.
BONUS VIDEO Biomasa energent budućnosti
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare