Vlada Republike Srpske podnela izveštaj Savetu bezbednosti

Svet 30. apr. 202112:30
Podeli:
Foto: EPA-EFE/OLIVIER HOSLET / POOL

Vlada Republike Srpske uputila je Savetu bezbednosti UN 25. izveštaj, u kome je naglasila da će RS nastaviti da se svim političkim i pravnim sredstvima zalaže za poštovanje, sprovođenje i zaštitu Dejtonskog mirovnog sporazuma.

Pročitajte još:

U izveštaju je navedeno da je Dejtonski sporazum kamen temeljac regionalnog mira duže od 25 godina, da je zaustavio rat i doneo formulu stabilnosti i demokratske vlasti u BiH, zemlji dubokih međunacionalnih podela.

„Srpska jednostavno insistira, kao što bi trebalo da čine sve strane, na poštovanju tog sporazuma i nastaviće da se zalaže za sprovođenje i zaštitu ovog sporazuma svim političkim i pravnim sredstvima“, navedeno je u izveštaju.

Navodeći da je RS opredeljena za budućnost BiH kao uspešne i stabilne zemlje, utemeljene i vođene principima na kojima počiva Dejtonski sporazum, u dokumentu naglašava da je s tim ciljem rukovodstvo RS u aprilu ove godine pozvalo na otvoren politički razgovor oba entiteta i tri konstitutivna naroda BiH, kako bi se „vratili slovo i osnovna načela Dejtonskog sporazuma“.

U izveštaju je upozoreno da „stalni pritisci i pretnje ukidanjem mehanizama zaštite i garancija za sve konstitutivne narode iz Dejtonskog sporazuma mogu neke Srbe i Hrvate, kao i druge u regionu, navesti da dovedu u pitanje budućnost BiH“.

„Jedina pretnja po budućnost i stabilnost BiH dolazi od onih koji nikada nisu prihvatili Dejtonski sporazum i aktivno rade na njegovom podrivanju“, istaknuto je u dokumentu.

Dejton

U izveštaju je dalje navedeno da je RS demokratski entitet sa „25 godina dugim istorijatom slobodnih, pravičnih i konkurentnih izbora, te da uvažava i poštuje ljudska prava i dobrodošlim smatra pripadnike svih vera i nacija“.

Dodaje se da Vlada Republike Srpske „energično podržava napore na promovisanju uzajamnog razumevanja i poštovanja među različitim grupama u Srpskoj“.

„Republika Srpska podržava sprovođenje odluka Evropskog suda za ljudska prava ukidanjem nacionalnog predznaka za članove Predsedništva BiH i Dom naroda iz RS“, navedeno je u dokumentu.

Kada je reč o evrointegracijama, u izveštaju je naglašeno da je Republika Srpska potpuno opredeljena za reforme nužne za te integracije BiH, te da je već ostvarila znatan napredak, uključujući usklađivanje propisa sa evropskim pravnim tekovinama i sprovođenje ekonomskih reformi i mera protiv korupcije.

U delu koji se odnosi na odnose sa susednim zemljama, međunarodnom zajednicom i regionalnu saradnju, u izveštaju je navedeno da Republika Srpska snažno podržava inicijativu mini-Šengen, kao projekat uklanjanja prepreka na zapadnom Balkanu, kojem su se pridružile Albanija, Srbija i Severna Makedonija.

U izveštaju se navodi da se Republika Srpska nada da će se BiH pridružiti mini-Šengenu i drugim nastojanjima da se učvrste veze i saradnja sa susednim zemljama, te da nastavlja da sarađuje sa zemljama u regionu u želji da unapredi odnose i neguje saradnju.

U ovom dokumentu je poručeno i da RS podržava saradnju sa NATO, ali se protivi članstvu BiH u bilo kom vojnom savezu, zalažući se za neutralnost, slično statusu koji imaju Austrija, Švedska, Finska i Irska.

U dokumentu je navedeno da svega 20 posto izbornog tela u Republici Srpskoj podržava članstvo u NATO, tako da je sasvim prirodno što se članstvu u taj savez protive sve relevantne stranke u RS, bilo da su u vlasti ili opoziciji.

„Štaviše, s obzirom na ciljnu potrošnju na odbranu koju NATO zahteva, odnosno dva odsto BDP, članstvo u tom savezu bi značilo ogromno povećanje potrošnje na odbranu. Povećanje vojne potrošnje koje nosi to članstvo zahtevalo bi štetno povećanje poreza ili bolno rezanje potrošnje, koje BiH jednostavno ne može da iznese“, navedeno je u izveštaju Vlade RS Savetu bezbednosti UN.

U dokumentu je istaknuto da, s druge strane, i bez obzira na opredeljenost za neutralnost, Republika Srpska podržava i aktivno učestvuje u kontinuiranoj saradnji BiH sa NATO, poput programa „Partnerstvo za mir“, kojem je BiH pristupila 2006. godine, kao i Individualnog akcionog plana za partnerstvo sa BiH, usaglašenog sa NATO 2008.

„Republika Srpska je podržala i odluku Saveta ministara iz februara 2021. godine, kojom je formirana Komisija za saradnju sa NATO i odobren Program reformi koji će biti poslat u sedište NATO. Srpska, takođe, tesno saradjuje sa SAD i drugim članicama NATO na suzbijanju terorizma i drugim bezbednosnim pitanjima“, istaknuto je u izveštaju.

U dokumentu je navedeno da je ranijim proklamacijama RS iznosila stav o demilitarizaciji BiH, smatrajući da je to najbolje i najkorisnije rešenje, jer bi se ogromna novčana izdvajanja za odbranu i oružane snage na nivou BiH mogla korisnije iskoristiti u mnogim oblastima, poput zdravstvene i socijalne zaštite, obrazovanja, pomoći privredi u otvaranju i očuvanju radnih mesta.

BONUS VIDEO:

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar