Buduća vlada Crne Gore počivaće na sedam principa, među kojima je eksplicitno obavezivanje da će sprovoditi i sve obaveze koje je država preuzela članstvom u NATO.
Nosioci tri liste koje su na izborima osvojile većinu – Zdravko Krivokapić, Aleksa Bečić i Dritan Abazović, danas pred novinarima saopštiće ono što je nesporno i na čemu će počivati buduća vlada i vlast.
“Iako će zvanični rezultati parlamentarnih izbora biti saopšteni do ponedeljka, oni će pred javnost izaći s onim oko čega nema dileme i što je osnova svakog daljeg razgovora”, rekao je nezvanično jedan od sagovornika “Vijesti”, navodeći da su razlog tome velika očekivanja građana i interesovanja o toku pregovora o formiranju nove vlasti.
Pročitajte još
Usaglašeni postulati su u stvari precizirana verzija onoga što su lideri dogovorili na sastanku nakon izborne pobede, a to je da će nova, demokratska vlast, odgovorno ispunjavati sve međunarodno preuzete obaveze, odnosno sprovoditi reforme kako bi Crna Gora u najkraćem mogućem roku pristupila Evropskoj uniji.
Iako su lideri Demokratskog fronta javno potvrdili da neće osporavati članstvo Crne Gore u NATO, taj deo u vezi s preuzetim obavezama biće jasno naznačen u promovisanju politike nove skupštinske većine, rekao je jedan od sagovornika.
Ostaje takođe ponuda predstavnicima manjinskih naroda da budu deo nove vlasti.
Vladavina prava, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala i poštovanje Ustava i zakona kao temeljni postulati su poslednjih meseci kreativno tumačeni, a zbog čega je aktuelna vlast bila na meti kritika Evropske komisije i dela domaće javnosti.
Krivokapić, Bečić i Abazović saglasni su da nova vlast treba da bude ekspertska, odnosno da u njoj budu stručnjaci iz konkretnih oblasti bez obzira na njihovu političku, versku, nacionalnu ili bilo koju drugu osobenost.
Ukoliko novu ekspertsku vladu bude vodila nestranačka ličnost, a za sada se Zdravko Krivokapić pominje kao ta osoba, prvi njegovi saradnici mogli bi biti politički zvaničnici iz redova nove parlamentarne većine.
To je jedna od opcija o kojoj razgovaraju predstavnici tri opozicione koalicije koje su dobile 41 mandat na parlamentarnim izborima.
Jedan od lidera Demokratskog fronta Nebojša Medojević je i pre izbora 30. avgusta objavljivao kako će mesto na izbornoj listi prepustiti nakon pobede, aludirajući da će biti u izvršnoj vlasti.
Takva očekivanja ima i njegov kolega, lider Nove Andrija Mandić dok Milan Knežević ne insistira da mu je mesto u vladi, rekli su sagovornici.
Dokle se stiglo u nezvaničnim razgovorima juče niko nije hteo da kaže, navodeći da je prerano za to.
Više sagovornika reklo je da se na ovakvu mogućnost ne gleda blaglonaklono i od strane nosilaca liste koalicije “Za budućnost Crne Gore”, jer bi mogla negativno da utiče na međunarodni rejting nove vlasti s obzirom na to da oni važe za proruske igrače.
Krivokapić i Abazović insistiraju na ekspertskoj vladi, pa je nosilac liste “Za budućnost Crne Gore” u više navrata rekao da bi u njoj moglo biti mesta i za one iz Demokratske partije socijalista ako su “ljudi od znanja”.
On je juče to ponovio u intervjuu za beogradski list “Danas”.
Upitan da li će u ekspertskoj vladi biti mesta i za eksperte iz DPS-a, odgovorio je: “To što se neko aktivno bavio politikom ne treba da bude kriterijum koji bi nekoga isključio iz buduće vlade, posebno ako se radi o ličnosti zavidnih profesionalnih referenci. Što se tiče kadrova koje je imenovao DPS, niko od ljudi koji su svoj posao obavljali savesno i u skladu sa zakonom, ne treba da brine za svoje pozicije jer nova vlada neće sprovoditi politički revanšizam”.
Iz koalicije “Za budućnost Crne Gore” odgovorili su juče “Vijestima” da je “formiranje Vlade načelno dogovoreno odmah nakon objavljivanja izbornih rezultata. Trenutno se razmatraju kriterijumi i tehnička pitanja. Kada to dogovorimo i definišemo, na dnevni red će doći i kadrovska rešenja”.
Kandidat za poslanika i generalni sekretar demokrata Boris Bogdanović rekao je “Vijestima” da je “opredeljenje tri lidera da pozovu manjinske partije da participiraju u novoj vlasti”.“Radujemo se širenju vladajuće većine jer je to prije svega doprinos stabilnosti i pomirenju u Crnoj Gori”, kazao je on.
Bogdanović podseća da će koalicije “Za budućnost Crne Gore”, “Mir je naša nacija” i “Crno na bijelo” formirati vlast.
“U tom cilju tri lidera su dan nakon završetka izbora utvrdila četiri principa na kojima će počivati buduća demokratska vlada. Prvi je da će odgovorno sprovoditi sve međunarodno preuzete obaveze, drugi da će realizovati sve neophodne reforme kako bi Crna Gora u najkraćem mogućem roku pristupila Evropskoj uniji, treći da će Vlada biti ekspertska, konstituisana od kadrova koji su stručnjaci iz konkretnih oblasti bez obzira na njihovu političku, versku, nacionalnu ili bilo koju drugu osobenost i četvrti da će nova vlast u potpunosti biti posvećena poštovanju Ustava i primjeni zakona, uz izmene, dopune i reviziju svih diskriminatorskih zakonskih i podzakonskih akata, uključujući i Zakon o slobodi veroispovesti”, navodi on.
Kandidat za poslanika i lider Prave Crne Gore Marko Milačić rekao je da formiranje nove vlade ide po planu: “Sve tri koalicije pokazale su najveći nivo zrelosti. Ne treba nikoga diskvalifikovati, eksperte ili političare. Važno je da ima političke volje da se izgrade resori u kojima su i da se obračunaju s kriminalom i korupcijom.”
Najviši zvaničnici Bošnjačke stranke razgovarali su u ponedeljak s kolegama iz Demokrata, nudeći im manjinsku vladu.
Nakon sastanka saopšteno je da je predsednik BS Rafet Husović rekao da se BS zalaže za manjinsku vladu, koju bi predvodile Demokrate, uz učešće koalicije “Crno na bijelo” i manjinskih partija.
“Smatramo da bi Demokrate trebalo da budu okosnica nove vlasti, jer im izborni rezultat za to daje legitimitet. U tom smislu, imaće podršku BS, a očekujemo i od ostalih proevropskih i građanskih političkih faktora, bez obzira da li ćemo biti deo vlasti. Time bi se stvorila potrebna proevropska dvotrećinska većina u Parlamentu, čime bi se deblokirali određeni procesi i svakako stvorili uslovi za sveobuhvatnu društvenu reformu, jačanje institucija i vladavine prava u cilju dostizanja evropskih standarda”, rekao je “Vijestima” portparol BS Adel Omeragić.
To bi značilo da bi manjinsku vladu trebalo da podrži DPS.
Abazović i Bečić više puta ponovili su da neće biti nikakve saradnje sa DPS-om.
Demokratski front saopštio je pre dva dana da opštinski odbori članica koalicije traže organizovanje skupova protiv odlazećeg režima, kako bi pokazali da ga se ne plaše. Povod su, kako su objasnili poruke s takozvanih patriotskih okupljanja. Takođe su objasnili da to neće činiti bez saglasnosti koalicionih partnera.
Iz koalicije “Za budućnost Crne Gore” kažu da su u ovom momentu okupljanja onih koji su glasali za promene nepotrebna: “Javni skupovi u ovom momentu odlazećem režimu otvorili bi prostor za provociranje sukoba, sceniranje incidenata i kompromitaciju naše veličanstvene pobede…”
Boris Bogdanović saglasan je s tim, navodeći da je vlast smenjena i svaka ideja o novim protestima suprotstavljena je političkoj logici i besmislena.
“Budući da DPS na sve načine pokušava da prekroji izbornu volju građana i podigne tenzije u društvu, neophodno je ostati pribran i ne vući političke poteze koji njima idu u prilog. Stoga, mi iz koalicije “Mir je naša nacija” pozivamo na pribranost, uzdržanost i hladne glave, kako bismo u miru formirali vlast i krenuli da ekonomski i moralno uzdižemo Crnu Goru. Kada je reč o kadrovskim rešenjima, idemo korak po korak, a prvi je demontiranje autokratskog režima”, rekao je funkcioner Demokrata.
Predsednik Upravnog odbora Instituta alternativa Stevo Muk rekao je da je koalicija koja je pobedila na izborima u Crnoj Gori 30. avgusta još u izbornoj noći jasno saopštila da upućuje poziv strankama manjinskih naroda za učešće u novoj vladi.
Na pitanje da li veruje u ekspertsku vladu, Muk je rekao da je taj koncept izazovan.
“Mi nismo, kao što nisu ni političke stranke koje su se zalagale za taj koncept do kraja definisale šta to znači, ko su stvarno ekpserti i kakva je njihova uloga i odnos prema ljudima koji nose politički autoritet. U idealnim okolnostima bih rekao da ljudi koji su dobili na izborima moraju da preuzmu političku odgovornost, da rade u vladi i da pokažu da su spremni da ispune obaćanja koja su dali u toku kampanje i nakon izbora.Čini mi se da bi ekspertsku vladu lakše progutao i deo međunarodne javnosti. Čini mi se da bi kombinacija u kojoj bi nosioci izbornih lista prihvatili da politički autoritet smeste u sam vrh vlade kroz obavljanje funkcija predsednika i potpredsednika, a da ministri budu eksperti, bila neka mjera kompromisa između obaveza da se ipak politički nosi i odgovara za ono što je politika vlade, ali i potrebe da možda naročito u ovom finansijsko-ekonomskom i budžetskom delu u susret posljedicama ekonomske krize trebaju nam najbolji eksperti koji će omogućiti da budžet i finansije i ekonomija budu stabilni i da ostvarujemo makar minimum za funkcionisanje države”, rekao je Muk Televiziji N1.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar