0
Cetinje je ranjeno. Grad humora u jednom danu postao je mesto tuge i bola, kažu Cetinjani, koji sa mukom u glasu, u stanju šoka i neverice, govore za Nova.rs.
Poznati po vicevima, šalama i smehu, Cetinjani u protekla tri dana ne pričaju mnogo. Ulicama grada zavladala je tišina koja guši, u restoranima, kafićima, parkovima, sede grupe ljudi, pa i ako se desi da progovore, pitaju se među sobom: „Kako je moguće da njihov grad bude mesto najveće tragedije koja je ikada zadesila Crnu Goru?“.
Pročitajte još:
„Teško mi je da govorim o žrtvama, o tragediji koja nas je sve pogodila. Sav se naježim kad pomislim na taj dan. Nemojte ništa da pitate, svi smo u šoku. Ovako nešto naš grad nije nikad doživeo. Navikli smo na humor, na šalu, po tome smo poznati, a od petka smo svi u crnini. Ko nije bio na pokajanju, taj ne zna šta je muka. Ubijena su deca, nedužna deca“, kaže Petar, sa kojim smo razgovarali u jednom od kafića u centru grada.
Osmeh na licu kod njega se nazire samo na pomen Nena Kaluđerovića.
„On je heroj, spasio je ko zna koliko ljudi. Da njega nije bilo, ne znamo ko bi još nastradao. Garantujem da bi 99 odsto Cetinjana sad za njega dalo život“, uverava nas Petar.
Nedaleko od centra, u ulici bez imena, ne dužoj od 20 metara, na pola minuta hoda od Cetinjskog manastira, desilo se masovno ubistvo, ostavljajući za sobom muk. U nekoliko kuća, čiji su žitelji preživeli masakr i svedočili ubistvu svojih komšija, ne čuje se glas. Tek poneko proviri na prozor, a vrata i kapije, koje su do pre nekoliko dana bile otvorene, sad su pod ključem.
Kući porodice Borilović teško je prići, jer staklo je svuda, a vazduhom se i dalje širi “miris” smrti. Razbijeni prozori i vrata, svedoče o mučnom zločinu.
Pred vratima je pošta, koju nema više ko da preuzme, trotinet, bicikla, sve zatrpano staklom. Komšije izviruju, ali na pomen Borilovića, povlače se u kuću i navlače zavese.
„Ubio nam je sav komšiluk, pet kuća je prazno“, kroz suze, drhtavim glavom kaže za Nova.rs M.J. koja je sa ćerkama, starim šest i osam godina, imala sreće da prošlog petka, za dlaku izbegne smrt.
„Čula sam buku i izašla na prozor sa ćerkama. Borilović se nije krio, grabio je koga će pre da ubije. Stao je ispred naše kuće, raširio ruke i dozivao mog muža, koji nije bio tu. Onda se obratio nama i povikao: ‘Izađite pi*ke, gde ste se sakrile?’. Od straha nisam mogla da se pomerim, nisam disala. Toliko sam bila uplašena, da se nisam setila ni policiju da zovem. Jedan komšija ih je ipak pozvao. Čuli su se pucnji, čas bliži, čas dalji. Decu sam pomerila od prozora. Razmišljala sam da li da ih uzmem za ruke i da bežim, ili da ostanemo unutra“, kaže.
Kako kaže, najviše se plašila da će ubica razvaliti vrata, kao što je to uradio dvema komšinicama, koje su se malo pre toga vratile sa pijace.
„Onda sam videla da je odjurio uz ulicu, pa se pojavio jedan policajac koji je krenuo za njim. Kasnije su ga odneli ranjenog. U međuvremenu se pojavio taj čovek, Kaluđerović. On ga je ubio. Kad sam čula prve pucnje, zvala sam sa prozora upomoć, da bilo ko dođe, da pomogne, da mi odvede decu što dalje odavde. Tek kad su se okupili specijalci, policija i građani, izašla sam sa decom iz kuće. Prošla sam kroz gomilu naroda, pa je stigla moja sestra i odvela nas kod nje“, u razgovoru za Nova.rs svedoči M.J. o monstruoznom danu.
Pucnjava je odzvanjala sat vremena.
“A u prvih pola sata nikoga nije bilo na ulicama. Jurio je sam i pucao na svakog ko se pojavio, a onda je njegov ujak potrčao za njim i nastradao. Posle pola sata pojavio se taj jedan policajac kojeg je ranio. A tek sat vremena od početka pucnjave građani su se okupili. Među njima je bio i Kaluđerovć, koji je stigao Borilovića i pucao u njega. Potom su lekari na nosilima spustili našu komšinicu i njenu decu. Videla sam ih, to je bilo nešto najstrašnije”, seća se Miljana, dok pokušava da zaustavi suze.
Kao da je počeo rat.
“Moje ćerke su mislile da se zaratilo, pa sam im rekla da ne brinu, da se snima film. Međutim, tri dana kasnije, mlađa ćerka rekla mi je kako joj je žao što se sve to desilo. Deca znaju, ne možemo ih prevariti. Žena kojoj su ubili celu porodicu, sina joj ranili, stigla je u sred tog užasa. Videla je prazna policijska kola u ulici, pa je krenula gore da vidi šta se dešava. Nikoga nije bilo da je zaustavi, da joj kaže da ne ide i ona je stradala. Ko god mu se našao na putu, ubijen je ili je ranjen. A Kaluđerović je došao da pomogne, jer se na Cetinju sve brzo pročuje. Došao je naoružan da nas spasi, a kamo sreće da su se građani brže organizovali”, kaže Mijana, koja živi u kući ispod Borilovićeve, i koja je tog kobnog dana imala sreće da je metak zaobiđe.
Podsetimo, u petak 12. avgusta, u popodnevnim satima, Vuk Borilović (34), ubio je iz lovačke puške 10 ljudi iz svog komšiluka, među kojima je i dvoje dece, a šestoro je ranio.
“Ne pitajte odakle Kaluđeroviću oružje”
Slučaj masovnog ubistva koje je počinio Vuk Borilović, preuzela je kriminalistička policija u Podgorici, a njihove kolege sa Cetinja kažu da nisu mogli brže da reaguju.
“Naša stanica udaljena je pola kilometra od ulice u kojoj su se dogodila ubistva. Nismo mogli brže da stignemo, čim smo čuli pucnje i dobili poziv, kolege su krenule. Kada smo stigli masakr je nažalost već počinjen, a Kaluđerovića je privela podgorička policija na razgovor. On je kum sa Martinovićem čija je žena, Nataša, ubijena, kao i dvoje dece. Takođe, kum je i sa Mitrovićem, koji je jedan od žrtava. Odakle Kaluđeroviću oružje je pitanje koje se ne postavlja, ako me razumete. Svakako je dobro što se našao na licu mesta da zaustavi dalje ubijanje”, kaže za Nova.rs pripadnik policije sa Cetinja, koji je zamolio da ostane anoniman.
On tvrdi da Vuk Borilović nije ranije privođen, ali da su komšije prijavile da se u poslednjuh deset dana “čudno” ponašao.
“Niko ranije nije prijavljivao Borilovića. Bio je miran čovek, nije imao kriminalni dosije, niti je u njegovoj kući bilo porodičnog nasilja, ništa slično. Istraga će pokazati šta je bio motiv i šta je dovelo do ubistava” kaže naš sagovornik iz policije sa Cetinja.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
