Luka Marijupolj, koju ruske snage tvrde da su zauzele, bila je poprište nekih od najkrvavih borbi od početka rata. Grad je pod stalnim napadima od 25. februara, a život onih koji nisu pobegli već skoro 60 dana mogao bi se opisati kao košmar.
Ujutro 25. februara, ruske snage su napredelova sa teritorije Donjecke Narodne Republike na istoku ka Marijupolju. Naišli su na ukrajinske snage u blizini sela Pavlopil, gde je njihovo napredovanje zaustavljeno. Vadim Bojkčenko, gradonačelnik Marijupolja, rekao je da su tada uništena 22 ruska tenka.
Dan kasnije ruske snage nastavile da bombarduju grad, da bi potom 27. februara ruska tenkovska kolona napredovala ka Marijupolju iz pravca samoproglašene Donjecke Narodne Republike (DNR). Dan kasnije udari su nastavljeni, a nestalo je i struje, gasa i interneta.
Lider samoproglašene DNR Denis Pušilin 1. marta rekao da su opkolili grad Volnovahu i da će uskoro učiniti i sa Marijupoljem.
Ruska artiljerija je nastavila da bombarduje grad, koji su potpuno opkolili 2. marta, nakon čega se opsada pojačala. Kako tvrdi ukrajinska strana, ruske trupe su počele da granatiraju stambena naselja, pa je tako istog dana gađano gusto naseljeno područje grada, a zamenik gradonačelnika Sergij Orlov je rekao da ima najmanje stotine poginulih.
Crveni krst je 13. marta upozorio da je opsada ovog grada postala humanitarna kriza. Radnici Crvenog krsta su tamošnje uslove opisali kao apokaliptične, uz zabrinutost za humanitarnu situaciju uzrokovanu velikim oštećenjima infrastrukture i nestašicom hrane. Ukrajinci tvrde da je u opsadi ubijeno 21.000 civila.
Brojne lokacije u gradu što civilne, što vojne bile su meta ruskog granatiranja. Mesec dana nakon sukoba, ukrajiske vlasti su saopštile da je oko 90 odsto zgrada u Marijupolju uništeno ili oštećeno. Do 18. marta borbe su stigle sve do centra grada, onemogućavajući napore za evakuaciju civila.
#Russian claims of a mass #Ukrainian surrender in #Mariupol are likely false, but Russian forces forced Ukrainian troops to abandon the #Ilyich metal plant in Mariupol, constricting the two remaining pockets of Ukrainian defenders.
— ISW (@TheStudyofWar) April 13, 2022
Read the full report: https://t.co/Qw0a1fTC1W pic.twitter.com/s4a43IfqIK
Dana 9. marta vazdušni napad oštetio porodilište i dečju bolnicu.
Ukrajinski zvaničnici obajvili su da su „ruske okupacione snage bacile nekoliko bombi na dečiju bolnicu“. U napadu je poginulo troje ljudi, a najmanje 16 osoba je ranjeno.
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski rekao je da su deca zatrpala pod ruševinama.
On je objavio i video snimak sa mesta napada na kojem se vidi u kakvom je stanju bolnica posle granatiranja.
„Direktni udar ruskih trupa na porodilište. Ljudi, deca su pod ruševinama. Zverstvo! Koliko će još svet biti saučesnik igrorišući teror“, napisao je Zelenski na Telegramu i Tviteru.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je rekao da je zgrada ranije bila porodilište, a da ju je Rusija bombardovala jer ju je tada zauzeo bataljon Azov.
#Mariupol Update:#Russian forces continued assaults against #Ukrainian defenders in the Azovstal plant but did not make any verifiable gains in the last 24 hours. Ukrainian military sources shared footage of limited counterattacks near the plant.https://t.co/l7qg7yfv3g pic.twitter.com/lzSGRtScqw
— ISW (@TheStudyofWar) April 18, 2022
Dana 16. marta Donjecko regionalno dramsko pozorite je pogođeno i u velikoj meri uništeno vazdušnim napadom. Gradsko veće Marijupolja je optužilo Rusiju da je gađala dramsko pozorište gde se sklonilo stotine civila.
Hjuman Rajts Voč je rekao da je u pozorištu bilo najmanje 500 civila, a Serhij Taruta, bivši guverner Donjecke oblasti, izjavio je da je unutra bilo oko 1.300 ljudi.
Satelitski snimak koji je objavio Maksar Tehnolodžis 14. mata pokazuje da je ruska reč za „decu“ bila ispisana velikim belim slovima na trotoaru ispred i iza pozorišta, što je jasno stavilo do znanja da se tu nalaze civili.
Ruske snage su 20. marta bombardovale umetničku školu koja se koristi kao sklonište u opkoljenom gradu Marijupolju.
„Oko 400 ljudi je boravilo u zgradi koja je uništena u napadu“, navelo je gradsko veće Marijupolja u saopštenju.
Od početka sukoba govori se o velikom broju ubijenih civila. Međutim, te podatke nije moguće proveriti iz nezavisnih izvora jer je grad pod opsadom.
Zamenik gradonačelnika Marijupolja Sergej Orlov je još 9. marta tvrdio da broj ubijenih ljudi ide preko 1.000 i da se mrtvi sahranjuju u masovnom grabnicama. Čak su se pojavili i snimci na kojima se vidi kako je iskopan rov i kako radnici ubacuju u njega tela uvejena u platnene tkanine ali i u posebne kese.
Pjotr Andrjuščenko, savetnik gradske vlade, međutim, izjavio je da bi broj ubijenih civila mogao da bude do 20.000. Njujork tajms je izvestio da su se zvančnici u ovom gradu dugo borili da objasne koliko je ljudi nastradalo. Pojavili su se i snimci na Telegramu kako stanovnici sahranju svoje komšije u dvorištima zgrada, a neki su navodno morali da pretvore zgradu pošte u improvizovanu mrtvačnicu.
AP je preneo informaciju među ubijenima ima mnogo majki i dece, a lekari iz Marijupojla su rekli da leče deset povređenih civila na jednog ranjenog ukrajinskog vojnika. Sredinom aprila, gradonačelnik Marijpolja je rekao da je u opsadi grada nastradalo 21.000 civila.
Petro Andrjuščenko, savetnik gradonačelnika Marijupolja, izvestio je 6. marta da stanovnici „piju vodu iz bara na ulicama“, jer nema pijaće vode u gradu zbog ruskog granatiranja i bombardovanja koje traje 24. sata dnevno.
Istakao je da nema ni telefonskih linija, struje, kao ni grejanja.
Mnogi civili nisu bili u mogućnosti da se evakuišu iz grada zbog stalnih napada na humanitarne koridore i kršenja primirja. Tako je američki ambasador u Oganizaciji za evropsku bezbednost i saradnju Majkl Karpenter, opisao dva incidenta koja su se dogodila 5. i 6. marta kao ratne zločine.
#Mariupol Update:
— ISW (@TheStudyofWar) April 21, 2022
Occupation authorities of Mariupol announced on April 20 that Russian and DNR forces will hold a "Victory Day" parade on May 9. Russian forces may undertake hasty and poorly-organized offensive actions to clear Azovstal before this date.https://t.co/XwMhBUV2xW pic.twitter.com/eHgSUVNJ81
Crveni krst je izveštavao o tome da se stotine hiljade stanovnika u gradu suočava sa ekstremnom i potpunom nestašicom osnovnih potrepština poput hrane, vode i lekova. CNN je 21. marta izvestio da je zvaničnik u Marijupolju rekao da se ljudi plaše da napuste skloništa čak i da bi dobili hranu, što znači da pokušavaju da jedu i piju manje ono što već imaju.
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski je 23. marta objavio da je civili ne mogu da izađu iz Marijupolja, i da su zarobljeni u nehumanim uslovima „bez hrane, tekuće vode i lekova“.
Kada su gađane stambene četvrti, život u gradu je postao pakao. Satelitski snimci od 9. marta pokazivali su velika oštećena na infrastrukturi – kućama, zgradama, prodavnicama…
16. marta BBC njuz je izvestio da su stalni ruski napadi od grada napravili „pustoš“. Dim i požari su buktali širom grada, a jedan stanovnik je jednom prilikom rekao za BBC da nema netakute zgrade na levoj obali grada i da je sve izgorelo do temelja“.
PROČITAJTE JOŠ:
Ukrajinske vlasti su navele da je oko 90 odsto zgrada oštećeno ili uništeno. Navadeno je da je oštećeno 90 odsto bolnica u gradu, a da su rusi ganatirali i 23 škole i 28 vrtića. Skaj njuz ističe da su brojne civilne oblasti ostale poputne neprepoznatljive posle bombardovanja.
Dana 19. marta 2022. godine, ukrajinski policajac u Marijupolju je snimio video na kome kaže: „Deca i starci umiru. Grad je uništen i izbrisan sa lica zemlje“.
Do 18. aprila, ukrajinski zvaničnici su procenili da je najmanje 95 odsto Marijupolja uništeno u borbama, uglavnom kao rezultat ruskog bombardovanja.
Sva dešavanja iz Ukrajine možete da pratite na našem blogu UŽIVO.
BONUS VIDEO: Vožnja kroz razrušeni Marijupolj
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Pratite nas na Google News
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare