Šabnam je imala samo 22 godine kada je ubila sedam članova svoje porodice u Indiji. Bila je učiteljica, a njen dečko Salem je bio nezaposlen. Porodice nisu želele da daju blagoslov njihovoj ljubavi, u trenutku kada je ona nosila njihovo dete. Sada, trinaest godina kasnije, njihov sin ostaće siroče, a ona postati prva žena pogubljena od 1955. godine u ovoj zemlji.
Pročitajte još:
Šabnam i Salim bili su mladi ljubavnici koji su živeli u istom selu. Iako je indijska podela na kaste često povezana sa Hindu zajednicom, postoji slična hijerarhija među muslimanskim porodicama, na osnovu njihove prošlosti ili dela arapskog sveta iz kojeg dolaze. Roditelji često pritiskaju decu da se venčaju sa osobom iz njihove zajednice, a ukoliko do toga ne dođe neretko sledi nasilje, i u ekstremnim slučajevima, ubistavo zbog navodne sramote nanete porodici.
Šabnam je 15. aprila 2008. godine ubila sedam članova porodice – oca, dva brata, majku, snaju, rođaka (14) i desetomesečnog nećaka. Pre ubistava, kaže Lal Muhamed otac Šabnamine pokojne snaje Anjum, u porodičnoj kući je bilo prilično napeto.
„Šabnam ide u pogrešnom smeru, želi da se uda za Salima, a atmosfera kod kuće je užasna“, rekao je na suđenju na Okružnom sudu 2008. godine.
Ono što je šokiralo rođake ubijenih jeste to da je Šabman u trenutku u kom je počinila masakr bila u drugom stanju. Ipak, još nije sasvim jasno da li je ona znala da je osam nedelja bila trudna u vreme ubistava. Tužilaštvo kaže da jeste znala, čak i da to delimično može biti motiv ubistva. Oni tvrde da postoji i mogućnost da je to učinila kako bi bila jedina naslednica imovine, te da joj je plan bio da u imovini koju bi nasledila živi sa Salimom i njihovom bebom.
Sa druge strane, njen advokat Rastogi kaže da tužilaštvo nema dokaze kojima može da potkrepi tu teoriju i da je Šabnam za trudnoću saznala tek u toku rutinske lekarske kontrole nakon što je uhapšena.
Okružni sud proglasio je par krivim za ubistvo sedam osoba i osudio ih na smrt vešanjem. Oni su se žalili Visokom sudu kao i Vrhovnom sudu Indije, najvišem sudu u zemlji, ali je svaki put njihov zahtev odbačen.
Masakr počeo šoljom čaja
Prema sudskim izveštajima, ona je tog 14. aprila 2008. godine svojoj porodici u čaj sipala sedative, a njen momak je potom u kuću došao sa sekirom.
„Šabnam je držala glavu svakog člana, a ja sam im prerezao grlo, jednom po jednom“, priznao je Salim dan nakon masakra prodavcu čaja Bilalu Ahmadu šta je uradio.
On se nadao da ga prodavac neće izdati policiji. Bilal je, naravno, odmah pozvao policiju i ispričao šta mu je Salim rekao.
„Pogrešio sam, zaljubljen sam u nju i ona voli mene. Obećali smo jedno drugom da ćemo živeti i umireti zajedno. Ne možemo živeti ovako. Njena porodica ju je pretukla i rekla da joj ne dozvoljava da se uda za mene“, preneo je Salimove reči tada prodavac.
Salim je takođe priznao zločin seoskom službeniku Mahenderu Singu tražeći od njega da iskoristi svoje političke veze kako bi ga mu pomogao da ne završi u zatvoru. I on je svedočio na sudu.
Nakon što ga je policija uhapsila, Salim je iz jezera izvadio sekiru kojom je počinio ubistva. Kod njegove devojke pronađene su prazne kutije lekova kojima je ošamutila porodicu.
Okrenuli se jedno protiv drugog
Na početku istrage, Šabnam je tvrdila da su nepoznati ljudi sa kapljučama ušli u njihov dom i počinili zločin, ali je policija to odbacila.
„Gvozdena vrata kuće bila su zaključana iznutra i nije bilo otisaka prstiju ili drugih dokaza koji bi ukazivali na prisustvo neidentifikovanih napadača“, utvrdio je forenzički zvaničnik Manvir Sing.
Prvi svedok ovog zločina bio je komšija, koji je zatekao Šabnam kako leži bez svesti pored oca. Vrhovni sud u presudi iz 2015. godine naglasio je da je Šabnam „glumila nesvesticu i legla uz unakaženo telo pokojnog oca da bi bezosećajno insinuirala da je zločin počinio autsajder“.
Ipak, Šabnami i Salim su se na suđenju okrenuli jedno protiv drugog. Šabnam je rekla da je sam ubio sve. Salim je sa druge strane rekao da ga je ona pijana pozvala nakon što je ubila porodicu, tražeći od njega da se reši dokaza.
Porođaj iza rešetaka
Njihov sin Bitu, rođen je u zatvoru u decembru 2008. godine, osam meseci nakon ubistava.
Bitu nije njegovo pravo ime. Dečakov hranitelj zatražio je od CNN-a da koristi njegov nadimak, jer se mora nositi sa socijalnom stigmom da je sin osuđenih ubica.
Šabnam je Bitua rodila u ženskom zatvoru, gde je s drugim zatvorenicima delila barake.
Druga deca su dolazila i odlazila, jer su njihove majke bile oslobođene. Ali Bitu je ostao, čekajući šesti rođendan, nakon koga je poslat u hraniteljsku porodicu u skladu sa indijskim zatvorskim pravilima.
„U zatvoru se Šabman brinula o svom sinu“ kaže je njen advokat Rastogi.
„Nekad je išla sa njim na časove, učila sa njim abecedu, brojeve, takođe je podučavala i decu ostalih zatvorenika koja su bila tamo“, dodaje advokat.
Usman Saifi, Šabnamin prijatelj sa koledža, ponudio se da uzme Bitua kada napuni šest godina. Kontaktirao ju je u zatvoru, jer je želeo da napiše knjigu o ubistvima.
„U početku je bila hladna, pa i drska prema meni. To je zato što sam je pitao zabranjeno pitanje, pitao sam zašto je ubila porodicu“, kaže Saifi.
Trebalo mu je vremena da se je ubedi da će njen sin biti na sigurnom kod njega. Na njegov šesti rođendan, 2015. godine, preuzeli su ga i odgajaju ga kao svog sina.
Od žiga ne može pobeći
Ipak, život nije lak za Bitua.
„Pažnja medija narušavala je Bituov život i njegovu sposobnost da se usredsredi na svoje studije. Takođe se bori sa tim što je dete ubica. Jednog dana, kada je otišao u džamiju, neko mu je rekao da je on sin one Šabname koja će biti obešena. Ovaj incident ga je jako pogodio i bio je u krevetu ceo dan“, rekao je Saifi.
Molba za milost
Ipak njen sin sada moli indijskog predsednika Rama Nata Kovinda da pokaže milost prema njegovoj majci.
On mu je pred novinarima podigao tablu na kojoj je kredom napisao molbu, ali odgovora još uvek nema.
Njen advokat veruje da je ona nepravedno demonizovana, te da bi njenu smrtnu kaznu trebalo umanjiti. Ističe da bi u obzir trebalo da se u obzir uzme njen odnos sa sinom. Kako kaže,prema sudskoj praksi, kada izriče smrtnu kaznu, sud mora sagledati zločinca mimo zločina, da bi utvrdio postoji li mogućnost rehabilitacije.
„Ima li boljeg načina da razumete mladu majku nego da je vidite kroz odnos sa sinom“, pitao je Rastogi.
Čeka izvršenje
Šabnamina smrtna kazna ponovo je dospela na naslovne strane nakon što je jedan od poslednjih indijskih egzekutora u februaru posetio ženski zavor u kom ona izdržava kaznu.
Da se ne radi o špekulacijama, potvrdio je i nadzornik zatvora.
Ukoliko bude izvršena egzekucija, Šabnam, koja se kao i Salem u sudskim spisima vodi po imenu, biće prva žena nad kojom je izvršena smrtna kazna od 1955. godine.
U Indiji još 15 žena ceka na egzekuciju.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar