Ako želi da ne bude talac Mađarske i Poljske, Evropa mora da bude spremna na bolan, ali neophodan hirurški precizan rez kojim će odstraniti svoje trule delove.
Pročitajte još:
Šefovi diplomatija Evropske unije pokušavaju da postignu dogovor o zajedničkom budžetu i kriznom fondu nakon što su Mađarska i Poljska na sastanku ambasadora članica ovog bloka stavile veto zbog klauzule da se pristup novcu uslovljava poštovanjem vladavine prava.
Naravno da je ovakav potez Varšave i Budimpešte očekivan s obzirom na uslovnu klauzulu i da predstavlja ništa više do ciničnog pokušaja da se ove dve zemlje ponovo izuzmu od evropskih vrednosti dok troše evropske pare, i ostalih 25 članica EU baš zato mora, umesto da se povinuje hirovima Varšave i Budimpešte, da pronađe način da se oslobodi iz ove talačke krize.
Nije zgoreg pomenuti i da su upravo Mađarska i Poljska najveći korisnici evropskih subvencija. Ionako je bilo teško ispregovarati krizni plan, a ako on ne bude jednoglasno usvojen ovog meseca, situacija će se samo komplikovati, i to na štetu građana EU.
Ovaj centralnoevropski dvojac konzervativnih nacionalista – mađarskog premijera Viktora Orbana i lidera poljske partije Pravo i pravda Jaroslava Kačinjskog – veruje da ima ostatak Evrope na nišanu. Očekuju da mogu da ih prinude da odbace mehanizam o vladavini zakona koji ocenjuju kao političko oružje upereno protiv upravo Mađarske i Poljske.
Poljska i Mađarska su trule jabuke EU i ako bi se blok vodio onom starom, sasekao bi ih u korenu da ne zaraze brzo i neke druge evropske jabuke. Ipak, obe zemlje godinama uspevaju da nesmetano podrivaju nezavisnost svojih sudova, neutralnost državnih institucija i slobodu medija.
Sada idu korak dalje; žele da na grbači jedne od najvećih kriza javnog zdravlja ikada obezbede sebi carte blanche da uguše i poslednju trunku evropskih vrednosti, a da svejedno u džep stave novac iz evropskih fondova.
EU sada razmatra nekoliko opcija koje bi možda omogućile bloku da zaobiđe veto, i na tome mahom rade liberali koji po svoj prilici veruju da blok nikako ne sme nasesti na ovakvu ucenu. I da, način da se na nju ne pristane izvesno postoji i zato je bolje pitanje da li je EU konačno dovoljno hrabra da se okane besmislenih izveštaja i konačno lupi šakom o sto.
Politiko podseća na presedan iz 2011. godine koji je sada svakako relevantan. Kada je doveden u pitanje opstanak jedinstvene evropske valute 2011. godine, tadašnji premijer Velike Britanije Dejvid Kameron uložio je veto na plan EU da krizu u evrozoni reši strožom fiskalnom disciplinom.
Bloku se njegova taktika nimalo nije dopala, tako da su evropski partneri jednostavno zaobišli Britaniju i usvoji predviđene mere kao međuvladin sporazum. Uz Britaniju je stala jedino Češka.
Iz sveta i regiona čitajte i:
Važan faktor biće i potencijalno oklevanje Nemačke.
Sa jedne strane, zaista je teško zamisliti da Nemačka lako skrajne Poljsku, s obzirom na istorijsku odgovornost Berlina prema susedima na istoku, pored toga što je za kancelarku Angelu Merkel prioritet da EU ostane cela. Velika Britanija je dovoljna, a Merkel ulazi u finiš svoje političke karijere.
Mađarskoj i Poljskoj je potreban novac; EU im je jedina opcija, naročito sada kada američki predsednik Donald Tramp koji im je po prirodi stvari saveznik ipak napušta Belu kuću. Štaviše, ispitivanja javnog mnjenja u obe zemlje pokazala su da većina građana smatra da bi novac iz evropskih fondova trebalo da bude na raspolaganju samo onim zemljama u kojima je ispunjen uslov poštovanja vladavine zakona.
Orbanu i Kačinjskom mora se jasno reći, kao i Kameronu pre skoro deset godina – ako od EU tražite otkup usred ovakve krize, to je to, preći ćemo preko vas.
BONUS VIDEO
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar