Naučnici koji rade za Pentagon, uspešno su testirali solarni panel veličine kutijice za picu u svemiru, koji je zamišljen kao prototip budućeg sistema za slanje energije iz svemira nazad u bilo koju tačku na planeti Zemlji, prenosi CNN.
PROČITAJTE JOŠ:
Panel – poznat kao Fotonaponski radiofrekventni antenski modul (PRAM) – prvi put je lansiran u maju 2020. godine, a povezan je sa bespilotnom letelicom Pentagona X-37B, kako bi iskoristio svestlost Sunca da bi je pretvorio u električnu energiju.
Panel je dizajniran da koristi svetlost u svemiru, koja ne prolazi kroz atmosferu, i tako zadržava energiju plavih talasa, čineći je moćnijom od sunčeve svetlosti koja dolazi do Zemlje. Plava svetlost se širi pri ulasku u atmosferu, zbog čega nebo izgleda plavo.
„Upravo zbog toga dobijamo tonu dodatne sunčeve svetlosti u svemiru“, rekao je Pol Jafa, ko-programer projekta.
Najnoviji eksperimenti pokazuju da je ovaj panel sposoban da proizvede oko 10 vati energije za prenos, rekao je Jafa za CNN. To je otprilike dovoljno za napajanje tablet računara.
Ovaj projekat predviđa niz od desetina panela, i ako se poveća, njegov uspeh bi mogao da revolucioniše kako se energija generiše i distribuira u udaljene kraljeve sveta. To bi moglo da doprinese najvećim mrežama na Zemlji, rekao je Jafa.
Scientists working for the Pentagon have successfully tested a solar panel the size of a pizza box in space, designed as a prototype for a future system to send electricity from space back to any point on Earth https://t.co/584RsOsaN9
— CNN (@CNN) February 24, 2021
Jedinica tek treba da pošalje energiju direktno na Zemlju, ali je ta tehnologija već dokazana. Ako se projekat razvije u ogromne svemirske solarne antene široke kilometar, mogao bi da emituje mikrotalase koji bi se u tom trenutku pretvorili u električnu energiju bez goriva u bilo koji deo planete, prenosi CNN.
„Jedinstvena prednost solarnih satelita nad bilo kojim drugim izvorom energije je ova globalna prenosivost“, rekao je Jafa.
Međutim ključni faktor koji ovde treba dokazati je ekonomska održivost.
„Izgradnja hardvera za svemir je skupa, a ti troškovi konačno opadaju u poslednjih 10 godina“, dodao je on.
Misija svemirskog aviona X-37B je obavijena velom tajne, pri čemu je eksperiment PRAM jedan od retkih detalja koji je poznat o njegovoj nameni.
U januaru su objavljeni prvi rezultati eksperimenta, koji su pokazali da ovo deluje, rekao je Jafa. Projekat je finansiran od strane Pentagona, Fonda za poboljšanje operativne energetske sposobnosti i Američke pomorske laboratorije za istraživanje u Vašingtonu.
Rešenje tokom prirodnih katastrofa
Ključna je temperatura na kojoj PRAM funkcioniše. Hladnija elektronika je efikasnija, rekao je Jafa, slabeći njihovo sposobnost stvaranja energije dok se zagrevaju.
Eksperiment je pomoću grejača pokušao da održi PRAM na konstantnoj, toploj temperaturi da bi dokazao koliko bi bio efikasan ako kruži 36.000 od Zemlje. Uspelo je.
„Sledeći logičan korak je da se poveća na veću površinu koja sakupja više sunčeve svetlosti i koja se više pretvara u mikrotalase“, rekao je Jafa.
Pored toga, naučnici će morati da testiraju slanje energije nazad na Zemlju.
Paneli bi tačno znali kuda da pošalju mikrotalase i da ih ne ispale slučajno na pogrešnu metu, korističe tehniku koja se naziva „retro-direktivna kontrola snopa“. Ovo šalje pilot signal od odredišne antene na Zemlji do panela u svemiru.
Mitrotalasni snopovi bi se prenosili tek kada se primi pilot signal, što znači da je prijemnik bio na donjem mestu i spreman. Mikrotalasi – koji bi se lako pretvorili u električnu energiju na Zemlji – mogli da se prijemnikom pošalju u bilo koju tačnu planete, rekao je Jafa.
BONUS VIDEO
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare