Sirijski plaćenik o ratu u Nagorno-Karabahu

Svet 03. okt 202012:31 > 12:31
Podeli:
Foto:EPA-EFE/YOUSSEF BADAWI

Sirijski plaćenik koji je poslat da se bori sa azerbejdžanskim snagama u Nagorno-Karabahu detaljno je opisao umešanost stranih sila u novi sukob sa Jermenijom koji, posle višednevnih sukoba, poprima regionalnu dimenziju.

Pročitajte još

Slanje 1000 sirijskih boraca koji rade za tursku firmu za privatno obezbeđenje, kao i otvorena podrška Ankare Azerbejdžanu u najgorem sukobu dva suseda još od 1994. potvrđuje da je Turska postala regionalna sila koja preti da poremeti krhki status kvo na Kavkazu koji je dugo vremena bio ruska gubernija.

Za sada nema nikakvih naznaka da bi sukob u Karabahu mogao da utihne. Jermenija je juče optužila Azerbejdžan da su granatirali civilne infrastrukture u Stepanakertu, glavnom gradu Nagorno-Karabaha, kao i da su otvorili vatru na autobus pun ruskih i jermenskih novinara. Azerbejdžan je odbio ponudu Jerevana za pregovore o primirju, rekavši da Jermenija mora prvo da povuče svoje snage,

Foto: Lusi Sargsyan/Photolure via REUTERS

Ankara je sada u sukobu sa Moksvom na tri polja: dve zemlje suprotstavljene su po pitanju Sirije, Libana i sada Nagorno-Karabaha.

Turska ima dugogodišnje kulturne i ekonomske veze sa Azerbejdžanom. Rusija ima baze u Jermeniji ali takođe i relativno dobre odnose sa vladajućom elitom Bakua i prodaje oružje obema stranama. Novi sukobi i prisustvo sirijskih snaga toliko blizu granice biće znak za uzbunu i Iran.

Plaćenici stižu još od decembra

Nekoliko boraca iz Idliba rekli su Gardijanu da su im u proteklih mesed cana vojni komandanti i brokeri koji navodno predstavljaju turske bezbednosne kompanije ponudili da rade u Azerbejdžanu, na obezbeđivanju posmatračnica i naftnih postrojenja. Ugovori bi trebalo da traju tri ili šest meseci.

Plaćenicima je nuđeno okon 10.000 turskih lira (1000 funti) mesečno, pto je ogromna cifra za Sirijce koji se celu deceniju muče sa ratom i siromaštvom.

Mustafa Halid, koji je tražio da se njegovo pravo ime ne objavljuje jer nije ovlašćen da priča za medije, potvrdio je izveštaje Gardijana i rekao da se on prijavio 18. septembra i da je sada stacioniran na liniji sukoba koja je od prošle nedelje pod konstantnom paljbom.

Ovaj 23-godišnjak iz Idliba rekao je da je do granice sa Turskom stigao sa kontigentom od 1000 Sirijaca. Odatle su avionom prebačeni za Istanbul i onda u Azerbejdžan uz pomoć tovarnih aviona turske vojske.

Sirijci u Nagorno-Karabahu nose plave uniforme poput onih koje nosi azerbejdžanska pogranična patrola.

„Ovo je samo posao“

„Nisam bio voljan da dođem ovde jer ne znam ništa o zemlji i ne znam jezik. Znao sam da je bilo koškanja ali nisam znao da stižem u rat. Mislio sam da ću raditi kao obezbeđenje“, rekao je Halid. „Došao sam ovde da zaradim kako bih imao bolji život u Siriji gde su uslovi očajni. Meni je ovo samo posao i ništa više“, dodao je on.

Više od 200 ljudi stradalo je u sukobima, uključujući bar 10 Sirijaca i 30 civila.

I Turska i Azerbejdžan demantovale su da ima Sirijaca u Naogrno-Karabahu i optužili, bez dokaza, Jermeniju da je poslala sirijske i kudrske borce iz Irana u tu oblast.

Foto: REUTERS/Aziz Karimov

Crvene linije

Francuski predsednik Emanuel Makron, koji inače ima zategnute odnose sa turskim kolegom Redžepom Tajipom Erdoganom zbog nekoliko regionalnih pitanja, kaže da su obaveštajne agencije utvrdile da je 300 džihadista iz Sirije prošlo kroz Tursku na putu ka Azerbejdanu i zatražio objašnjenje za „prelazak crvene linije“.

Britanski list navodi da je plan za slanje sirijskih boraca u Nagorno-Karabah pripremljen još u decembru kada je prvi put javljeno da Ankara pomaže prebacivanje sirijskih plaćenika u Libiji.

Između 10.000 i 16.000 sirijskih pobunjenika bori se po severnoafričkim bojnim poljima u sklopu Sirijske nacionalne armije koju podržava Turska. Jedan od njih je i Halid koji je tamo radio četiri meseca, kao obezbeđenje visoko rangiranog sirijskog komandanta.

Prisustvo „turskih“ snaga promenilo je situaciju u ratu u Libiji u korist Vlade nacionalnog dogovora koju podržava Ankara nasuprot odbeglog generala Halife Haftara koga podržava Moskva.

Ono što je interesantno za tursko-ruski odnos je da uprkos očiglednim razlikama u brojnim pitanjima, obe zemlje vrlo lako nađu zajednički jezik. To, ipak, sa svakim dodatnim izazovom postaje sve teže, rekao je Sinan Ulgen, predsedavajuči istraživačke grupe EDAM sa sedištem u Istanbulu.
„Moskva je pozvala na smirivanje situacije u Nagorno-Karabahu… Rekavši da postoji crvena linija koju ne treba preći. Ako ovaj novi incident eskalira, to će poremetiti krhku ravnotežu strana“, dodao je on.

Komentari

Vaš komentar