Selo Baba Vail, u Kašmiru, regiji koji se nalazi na graničnom pojasu Indije, Pakistana i Kine, suzbija trend raskošnih venčanja, uz potpunu zabranu miraza.
Pročitajte još:
Do ove odluke je došlo, jer su se mnoge porodice prezaduživale, kako bi mogle da podmire svadbene troškove i svojim ćerkama obezbede bogat miraz svojim ćerkama, premosi Al Džazira.
Stanovnici ovog sela, njih 6.000 žive od prodaje stabala oraha i marama koje lično proizvode.
Većina ljudi u ovom malom selu pripada muslimanskoj kasti Šah, koja propagira verovanje da su njeni pripadnici direktno potiču od proroka Muhameda.
Okruženo je planinama i bujnim zelenim drvećem, putevi koji vode do njega su loši, te retko ko zalazi u njega.
Na svakom ćošu nalaze se kuće od blata, koje su uglavnom napuštene.
Socijalni život se uglavnom odvija na poljima ili maloj seoskoj pijaci. Kada pripadice lepšeg pola požele da se osame od muškaraca, to čine nadomak izvora sa kojeg crpe svežu za piće.
Ovde ljudi žive običnim životom, slično kao i u drugim malim zajednicama u Kašmiru pod indijskom upravom, ali postoji jedna velika razlika.
Želi da se vrati tradicionalnim vrednostima, tako što će skupocena venčanja načiniti jednostavnijim, u skladu sa islamskom tradicijom kakvu je pre sto godina propagirao i sam Muhamed od kog veruju da potiču, ali i iz finansijskih razloga.
Takođe su ukinuli i bračni miraz, koji je nevesta praktično plaćala muževljevoj porodici. Miraz se mogao plaćati gotovinom, zlatom ili belom tehnikom. Porodice srednje klase su zbog tog pravila izdvajale i po 10.000 dolara kako bi postigle dogovor o udaji ćerke.
Zbog miraza mnogo žena stradalo
Rasul Mir, profesor sociologije na Univerzitetu u Kašmiru, opisuje sistem miraza kao „zamršen sociološki fenomen“ koji dovodi do „varvarskog“ zlostavljanja žena.
Jedan od glavnih zagovaratelja ovog ukidanja jeste seoski poglavar, 45-godišnji Altaf Šah.
„Žene koje su sklapale brakove s mirazom suočene su sa dosta fizičkih i psihičkim problema zbog zahteva svojih tazbina“, objašnjava on.
Kako to nije oduvek tako, sredinom 19. veka brakovi u selu bili su jednostavni poslovi, bez ikakvog miraza koji se plaća mladoženjinoj porodici.
Tadašnja tradicija je bila da mladoženjina porodica stavi 11 rupija, današnjih 10 evra, u čašu vode u znak ljubavi povodom pre veridbe, na sastanku na kom roditelji budućeg bračnog para ugovaraju brak.
Danas se situacija bitno promenila i otišla predaleko, te se svakog dana u indijskoj štampi može pročitati tekst o tome kako je neka žena ubijena, jer njen suprug nije bilo zadovoljan iznosom ili količinom miraza koji je unela u brak.
Kako piše Al Džazira, ovo nije prvi put da se uvodi takva odluka. 1985. su vlasti Kašmira takođe zabranile miraz. Kazna za kršenje ovog pravila bila je zabrana molitve u džamiji i sahrane po muslimanskim običajima.
Zbog toga su seljani taj čin smatrali vrhunskim prestupom i klonili se svakoga ko ga učini, pa se pretpostavlja da će stanovništvo ove teritorije, koja je kamen spoticanja u odnosima Indije i Pakistana, odluku prihvatiti da isti način.
U selu postoji legenda da je jedna porodica odbila da se pridržava novih pravila, te sa njom niko nije želeo da razgovara, pa je ona na kraju napustila selo.
Još jedan bitan problem koji donosi miraz jeste i to što mnogo žena ostane bez bračnog aprtnera, jer su njihove porodice suviše siromašne da bi platile miraz.
Selo drugačije od ostalih
Ono po čemu se ovo selo dodatno razlikuje od ostalih sela Kašmira, je to što većina mlađih žitelja Baba Vaila pohađa fakultete. Pored toga što imaju svest o značaju obrazovanja, dečake od najranijeg detinjstva uče lepom ponašanju i tome da uvažavaju i poštuju žene.
BONUS VIDEO: Mnogi Avganistanci i strani državljani u strahu od nove vlasti pokušavaju da napuste zemlju,
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar