Ruska militarizacija Arktika jedna je od spornih tačaka u odnosima SAD i Rusije godinama unazad, a čini se i da će u narednim godinama tek biti. Ova tema našla se na stolu i na nedavno održanom samitu Putin- Bajden kada je ruski predsednik tvrdio da “nema razloga za brigu” iako je Arktik preplavljen ruskom vojskom.
Pročitajte još:
U artičkom prostoru baze imaju Danska, Kanada i Sjedninjene Države, ali je Rusija najdominatnija. Ključ te dominacije je jedna od strateški najbitnijih vojnih baza koja se nalazi na zemlji Franca Jozefa.
Na ovom arhipelagu ostrva u Severnom ledenom okeanu Rusija je 2017. godine sagradila vazdušnu bazu Nagurskoj. Nedavno, pista u ovoj bazi je proširena za 3.500 metara što omogućava sletanje i točenje goriva različitih aviona ruske vojske, uključujući i mlazne avione za patroliranje polarnim nebom.
Razlog za zabrinutost zapada je i pozicija ove baze, koja ima najsavremeniju radarsku stanicu za nadgledanje kretanja NATO brodova i letelica. U najbližem komšiluku, 257 kilometara istočno, nalazi se najistočniji deo norveškog arhipelaga Svalbard – teritorije NATO-a.
Rusija bi da se širi
Nagurskoj nije jedini slučaj jačanja ruskog prisustva u ovom delu sveta. Ruski ronioci 2007. godine postavili su rusku zastavu na dno Severnog ledenog okeana. Ovaj potez naišao je na oštre reakcije, a najburnije je reagovao tadašnji kanadski ministar spoljnih poslova Peter MekKej.
„Ovo nije 15. vek. Ne možete da idete po svetu i samo postavljate zastave i mislite da polažete pravo na tu teritoriju“, rekao je tada.
Postavljanje zastave možda je bio simboličan potez, ali od tada Rusija dodatno oprema svoje aerodrome i gradi nove baze na više lokacija na arktičkoj obali.
Severna flota sa sedištem u zatvorenom vojnom gradu Severomorsk na obali Barencovog mora nedavno je nabavila niz novih brodova i podmornica, ali
takođe ima i mlazne lovce i sisteme PVO.
“Ovo je naša zemlja”
Prema Zakonu o moru UN-a (UNCLOS), priobalne države sa teritorijom unutar Arktičkog kruga mogu da eksploatišu prirodne resurse u krugu od 200 nautičkih milja od svojih obala. Međutim, da bi dobile kontrolu nad većim delom morskog dna, države moraju Ujedinjenim nacijama da predaju naučne dokaze da su se njihove kontinentalne ploče proširile. U martu ove godine, Moskva je to uradila.
“Svima je već apsolutno jasno da je ovo naša teritorija, naša zemlja i odgovorni smo za to da naša arktička obala bude bezbedna. Naše prisustvo tamo jeste apsolutno legitimno”, rekao je ruski šef diplomatije Sergej Lavrov nekoliko dana uoči ovogodišnjeg Arktičkog saveta.
Bogatstvo ispod leda
Zašto Rusija toliko želi Arktik? Razlog možda nije bezbednost kao što Lavrov tvrdi već – nafta.
Naime, stručnjaci smatraju da se oko četvrtina neotkrivenih svetskih rezervi nafte i gasa nalazi u arktičkom regionu. Takođe, Arktik je bogat i zlatom, srebrom, dijamantima, bakrom, gvožđem, niklom, titanijumom, uranijumom i retkim metalima, od kojih su neki neophodni za savremene tehnologije.
Globalno zagrevanje i porast temperatura doveo je do topljenja leda na polarnim ledenim kapama, što je veći deo Arktika učinilo dostupnim i za vojne operacije, ali i za moguću eksploataciju prirodnih bogastava.
Arktičku naftu “vreba” još nekoliko zemlja – Norveška, SAD, Danska, Kanada i članice Evropske unije. Svoju šansu u ovom delu sveta traži i Kina, koja je sebe proglasila „bliskom arktičkom državom“, iako je udaljena 900 milja. Pored resurasa koje ovaj deo sveta čuva ispod leda, za Kinu je to i prilika da otvori Severni morski put. Ova ruta za upola bi skratila transport robe robe od Kine do Evrope.
Međutim, problem i za transport i za eksploataciju prirodnih bogastva predstavlja led. Rusija je, ipak, u prednosti zbog velikog broja ledolomaca, brodova koji jedini mogu da pristupe ovom delu sveta. Poređenja radi, Rusija ih ima 54, a SAD samo četiri.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare