Ministri spoljnih poslova zemalja članica EU danas će održati sastanak na kom će odlučivati o embargu na ruske energente. Iako su čelnici EU više puta isticali da je neophodan hitan prekid uvoza ruske nafte i gasa, pojedine zemlje su se protivile ovoj odluci zbog velike zavisnosti od ruskih energenata.
Dok su sankcije primenjene na druge oblasti poslovanja sa Rusijom, EU i dalje u velikoj meri zavisi od ruske nafte i gasa.
Nemački ministar ekonomije Robert Habek rekao je da će ta zemlja moći da se pripremi za prekid uvoza ruskih energenata do kraja 2022. godine, iako je Nemačka do sada odbijala da pristane na ovu drastičnu meru.
Pored Nemačke, Mađarska se oštro protivi uvođenju embarga i neće podržati mere koje bi mogle da ugroze snabdevanje naftom. Ujedno, Slovačka je saopštila da će tražiti izuzeće iz učešća u embargu, jer i ta zemlja u velikoj meri zavisi od ruskog gasa.
Postoje dva glavna izazova sa kojima se suočavaju države članice EU – kako platiti rusku energiju na način koji ne krši ili potkopava sankcije EU, kao i kako nabaviti i razviti alternativna snabdevanja kako bi se udaljili od oslanjanja na Rusiju.
Visoka predstavnca EU za energetsku politiku Kadri Simson rekla je nedavno da je potez Rusije o obustavi isporuke gasa Poljskoj i Bugarskoj ojačao volju bloka da postane nezavisan od ruskih energenata.
Prema podacima Centru za istraživanje energije i čistog vazduha (CREA), EU je od početka sukoba uvezla fosilna goriva u vrednosti od oko 37 milijardi funti. Dva najveća uvoznika u svetu bila su Nemačka, a zatim Italija.
Energetski gigant Gasprom je prošle nedelje zaustavio izvoz gasa u Poljsku i Bugarsku nakon što su te zemlje odbile da ispoštuju ruske zahteve da pređu na plaćanje u rubljama, a mnoge druge zemlje članice će se suočiti sa istim problemom sredinom maja.
Poljska i Bugarska planirale su da prestanu da koriste ruski gas ove godine i kažu da mogu da se izbore sa obustavom, ali je to izazvalo bojazan da bi druge zemlje EU, uključujući Nemačku koja se oslanja na gas, mogle da budu sledeće.
Simson je u ponedeljak ponovila stav Evropske komisije da bi plaćanje gasa u rubljama bilo „kršenje” sankcija i da se „ne može prihvatiti”.
Ona je rekla da zemlje članice grade zalihe gasa pre zime.
Nemačka spremna za embargo
Evropa dobija oko 40 odsto svog prirodnog gasa iz Rusije, koja je ujedno i glavni snabdevač naftom u bloku, ali neke zemlje više zavise od ruskih fosilnih goriva od drugih, tako da bi iznenadna smanjenja snabdevanja mogla imati ogroman ekonomski uticaj.
Na primer, Nemačka trenutno dobija oko 25 odsto svoje nafte i 40 odsto svog gasa iz Rusije, Slovačka i Mađarska su prošle godine uvezle 96 odsto gasa i 58 odsto nafte iz Rusije, pokazuju podaci Međunarodne agencije za energetiku.
Nemački ministar ekonomije Robert Habek rekao je da je njegova zemlja uspela da dođe do situacije u kojoj Nemačka može da podnese embargo na naftu i da je na putu da učini isto za gas.
POGLEDAJTE JOŠ:
Drugim zemljama treba malo više vremena, smatra Habek.
SAD pomažu EU
Oko 97 odsto ugovora o snabdevanju gasom kompanija iz EU sa Gaspromom predviđa plaćanje u evrima ili dolarima.
Neke zemlje žele da se okrenu tečnom prirodnom gasu (LNG), a SAD su pristale da isporuče dodatnih 15 milijardi kubnih metara u Evropu do kraja godine.
SAD su već zabranile uvoz ruske nafte, a Velika Britanija planira da ga postepeno ukine do kraja godine.
EU je ranije izložila strategiju da postane nezavisna od ruskih fosilnih goriva do 2030. godine, što uključuje veću upotrebu ekološkijih izvora energije.
BONUS VIDEO Cena ruskog „njet“, kako će Bugarska preživeti bez ruskog gasa?
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare