Raskol u AfD: Nemačka desnica se cepa napola

Svet 21. maj. 202013:21
Podeli:
Foto: EPA-EFE/FILIP SINGER

Predsedništvo desničarske Alternative za Nemačku pokušava da najuri iz stranke jednog od predvodnika ekstremnog krila. Otvoreni sukob između dva tabora preti da podeli AfD, najjaču opozicionu partiju u zemlji.

Bernd Luke, Frauke Petri: tako su se zvali prethodni šefovi i najpoznatija lica Alternativa za Nemačku (AfD). Po osnivanju partije 2013. je Luke zastupao protivljenje monetarnoj uniji i evru kao zajedničkoj valuti – Petri je pak imala planove da se AfD pozicionira kao tvrda konzervativna struja pa je predvodila unutarstranački puč protiv Lukea.

A onda su još „desniji“ njoj došli glave nakon što je stranka 2017. postala najjača opoziciona partija u Bundestagu. Petri je tada upozoravala da će AfD skliznuti u ekstremizam i da će tako doći pod prismotru Službe za zaštitu ustavnog poretka, što se zbilja i dogodilo, piše Dojče vele.

Foto: EPA-EFE/CLEMENS BILAN

Prema procenama poznavalaca, oko trećina članova i poslanika AfD broji se u takozvano „Krilo“, ekstremno desničarsku frakciju AfD. Njen neformalni predvodnik je Bjern Heke, šef pokrajinskog ogranka u Tiringiji, čovek kojeg je, prema jednoj sudskoj odluci, dozvoljeno zvati „fašistom“ zbog stavova koje zastupa.

Iako sa jedne strane doprinosi popularnosti partije u ekstremnom miljeu, Heke je šefovima stranke uvek bio i veliki rizik – i po njihove fotelje, i po rezultat partije koju vide kao konzervativnu stranku koja ne bi smela da ekstremizmom otera umerenije birače.

Sukob oko Andreasa Kalbica

Sada umereniji deo AfD uzvraća udarac – Predsedništvo stranke odlučilo je da isključi Andreasa Kalbica, šefa pokrajinskog ogranka u Brandenburgu i jednog od glavnih ljudi u ekstremnom „Krilu“. Za razliku od Hekea, Kalbic je do sada održavao korektne kontakte i sa umerenijim delom partije, piše DW.

Povod za izbacivanje je navodno Kalbicovo članstvo u ekstremnoj stranci Republikanci i neonacističkoj organizaciji Otadžbinska nemačka omladina. Veruje se da je Kalbic 1993. bio član tih organizacija, a da to nije prijavio kada se učlanjivao u AfD, što je obavezno. Obe ekstremne organizacije su na „crnoj listi“ AfD – ne može se biti član AfD i ovih organizacija.

Foto: EPA-EFE/FILIP SINGER

Kako Klabic negira ova članstva, a konačni dokazi nedostaju, stvar bi mogla da se razvije u otvorenu borbu dva krila stranke. Poslanici AfD u pokrajinskom parlamentu Brandenburga, prema informacijama Špigela, čvrsto stoje iza svog (dojučerašnjeg) šefa.

Iznenadilo je to što je pre Kalbica morao da ode portparol stranke Kristijan Lit. To je takođe bio težak udarac za AfD. Lit se na poziciji održavao godinama, prvo u partiji a onda u Poslaničkom klubu AfD u Bundestagu. Zbog toga je poznavao sve i svakog i bio važna karika.

Povremeno bi ispričao nešto o porodičnoj istoriji iz nacističkog vremena i to je malo koga uzbuđivalo. No navodno je Lit više puta sebe – ne za medije, već u užim krugovima – opisaivao kao „fašistu“. To je šefovima partije bilo previše.

Da li se umerenost „isplati“ za AfD?

Borbu protiv „Krila“ poveli su pre svega kopredsednik AfD Jerg Mojten i potpredsednica Beatriks fon Štorh. I njih dvoje su svojevremeno flertovali sa ekstremistima u partiji, ali odnedavno pokušavaju da pokažu kako su sposobni da budu deo građanskog konzervativnog spektra, piše DW.

Fon Štorh se sada između ostalih tema bavi osudama antisemitizma. Mojten se već dugo bori da unutar stranke prevlada opredeljenje ka liberalnom tržištu.

U međuvremenu je radikalno „Krilo“ zvanično raspušteno, što je takođe rezultat rada Službe za zaštitu ustavnog poretka. Bivši vođa Heke, šef AfD u Tiringiji, pretio je da neće dozvoliti Kalbicovo izbacivanje, „podele i uništenje“ stranke.

Foto: EPA-EFE/PATRICK SEEGER

Za Hekeove ljude bi građanski kurs stranke bio pogrešan korak. Njegovo „Krilo“ posebno je jako na istoku zemlje, u bivšem DDR-u, gde je AfD povremeno prema anketama bivao ukupno najjača stranka. No na zapadu ekstremni stavovi slabije prolaze. Heke je uveren da bi ukupno ublažavanje retorike svelo AfD na jednocifrenu popularnost u celoj zemlji.

No, tokom korona-krize mnogo toga se promenilo u partijskom miljeu Nemačke. Hrišćansko-demokratska unija kancelarke Merkel je sa 25 odsto podrške birača skočila ponovo na oko 38 do 39 odsto. AfD se drži na desetak odsto, nakon što je svojevremeno obitavala na petnaestak odsto podrške. Ova vremena nisu ružičasta za opoziciju jer, kako Nemci često kažu, kriza je doba izvršne vlasti.

Naredni period daće odgovor na veliko pitanje o budućoj partijskoj sceni u Nemačkoj. Ukoliko umereni deo AfD prevlada, a kod vladajućih Demohrišćana na čelo partije dođe tvrdi konzervativac poput Fridriha Merca, onda bi dve stranke mogle da budu sasvim blizu. Neki kažu, možda i blizu koalicije.

Komentari

Vaš komentar