Preživela je Brejvikov napad: Pucao je u devojku do mene

Svet 06. jun. 202116:55
Podeli:
Foto: EPA-EFE/LISE ASERUD,REUTERS/Gwladys Fouche

Astrid Hoem jedna je od preživelih u terorističkom napadu Andersa Brejvika na ostrvu Utoja, 22. juna 2011. godine. Gotovo deset godina nakon napada, Hoem tinejdžerima na istom mestu prepričava događaje terorističkog napada - kako se borila za život i kako je Brejvik ubio njene prijatelje.

PROČITAJTE JOŠ:

„Pucao je devojci pored mene u leđa. Rekla mi je: ‘Molim vas, recite mojim roditeljima da ih volim jer ću umreti'“, kaže 26-godišnja Hoem tinejdžerima. Devojka je preživela.

Studenti su na trodnevnoj radionici o rešavanju sukoba i izazivanju rasističkih stavova, slušali kako se Hoem prisećala događaja: kako se nije kretala oko dva sata ispod kamena, kako nije zvala prijatelje u strahu da će odati svoj položaj Brejviku, kako je mislila da je Norveška u ratu, prenosi Radio Slobodna Evropa.

Brejvik je aktivirao automobil bombu ispred premijerovog kabineta u Oslu, ubivši osmoro ljudi, pre nego što se odvezao do Utoje i upucao 69 ljudi okupljenih u kampu za mlade Laburističke stranke 22. juna 2011. godine.

Norveški je sud 24. augusta 2012. zbog terorističkog napada osudio Andersa Beringa Brejvika na 21 godinu zatvora, s mogućnošću produženja kazne.

Foto: EPA-EFE/LISE ASERUD

Preživeli, od kojih su mnogi tada bili tinejdžeri, odlučni su u borbi sa krajnje desničarskom ideologijom koja je bila katalizator napada.

„Važno je da razgovaramo o tome jer ne želim da se to ponovi“, kaže im Hoem. Međutim, već se ponovilo, piše Rojters.

Na Novom Zelandu u martu 2019. belački supremacista Brenton Tarant, koji je u svom manifestu rekao da ga je Brejvik nadahnuo, u dve džamije je ubio 51 osobu.

Kasnije te godine, Norvežanin Filip Manshaus ubio je svoju usvojenu sestru kineskog porekla i pokušao je da puca u vernike u džamiji.

Prema navodima sudskog psihijatrijskog veštaka, Taranta je naveo kao inspiraciju.

„Ta mišljenja, te zavere, ta mržnja… sada su jača nego pre deset godina“, rekla je Hoem za Rojters.

Foto: REUTERS/Gwladys Fouche

Novi pogled

U aprilu su laburisti na svom kongresu stranke odlučili da će, ako vrate vlast na izborima u septembru, uspostaviti odbor za istraživanje ranih života Brejvika i Manshausa kako bi razumeli i sprečili radikalizaciju.

Odbor će takođe istražiti Norvežane koji su postali islamistički borci u Siriji.

„Šta možemo učiniti da mladi, posebno mladi beli muškarci, nemaju toliko ekstremna mišljenja da osećaju da mogu oduzeti živote jer se s nekim ne slažu? Moramo to znati da sprečimo u školi, na internetu, u našim zajednicama“, rekla je Hoem.

Preživeli takođe žele javno raspravljati o nekim glavnim političkim stavovima za koje kažu da pružaju ideološko opravdanje za ekstremističke nasilne akcije.

Brejvik je verovao da su laburisti izdali Norvešku jednostavno dopuštajući muslimanima da tamo žive kao deo onoga za šta je verovao da je svetska zavera da se islam učini dominantnom religijom u Evropi.

Preživeli vide kako neki mejnstrim desničarski političari legitimišu ovaj stav, kritikujući muslimane i označavajući ih kao pretnju norveškom društvu.

Tokom poslednje decenije, populistička Stranka napretka redovno je izražavala zabrinutost zbog, kako kažu, „podmukle islamizacije“ koja se kosi sa tradicionalnim načinom života Norveške.

Progres, koji je više puta osudio napade Brejvika, poriče da njegovi stavovi pomažu u podsticanju ekstremizma krajnje desnice.

No, zvaničnica stranke Silvi Listhaug rekla je da će se i dalje zalagati za strože politike imigracije i integracije.

„Politička rasprava mora biti dopuštena. Ne dopuštamo da nas zastrašuju ćutnjom čak i ako se pokušavaju staviti etikete na nas“, rekla je za Rojters.

Novi stav preživelih odstupa od tadašnjeg norveškog odgovora koji je isticao jedinstvo i konsenzus.

U mesecima nakon napada rasprava se fokusirala na neuspehe vlasti zbog kasnog policijskog odgovora na Utoji, umesto na Brejvikove poglede.

„Desetogodišnjica 22. juna daje konkretan povod za osvrtanje nazad i pokušaj rekalibracije rasprave“, rekao je Halvard Notaker, autor knjige „Rad i 22. jun“.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar