Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski predložio je danas sastanak sa američkim i ruskim predsednicima Džoom Bajdenom i Vladimirom Putinom na kojem bi bilo reči o bezbednosnoj situaciji u vezi s Ukrajinom. Ranije ove nedelje održani su razgovori delegacija Rusije i SAD, Rusije i NATO i Rusije i OEBS, na kojima nije bilo napretka, ali je izražena želja da se pregovori nastave.
Ove sedmice nije došlo do pomaka u pregovorima između Rusije i zapadnih zemalja, koje strahuju da bi Moskva mogla da pokrene novu vojnu ofanzivu na Ukrajinu.
Do predloga Zelenskog dolazi u danu kada su internet stranice vlade u Ukrajini pogođene masovnim sajber napadom.
Portparol ukrajinskog ministarstva spoljnih poslova izjavio je Rojtersu da je prerano da se kaže ko bi mogao da stoji iza napada, ali je rekao da je Rusija stajala iza sličnih napada u prošlosti.
„Prerano je za izvođenje zaključaka, ali postoji duga evidencija o ruskim (sajber) napadima na Ukrajinu u prošlosti“, rekao je on.
Rusko ministarstvo spoljnih poslova nije odmah odgovorilo na zahtev Rojtersa za komentar. Rusija je ranije negirala da stoji iza sajber napada na Ukrajinu.
Vašington i njegovi saveznici odlučno su odbacili zahtev Moskve za bezbednosnim garancijama koje sprečavaju širenje NATO-a, ali su se Rusija i Zapad složili da ostave otvorena vrata mogućim daljim razgovorima o kontroli naoružanja i merama izgradnje poverenja.
Pregovori su se odvijali dok je oko 100.000 ruskih vojnika sa tenkovima i drugim teškim naoružanjem okupljeno u blizini istočne granice Ukrajine.
Rusija, koja je anektirala ukrajinsko poluostrvo Krim 2014. godine, negirala je da ima planove da napadne svog suseda, ali je upozorila Zapad da je širenje NATO-a na Ukrajinu i druge bivše sovjetske države „crvena linija“ koja se ne sme preći.
SAD i njihovi saveznici pozvali su Rusiju na deeskalaciju povlačenjem trupa u njihove stalne baze, ali je Moskva odbila taj zahtev, rekavši da je slobodna da rasporedi snage na svojoj teritoriji gde god smatra da je potrebno.
Rusija je anektirala ukrajinsko poluostrvo Krim 2014. godine, kada je podržala i separatističku pobunu u istočnoj Ukrajini. Više od 14.000 ljudi je ubijeno za skoro osam godina borbi između pobunjenika koje podržava Rusija i ukrajinskih snaga.
Zahteve Moskve da se NATO neće širiti, niti raspoređivati snage u Ukrajinu i druge bivše sovjetske nacije, šef ruske diplomatije Sergej Lavrov opisao je kao „ključne“ za napredak diplomatskih napora, kako bi se smirile tenzije oko Ukrajine.
BONUS VIDEO: Ukrajinska vojska u rovovima
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar